Javna rasprava: Uvođenje vojvođanskog standarda

Sredinom septembra u velikoj sali skupštine opštine Bečej organizovana je prva javna rasprava o nacrtu teksta revidirane Strategije lokalnog održivog razvoja opštine Bečej za period od 2014. do 2020. godine, kojoj su prisustvovali predstavnici opštinske vlasti, javnih preduzeća i ustanova, mesnih zajednica, opozicionih političkih partija, civilnih organizacija ali i studenti i učenici srednjih škola.

Reč je o strateškom dokumentu koji je lokalni parlament usvojio 2007. godine i kojim su predviđeni pravci razvoja opštine Bečej do 2017. godine, međutim, kako nijedan njen deo nije ostvaren, prethodna vlast je 2010. godine donela zaključak da ovaj dokument treba da se doradi. Posao revizije Strategije održivog razvoja i njeno usaglašavanje sa strategijama viših nivoa i novim propisima poveren je Regionalnoj razvojnoj agenciji Bačka sa kojom je opština u martu 2012. godine potpisala ugovor i za čega je iz budžeta opštine isplaćeno 1.250.000 dinara (oko 12.000 evra). Proces revizije Strategije trebao je da bude završen do kraja prošle godine, a potom nakon javnih rasprava da bude i usvojen u lokalnom parlamentu, međutim, dve javne rasprave su organizovane tek sada, u septembru i početkom oktobra.
Na prvoj javnoj raspravi sredinom septembra, govorili su zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević, direktor Regionalne razvoje agencije Bačka Srđan Vezmar i koordinator Koordinacionog tima za reviziju Strategije lokalnog održivog razvoja opštine Bečej Radovan Stojanović, a potom je usledila diskusija tokom koje je izneto nekoliko predloga i sugestija.
Ivanišević je istakla da je Strategija „krovni dokument koji treba da prepozna sve potrebe i nedostatke opštine Bečej i da odredi prioritete i pravce daljeg razvoja“, a iz kojeg treba da proizađu akcioni planovi.
„Opština Bečej je već konkurisala i ostvarila određena sredstva za izradu akcionog plana koji treba da se napravi za dve naredne godine. Paralelno sa završavanjem Strategije mi smo počeli da radimo i na izradi akcionog plana koji podrazumeva sprovođenje ovog strateškog dokumenta i izradu svih ostalih projekata koji treba da se realizuju, a sve sa ciljem obezbeđivanja sredstava, jer projekti koji su od krucijalnog značaja za opštinu su prilično velike materijalne vrednosti i to moramo planirati u budžetu za narednu godinu, i moramo planirati da ostvarimo određena sredstva kako kod pokrajine i republike, tako i kod inostranih fondova“, rekla je zamenica predsednika opštine.
Direktor Regionalne razvoje agencije Bačka Srđan Vezmar je kazao da su sve opštine u postupku izrade ili revizije svojih strategija za period od 2013. do 2020. godine da bi se poklapale sa novim budžetskim periodom Evropske unije, a taj posao treba da se finalizuje do kraja godine, a najkasnije do prvog kvartala naredne godine. Da bi opštine mogle da konkurišu za sredstva iz evropskih fondova, moraju da sprovedu čitav niz mera u modernizaciji kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i opštinske uprave uvođenjem tzv. vojvođanskog standarda koji obuhvata pet mera. „Prva mera je formiranje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, što smo mi kao partneri opštine Bečej i uradili pre oko godinu dana, a koja bi u narednom periodu trebala da bude operativna sto posto. Druga mera, koju privodimo kraju, je revizija Strategije održivog razvoja. Treći korak, za koji je opština Bečej obezbedila sredstva, je izrada akcionih planova. Po svim ključnim prioritetima koji su definisani u Strategiji mi ćemo izraditi akcioni planove u kojima će tačno biti navedeni projekti koji će biti realizovani kako bi se ostvarili definisani prioriteti, a kad definišemo te projekte potrebno je i da predvidimo način njihovog finansiranja, koji obavezno mora da bude predviđen u opštinskom budžetu, u pokrajinskom budžetu, republičkom i naravno na kraju tu su i sredstva iz evropskih fondova. Četvrta mera je uvođenje informacionog sistema za praćenje analitike lokalnog ekonomskog razvoja i mi smo u opštini Bečej donirali jedan informacioni softver koji bi trebao da zaživi kada i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj bude funkcionalna stoprocentno. Poslednja mera je namenjena službama finansija i zahvaljujući sredstvima nemačke vlade započinjemo projekat osposobljavanja službi finansija za sprovođenje procedure po kojima se troši evropski novac. Ovih pet aktivnosti će se sprovoditi u narednom periodu na prostoru cele Vojvodine, a ono po čemu je Bečej izuzetak, jeste da je praktično sve ovo manje-više u Bečeju sprovedeno, izuzev Strategije i akcionih planova za koje smatramo da ćemo uraditi do kraja ove godine, kako bi neki od definisanih projekata u akcionom planu ušli u budžet za 2014. godinu“, rekao je Vezmar. Prema njegovim rečima, na osnovu definisanih prioriteta u Strategiji pristupiće se izradi pet prioritetnih akcionih planova, a to su: akcioni plan za infrastrukturu, akcioni plan za povećanje pokretnosti lokalne privrede, akcioni plan za zaštitu životne sredine, akcioni plan za zapošljavanje i akcioni plan za ruralni razvoj.
Koordinator tima za reviziju Strategije lokalnog održivog razvoja opštine Bečej Radovan Stojanović je prezentovao aktivnosti koje je opština Bečej uradila od početka procesa revizije Strategije održivog razvoja i u kratkim crtama govorio je o načelima revizije strategije. Strategijom je obuhvaćeno osam prioritetnih oblasti: urbanizam i prostorno planiranje; infrastruktura; zaštita životne sredine; ekonomski razvoj; socijalna i zdravstvena problematika, razdvojena na socijalnu zaštitu i javno zdravlje; obrazovanje, kultura i fizička kultura mladih; ljudski resursi i lokalna samouprava. Za ove oblasti su definisane mere i aktivnosti.
„Sistem upravljanja i praćenja realizacije strategije je neophodan da bi ova strategija zaživela, a ključnu ulogu i odgovornost za koordinaciju i sprovođenje strategije ima predsednik opštine, Opštinsko veće i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, pri čemu se aktivnosti ove kancelarije odnose na stručno-administrativne i operativne poslove vezane za koordinisanje rada javnih preduzeća i lokalne uprave u procesu realizacije projekta i aktivnosti iz akcionog plana, koordinaciju javnog, privatnog i privrednog sektora, praćenje implementacije strategije, redovno informisanje javnosti, promovisanje aktivnosti u procesu ostvarivanja održivog razvoja. Uspostaviće se grupa za monitoring od predstavnika radnih grupa i lokalnih partnera van opštinske uprave koji su učestvovali u izradi strategije, a koji su dobro upoznati sa ciljevima i zadacima strategije. Zadatak grupe je praćenje i kontrola sprovođenja strategije u cilju osiguranja uspešne implementacije strategije. Grupa će se sastajati u redovnim vremenskim intervalima najmanje tri puta godišnje, a po potrebi i češće. Tekst nacrta strategije usvojen je 28. marta 2013. godine i dat je na uvid javnosti od 22. jula do 18. septembra. Koordinacioni tim bi trebao da razmotri primedbe i sugestije dobijene tokom javnih rasprava, nakon čega će tekst Strategije biti upućen lokalnoj Skupštini na usvajanje“, rekao je Stojanović.
Nakon predstavljanja nacrta revidirane Strategije održivog razvoja opštine, prisutni su pozvani da daju svoje primedbe, predloge i sugestije, pa se tako u diskusiju u nekoliko navrata uključio Zoran Subotički, jedan od izrađivača još aktuelne Strategije za period 2007-2017. godine, koji je ukazao na nedostatak metodologija implementacije ovakvih dokumenata, dok je predsednik Bečejskog udruženja mladih (BUM) Aleksandar Đekić sugerisao da se ciljevi koji se odnose na mlade usklade sa Nacionalnom strategijom za mlade, i predložio da se kao aktivnost Strategije uvrsti i Lokalni plan za borbu protiv korupcije, koji je BUM izradio u okviru Koalicije za nadzor javnih finansija. Pomoćnik predsednika opštine zadužen za komunalne poslove i infrastrukturu Željko Plavšić je dao predlog da se u ovaj dokument uvrsti i posao energetskog menadžera koji bi radio pri opštini Bečej. Sugestije i predloge su dali i direktorka Turističke organizacije Gordana Džigurski koji se odnose na „vodeni turizam“, član Opštinskog veća za privredu i preduzetništvo Dragan Kovačev je predložio da se u Strategiju uvrsti i deo o promociji i unapređenju industrijske zone u cilju privlačenja investitora i otvaranje novih radnih mesta. Direktor Direkcije za izgradnju Goran Matić je dao predlog da se u okviru lokalne samouprave oformi služba koja će se baviti upravljanjem opštinskom imovinom.

LJ.M.