„Kako izaći na kraj sa teoretičarima zavere“ naslov je priručnika „za samoodbranu od zaverologije“ profesora u Gimnaziji Bečej Ivana Kovača koji je objavljen pre nekoliko dana u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava.
Priručnik je namenjen učenicima i profesorima srednjih škola i nudi tehnike za raskrinkavanje zaverologije, pseudonauke, šarlatanstva, zabluda o paranormalnom i drugim besmislicama, posebno teorija zavere.
Vežbe koje je osmislio profesor Ivan Kovač imaju za cilj oštrenje kritičkog mišljenja kod učenika, pre svega usvajanjem logičkog alata, a ne toliko činjenica.
Priručnik je rezultat udruženog rada sa učenicima poslednje dve godine na časovima logike, navodi autor Ivan Kovač.
Priručnik je veoma koristan i zanimljiv, a ima samo 44 strane, te se brzo i čita.
Zašto je štetna zaverologija? To veoma efektno objašnjava autor Ivan Kovač u priručniku.
„Na časovima logike, u sklopu metodologije kao nastavne teme, s učenicima se bavim opovrgavanjem pseudonauke, šarlatanstva, kojekakvih zabluda o paranormalnom i drugim besmislicama, posebno teorija zavere, premda to izričito ne predviđa nastavni program. Osim činjenice da sklonost ’zaverološkom’ mišljenju ne karakteriše samo nerazumne i neobrazovane pojedince, već je zapravo ’odveć ljudska’, više je razloga za razvijanje imuniteta na zaverologiju. Pre svega, efektno se uči šta je ispravna metodologija, šta je kritičko mišljenje kao primena naučnog metoda u svakodnevnom životu. Zaverologija tu nudi pregršt slikovitih, upravo ’školskih’ primera. Takođe, osim što istina i istinoljublje predstavljaju vrednost po sebi, zaverološka uobraženja su i štetna, jer ne podrazumevaju samo bezazlene nebuloze i ludorije. Pojedina su, naime, podstakla užasne zločine i nesreće – teorija o jevrejskoj zaveri, teorija o vakcinama kao biološkom oružju itd. Osim toga, teorije zavere otvaraju vrata različitim drugim iracionalnim uverenjima uopšte, pothranjuju iracionalnost kod ljudi. Štetnost zaverologije je i u tome što ’laje na pogrešno drvo’, pa umesto ozbiljnih socioekonomskih analiza, nudi lake, pogrešne, sasvim jalove odgovore na krize i nedaće. Časove raskrinkavanja započinjemo projekcijom filma ’Balkanski špijun’ Dušana Kovačevića, kako bi se učenici upoznali sa zaverološkim mentalitetom jasno predočenim u portretu Ilije Čvorovića koji je izveden do tragikomičnog, upravo karikaturalnog ekstrema. Učenici se potom okušavaju u igri ’Paranoidni stil’ kako bi stekli uvid koliko je lako zaverološki ’birati trešnje’ to jest selektivno, sasvim tendenciozno uzimati informacije. Uopšte, koliko je lako prepustiti se tzv. konfirmacijskoj pristrasnosti kao dominantnom kognitivnom obeležju teoretičara zavere“.
Dalje čitajte sami. Vredi.
Priručnik se može besplatno preuzeti sa sajta Helsinškog odbora za ljudska prava (https://www.helsinki.org.rs/uzb/doc/zavere.pdf).
K.D.F.
