JP Vodokanal: Vanredno stanje zbog vodosnabdevanja u Bečeju

Iako je lokalna samouprava zacrtala unapređenje komunalne infrastrukture u opštini kroz Strategiju održivog razvoja, u okviru koje je između ostalog planirano poboljšanje vodosnabdevanja kroz sistem vodovodne mreže koja je u nadležnosti JP Vodokanala, prema informacijama dobijenim iz ovog javnog preduzeća, građane Bečeja ove godine očekuje dugo i suvo leto, bar kada se radi o snabdevanju domaćinstava vodom iz vodovoda.

Naime, proteklih deset do petnaest dana pritisak u vodovodnoj mreži je veoma slab i snabdevanje vodom je otežano gotovo u svim delovima Bečeja, a na sajtu opštine Bečej postavljeno je obaveštenje da se radi o havariji u fabrici vode. S obzirom da je ovaj problem i dalje aktuelan, objašnjenje smo tražili od nadležnih iz Vodokanala.
Prema rečima Svetlane Karabaš, tehničke direktorke Vodokanala, ne radi se o havariji, jer je to izraz koji podrazumeva trenutno loše stanje, nego je u pitanju trajno stanje.
„Snižen pritisak u vodovodnoj mreži sa periodima kada se on neznatno poboljša, a onda ponovo oslabi prouzrokuje bukvalno nestašicu vode, pogotovo na višim spratovima gotovo tokom celog dana i potpuno razumemo nezadovoljstvo naših korisnika. Vodokanal je u više navrata upućivao dopise i Skupštini opštine Bečej, direktno predsedniku opštine, na Opštinsko veće, na Opštinski štab za vanredne prilike, u kojima smo napominjali da ćemo doći u ovakvu situaciju, ali očigledno je da sredstava nema i ovo stanje, sa niskim pritiskom i sa restrikcijama vode, potrajaće sve do trenutka dok se bunari ne izbuše“, rekla je Karabaš i dodala da sredstva, koja su odlukom Fonda za kapitalna ulaganja opredeljena za poboljšanje vodosnabdevanja u Bečeju još u julu mesecu prošle godine u iznosu od 52 miliona dinara, do 3. juna nisu prebačena, ni delimično, niti je odobreno raspisivanje tendera za izvođača radova. Po planu ovi radovi obuhvataju bušenje dva bunara u Bečeju na vodozahvatnom polju grada, bušenje jednog bunara u Bačkom Gradištu i povezivanje i opremanje dva bunara na Peskari u Bačkom Petrovom Selu.
„Pre desetak dana proglašeno je vanredno stanje u Bečeju, jer je izdašnost postojećih bunara smanjena ispod svakog minimuma i za rezervoar koji posedujemo u fabrici vode više nije dovoljno da se puni tokom noćnih sati da bi u toku dana u kontinuitetu imali zadovoljavajući pritisak. To znači da ako bi se sutra ušlo u najhitniji mogući postupak izbora izvođača i počelo bušenje bunara u Bečeju, osetno bolje stanje u vodosnabdevanju bilo bi tek za oko dva meseca. Ovo leto će biti vrlo teško i vrlo mučno, pogotovo što nas očekuju visoke temperature. Ne mogu da kažem ništa ni lepše ni optimističnije, ovo jeste vanredna situacija u koju smo dospeli pošto u poslednjih pet godina nije izbušen nijedan bunar. Živimo u takvom podneblju gde je neophodno da se svake druge godine buši bar jedan bunar kako bismo održavali kapacitet našeg vodozahvatnog polja na nekom minimumu koliko je Bečeju potrebno, a to je u sadašnjim uslovima, kada nemamo industrijske potrošače, oko 100 litara u sekundi. Trenutno smo spali ispod 80 litara u sekundi na vodozahvatnom polju, uprkos nastojanjima naših radnika da maksimalnim operativnim radom napune taj rezervoar od 2.500 kubnih metara tokom noćnih sati kada je potrošnja najmanja. To u ovim uslovima znači da se rezervoar ne napuni dovoljno i da mi nemamo dovoljno rezerve vode za dnevne potrebe“, objasnila je tehnička direktorka Vodokanala.
Na pitanje da li i kako opština Bečej može da pomogne u rešavanju ovog problema, Karabaš je odgovorila: „Javno preduzeće Vodokanal je preduzeće koje posluje sa gubicima i nismo kreditno sposobni i uputili smo zahtev opštini da razmotri mogućnost eventualno nekog kreditnog zaduženja, pošto ovo prevazilazi naše mogućnosti jer je samo za bušenje ta dva bunara u Bečeju potrebno oko 17,5 miliona dinara.“

Stare cevi

Na konstataciju da postoji nezadovoljstvo građana u Bačkom Petrovom Selu po pitanju vodosnabdevanja koje je sada u nadležnosti Vodokanala, Svetlana Karabaš je rekla:
„Situacija sa vodosnabdevanjem u Bačkom Petrovom Selu je takođe vrlo kritična. Građani znaju da su dva bunara izbušena pre dve i po godine na lokaciji Peskare i planirano je da se ti bunari povežu u sistem vodosnabdevanja, opreme elektroormanima, i da se na taj način poboljša i količina i kvalitet vode u mreži. Trenutno je mreža u ovom naseljenom mestu dotrajala. Pocinkovane cevi koje su ugrađene, tada kada je vodovod pravljen, sada su korodirale i cure na sve strane. Sa druge strane njihov prečnik je neodgovarajući i spajanjem ranije postojećeg mikrovodovoda došlo je do situacije, da čak i kada bi bilo dovoljno vode od bunara, zbog malih prečnika cevi fizički ona ne može da stigne do svih delova naselja. To znači da je Bačkom Petrovom Selu potrebna kompletna rekonstrukcija vodovodne mreže, povezivanje ova dva bunara, i tek tada bi se stekli uslovi da se ta voda iz bunara kondicionira do kvaliteta vode za piće, i tek u tom slučaju bi ovo naseljeno mesto moglo da bude zadovoljno vodosnabdevanjem. Evidentan je još jedan problem, veliki broj kuća je bez vodomera i građani bi morali da ulože u izgradnju šahtova i ugradnju vodomera, strogo prema tehničkim uslovima koji su propisani opštinskim pravilnikom i tek nakon svih ovih aktivnosti moglo bi se na pravičan način izvršiti i obračun utrošene vode i omogućiti zadovoljavajući pritisak i bolji kvalitet.“

Koliko bi građane koštalo obezbeđivanje propisanih šahtova i ugradnja vodomera?

– „Ugradnja vodomera sa svim priključnim delovima i izgradnja samoga šahta sa svim dokumentima koje je potrebno obezbediti, iznosi oko 40.000 dinara. Mi izlazimo u susret našim korisnicima u smislu da ih maksimalno kreditiramo, ali i to je u današnjim uslovima dosta velika stavka. Obaveza je svakog domaćinstva da ugradi vodomer, šaht mora biti odgovarajućih dimenzija da bi se vodomeru moglo prići, da se može izvršiti odgovarajuća intervencija kada je potrebna, a svakih pet godina se vodomeri zamenjuju, i to je već obaveza i trošak Vodokanala.
Međutim, ni opština ni Vodokanal nemaju sredstva ili neki fond za dugoročnije namensko kreditiranje.“
Izgradnju šahta uslužno može uraditi Vodokanal ili sami građani ali mora biti odgovarajućih dimenzija.

Ona je istakla da se ovde radi o trenutnim problemima sa kapacitetom postojećeg izvorišta i da je zbog dotrajalosti postojećih aktivnih bunara sada smanjen dotok do fabrike vode, ali da je detaljnim hidrogeološkim ispitivanjima utvrđeno da Bečej poseduje toliko vode u podzemlju da se bez ikakvih problema može krenuti u realizaciju regionalnog vodovoda.
„Kada bi bilo dovoljno sredstava moglo bi se iz fabrike vode iz Bečeja snabdevati i Bačko Gradište i Bačko Petrovo Selo i Novi Bečej, u šta smo u načelu i krenuli formiranjem opštinskih radnih grupa, međutim, mi nemamo načina da tu vodu koja nam leži pod nogama, izvučemo na površinu. Kada bi se ušlo u priču oko regionalnog vodovoda, bilo bi potrebno izbušiti između 15 i 20 novih bunara i tada bi vode bilo dovoljno i za Bečej i za okolna mesta. Kada je fabrika vode pravljena, pre više od 20 godina, Bečej je bio u ekspanziji i tada je izgledalo da će industrijska zona biti u stalnom porastu i da će potrebe za vodom biti sve veće i veće, pa je fabrika vode izgrađena kapaciteta 260 litara u sekundi sa mogućnošću proširenja. Mi sada koristimo oko 100 litara u sekundi ili potrebno nam je oko 100 litara, a imamo razliku od 160 litara u sekundi u kapacitetu koji se uopšte ne koristi i upravo iz te količine mogli bi da zadovoljimo potrebe Petrovog Sela sa oko 40 litara u sekundi, Gradišta sa oko 30, Novog Bečeja sa oko 60 i da imamo rezervu koja bi se još povećala u slučaju kada bismo završili projekat smanjenja gubitaka u mreži u Bečeju, i tada bi bilo dovoljno vode za sve“, objasnila je Karabaš.

LJ.M.