trg_fontane
U čekaonici Jodne banje u Bečeju temperatura vazduha je oko 8 stepeni Celzijusa. Tu temperaturu trpe pacijenti koji čekaju na pregled lekara – među njima, recimo, krajem januara bila je i sedmomesečna beba – i zaposleni u banji koji rade na šalteru.
Na hodniku iz kog se ulazi u prostorije u kojima pacijenti primaju terapiju (parafin, struja itd.), a za to treba da skinu odeću i otkriju delove tela, nešto je toplije, oko 15 stepeni, a prostorija „ume“ da se zagreje čak i do 19 stepeni.
U velikoj sali Jodne banje u kojoj pacijenti vežbaju, temperatura vazduha je, od slučaja do slučaja, i zavisno od spoljne temperature, od oko 15 do 19-20 stepeni.
Toalet u blizini sale ne radi, jer je zaleđen. Na hodniku u dnu zgrade, na podu je led.
Hladno je pacijentima, a hladno je i zaposlenima u Jodnoj banji, jer u zgradi nema „pravog“ grejanja – ranije se objekat grejao na termalnu vodu – vazduh se koliko-toliko ugreje kaloriferima i grejalicama.
I tako godinama. Podsetimo da je početkom 2015. godine zgrada Jodne banje privremeno zatvorena zbog nedostatka fizijatra, ali i zbog toga što grejanje tada nije funkcionisalo 6 nedelja.
Danas u Jodnoj banji ne funkcioniše sistem grejanja na termalnu vodu sa geotermalne bušotine koja se nalazi na parceli sportskog centra, u sklopu kompleksa otvorenih bazena. Bušotina je, inače, u vlasništvu NIS-a.
Neki od pacijenata trpe, neki odlaze, neki se javno ljute na društvenim mrežama zbog hladnoće u službi za rehabilitaciju koja pripada Domu zdravlja. Međutim, objekat u kojem se nalazi Jodna banja ne pripada niti lokalnoj samoupravi, niti Domu zdravlja, već je u vlasništvu „MK grupe“ (koja je vlasnik PIK-a „Bečej“).
Slučaj Jodne banje, odnosno grejanje u tom objektu ove nedelje je trebalo da bude na dnevnom redu u septembru prošle godine formiranog Saveta za zdravlje opštine Bečej, najavila je predsednica tog tela dr Biljana Baturan Jovanović, međutim, i ona je podsetila da zgrada u kojoj funkcioniše Jodna banja nije u vlasništvu i ingerenciji opštine, već vlasnika PIK-a „Bečej“.
O grejanju i o situaciji u Jodnoj banji za Bečejski mozaik govorila je direktorica Doma zdravlja dr Kosana Nešić: „Prošla zima je bila prva zima kako sam postavljena na mesto direktora i tada sam se prvi put suočila sa problemom grejanja Jodne banje. Tamo je sve pokvareno: od pumpi pa nadalje, oštećena je kompletna instalacija za grejanje – to je sve ’pojedeno’ od ’žute vode’. Tu bi trebalo zameniti sve radijatore, cevi i pumpe. Suština problema Jodne banje je pravne prirode. Ona je u vlasništvu PIK-a. Kada sam došla na mesto direktora Doma zdravlja, nije postojao nikakav pisani sporazum o tome da mi imamo pravo da boravimo u tom objektu. Potom smo sa tadašnjim PIK-om potpisali ugovor u kom stoji da nam oni dozvoljavaju da budemo u zakupu bez naknade. Kada je PIK prodat mi smo se i usmeno i pismeno više puta obratili novom vlasniku sa željom da se naš status i boravak u toj zgradi reši. Zamolili smo ih da Jodna banja bude opštinska ili da nam daju u dugotrajan zakup. To smo tražili iz razloga što bi nam takav oblik pravne regulative pomogao jer bismo na taj način mogli da konkurišemo za određena sredstva da bismo rekonstruisali tu zgradu. Nikad od njih nismo dobili odgovor. Mi smo se njima obraćali pismeno, naša lokalna samouprava usmeno, postojala su neka obećanja, ali do sada ništa nije rešeno. Odatle potiču naši problemi. U zgradi Jodne banje je potrebna sanacija od poda do plafona – od propalih cevi i radijatora, do prozora, vlage, krova. U pitanju je ozbiljna rekonstrukcija da bismo bili i energetski efikasni, a to je veoma važno. Mi, čak i da imamo ta sredstva, ne bismo mogli da ih uložimo u objekat koji nije u našem vlasništvu, niti u dugoročnom zakupu. Postavlja se pitanje zašto vlasnik ne želi da reši status Jodne banje. Možda ima već neke planove u vezi Jodne banje, možda čeka da vidi da li će biti banjskog kompleksa u Bečeju, ja zaista ne znam, ali znam da mi nemamo pravni okvir i shodno tome ne možemo da ulažemo, osim onoliko koliko moramo da bi banja mogla koliko-toliko da funkcioniše“.
Zbog propalih instalacija objekat Jodne banje ne može da se greje na geotermalnu vodu, već grejalicama, a to je u toku zime skoro nemoguća misija. „Našli smo rešenje da ugradimo industrijske kalorifere. Oni su bili jedino moguće rešenje. Ugradili smo ih onoliko koliko smo maksimalno mogli, jer moramo voditi računa i o sigurnosti, da ne bi usled preopterećenja došlo do požara, ali u toj zgradi uključuju se i grejalice i moramo voditi računa o tome da ne prekoračimo dozvoljeno strujno opterećenje. To je takođe nešto što limitira. Sve to dobro funkcioniše, osim u ovim ekstremnim minusima“, rekla je Nešić i na pitanje o tome da li se razmišlja o privremenom zatvaranju Jodne banje, odgovorila: „Svesni smo da postojeće grejanje u ovim uslovima nije dovoljno. Jedan kratki period smo prekinuli sa radom, od Nove godine do 9. januara, kada su bili najjači minusi, a potom je doneta odluka da se mora raditi. Pacijentima se mora izaći u susret. Postoje terapije koje ne mogu da se odlažu. Zbog toga smo imali više sastanaka na tu temu sa zaposlenima u Jodnoj banji, pa smo se dogovorili da i preko vikenda ostavimo da radi grejanje, jer ukoliko bismo tad ugasili grejanje, taj prostor bi bilo veoma teško ponovo zagrejati. Koje god tehničko rešenje postoji u okviru naših mogućnosti, mi smo pokušali da ostvarimo, ali ništa drugo ne možemo da učinimo dok se pravni status Jodne banje ne reši. Naš menadžment smatra da nije dobro da se Jodna banja zatvori. Ukoliko zatvorimo, pacijenti koji moraju da urade hitne terapije ili preglede biće uskraćeni. Zaista bi bilo najlakše zatvoriti banju u ovim hladnim danima, ali smatram da to nije rešenje. Zato molim pacijente da pokušaju da shvate naš problem i da mi zaista činimo sve što je u našim mogućnostima. Plaćamo enormno visoke račune za struju, ali to je naš problem i naša muka“.
Direktorica Doma zdravlja je odgovorila na pitanje da li se Dom zdravlja u slučaju temperatura u zgradi Jodne banje pridržava propisa u vezi sa radom na niskim temperaturama, rekavši: „Mi se krećemo u okviru propisa. Temperatura bude između 18 i 20 stepeni“.
Kome treba zgrada Službe za rehabilitaciju?
O rešavanju imovinsko-pravnog statusa banje govori se godinama unazad, a prošle godine zatraženo je od vlasnika PIK-a da taj objekat prepusti lokalnoj samoupravi. Poslednji put je u martu 2016. godine za Bečejski mozaik o tome pričao i tadašnji predsednik opštine Vuk Radojević. Naime, opština je uputila molbu „MK grupi“ da zgradu banje prepusti opštini bez naknade. Tada Radojeviću još nije bio poznat odgovor vlasnika PIK-a, ali je rekao da se nada pozitivnom odgovoru „MK grupe“ „imajući u vidu značaj funkcionisanja Jodne banje za lokalnu zajednicu“ i dodao: „Mi se iskreno nadamo i verujemo da bi to bio jedan izuzetno korektan potez u kontekstu društveno-socijalne odgovornosti kompanije kao što je ’MK grupa’ i očekujući da oni postupaju u skladu sa poslovnim principima i da će imati razumevanja za sve građane opštine Bečej i za njihove potrebe koje se ogledaju i u normalnom funkcionisanju Jodne banje. Dakle, dopis je upućen i očekujemo pozitivan odgovor. Verujem da će ’MK grupa’ iskoristiti ovu priliku da kao nova kompanija na teritoriji opštine Bečej pokaže razumevanje za potrebe građana i da pokaže na taj način da je ona dobrodošla u Bečeju“.
Zvaničnog odgovora na molbu opštine iz „MK grupe“, koliko novinari znaju, nema ni danas – a to znači da su eventualna veća ulaganja (rekonstrukcija grejanja itd.) onemogućena u Jodnoj banji, a ta služba već 6-7 godina funkcioniše tako da ili ima nekakvo ili nikakvo grejanje.
Novinar Bečejskog mozaika je prošle nedelje poslao i-mejl na zvaničnu adresu PIK-a „Bečej“ u kom je direktoru postavio pitanje o statusu objekta u vlasništvu PIK-a u kom se nalazi Jodna banja, međutim, do zaključenja ovog broja novina (1. februar) nije dobio odgovor na pitanje.
Međutim, po nezvaničnim informacijama novinara, reč je o tome da je u katastru još uvek u toku postupak rešavanja statusa objekta u kom se nalazi Jodna banja (društvena imovina/privatna imovina).
U Jodnoj banji se više ne koristi lekovita voda
Osim grejanja na geotermalnu vodu, pacijenti Jodne banje su do danas izgubili i mogućnost lečenja lekovitom vodom, naime, od pre 3-4 godine u tom objektu ne radi bazen sa lekovitom vodom i kade za hidromasažu i mineralne kupke, te Jodna banja zapravo i nema razloga da nosi taj naziv. U toj vodi su pacijenti lečili različite oblike reumatizma, stanja posle trauma, povreda i preloma, kao i pojedina kožna oboljenja poput psorijaze i hroničnog ekcema.
Podsetimo da je značaj geotermalnih potencijala Bečeja otkriven početkom 20. veka. Prvi koji je shvatio energetske i zdravstvene vrednosti geotermalnih voda bio je Karolj Šoš, koji je u prvim godinama 20. veka (po nekim podacima 1903. godine, po drugim 1904. godine) počeo izgradnju banje sa zatvorenim i otvorenim bazenima, jer su tadašnje hemijske analize vode, koje su potvrđene i kasnije, ukazivale na to da je termalna voda bogata oligoelementima. Tadašnje gradsko kupatilo, danas Jodna banja (Služba fizikalne medicine i rehabilitacije Doma zdravlja Bečej) koristila je vodu koja blagotvorno deluje na reumatske, ginekološke i koštano-zglobne bolesti.
Jodna banja je 1933. godine dobila sertifikat za hronične reumatske, kožne, degenerativne koštanozglobne bolesnike, za lečenje i rehabilitaciju koštanozglobnih povreda kao i nekih stanja posle cerebrovaskularog akcidenta. Banja je jedno vreme imala sertifikat čak i za lečenje steriliteta.
Nakon analiza vode, 1962. godine banja se pretvara u zdravstvenu ustanovu sa stacionarom. Sa formiranjem centra za KVB u Sremskoj Kamenici javila se 1978. godine potreba da se Jodna banja, sa svim svojim potencijalima iskoristi u svrhu oporavka bolesnika u postoperativnom toku. Projekat je završen 1982. godine ali nikad nije realizovan.
Uprkos tome što građani i političari u Bečeju dugo godina sanjaju i razmišljaju o izgradnji banje, dok u bližoj i daljoj okolini zaista se grade ili obnavljaju postojeće banje, u Bečeju nije se uspeo rešiti čak ni pravni status Jodne banje, ovakve kava je danas, a „banja“ je ostala i bez lekovite vode.
Toj oblasti nije posvećena naročita pažnja ni u revidiranoj Strategiji održivog razvoja opštine Bečej od 2013. do 2020. godine u delu u kom se opisuju ciljevi u oblasti socijalne zaštite i zdravstva. O Jodnoj banji i o ideji banje uopšte navodi se da je potrebno „fizikalnu medicinu s balneologijom unaprediti u banju s stacionarom kao zasebnu ustanovu u novom objektu u okviru projekta Bečej – banjski grad (projekat)“, da treba „pokrenuti projekat izgradnje banjskog lečilišta u saradnji s lokalnom upravom i nadležnim ministarstvima (projekat)“, a navodi se i ideja o „mobilisanju potencijalnih donatora za finansiranje javno zdravstvenih aktivnosti“.
K.D.F.
