trg_fontaneJulka Hlapec Đorđević bila je osoba visokog obrazovanja i kulture – svetska žena, u pravom smislu te reči. Bila je pisac, književni kritičar i prevodilac.
Poznavala je nekoliko evropskih jezika (engleski, nemački, francuski i mađarski), a udajom za češkog oficira Zdenjaka Hlapeca u Beču (imali su dve kćeri), tom nizu je dodala i češki jezik. Udaja za Čeha i život u Čehoslovačkoj, gde se sa porodicom preselila 1918, uticali su da bude nadahnuta Masarikovim idejama bratstva slovenskih naroda i projekta svojevrsne srednjoevropske unije.
Julka Hlapec Đorđević je 1906. godine u Beču doktorirala filozofiju i tako postala prva žena doktor filozofije u Austro-Ugarskoj.
Premda je gotovo čitav život provela u inostranstvu, Julka je aktivno učestvovala u kulturnom životu svoje postojbine. Sarađivala je sa nizom listova i književnih časopisa (Srpski književni glasnik, Letopis Matice srpske, Ženski pokret, Ženski svet, Život i rad). Pored toga, ova žena neobične društvene osvešćenosti pojavljuje se i kao inicijator mnogih ženskih udruženja kod nas. Njenu feminističku i, nadasve, humanističku intelektualno-životnu poziciju jasno posvedočava želja da žena „posle vekovnog čamljenja u mraku, obeshrabrena kompleksom podvrednosti, stupi u ljudsko društvo kao samostalno, ravnopravno biće, svesno svog ljudskog dostojanstva”. Jasno je uviđala da glavni uzrok „tužne sudbine ženskinja” počiva u njihovoj intelektualnoj zaostalosti i materijalnoj zavisnosti.
Julka Hlapec Đorđević je autorka, između ostalog, dvotomnog naučnog dela „Studije i eseji o feminizmu”, kao i epistolarnog romana „Jedno dopisivanje”.
Ivan Kovač
