trg_fontane
Postoje razne verzije priče o Deda Mrazu. Najzastupljenija i najprihvatljivija za decu je priča koja kaže da Deda Mraz živi na Severnom polu zajedno sa svojom ženom, gospođom Mrazicom.
Tamo postoje radionice u kojima vilenjaci prave igračke, a potom ih, na Badnje veče, Deda Mraz ukrca u svoje sanke koje vuku jeleni ili irvasi i podeli poklone deci sveta, ulazeći u kuće kroz odžak. Deca često ostavljaju keks, bombone ili mleko kako bi ih Deda pojeo.
O Deda Mrazu kruže razne priče, a često se, zbog izgovora njegovog imena na različitim jezicima stiče utisak da se radi o različitim likovima. Deda Mraza na engleskom zovu Santa Klaus (Santa Nikolaus, iliti Sveti Nikola).
Božićni običaj je da se ljudi međusobno daruju. I u ovoj priči Deda Mraz na Badnje veče raznosi poklone deci. Kod pravoslavaca to je Božić Bata koji na Badnje veče deci deli orahe, jabuke, narandže, bombone. Neki ga zovu i Deda Božičnjak, a ranije je ovaj lik bio poznat kao Sveti Nikola koji se smatrao zaštitnikom dece i čudotvorcem, a bio je poznat po tome što je ljudima tajno davao novac.
Praznik Svetog Nikole je dečji praznik u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, kada deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna. Praznik Svetog Nikole danas je komercijalizovan. Veruje se da je komercijalizacija uticaj ultrapotrošačke kulture, koja je stigla iz Amerike. Lik Deda Mraza jedan je od zaštitnih znakova Koka kole i neki smatraju da je on u tu svrhu i izmišljen. Zbog toga je katolička crkva zabranila spominjanje Deda Mraza u širim verničkim krugovima.
Po nekim tumačenjima u početku su Sveti Nikola i Deda Mraz bili izjednačeni, a u poslednjem veku se desilo razdvajanje ta dva pojma, pa se Deda Mraz smatra
čistim komercijalnim proizvodom i običajem za novogodišnje praznike. U dosta zemalja Sveti Nikola i Deda Mraz se doživljavaju kao dve različite „osobe“, kao što je to recimo u državama Balkana. Nikoljdan (19. decembar) ili Sveti Nikola najčešća je porodična slava u Srbiji.
Ima tumačenja da je Deda Mraz u stvari varijacija holandske priče utemeljene na istorijskom liku svetog Nikole koji je darivao druge. Nemačko-američki crtač Tomas Nast je nacrtao lik modernog Deda Mraza 1863. godine, koji je osamdesetih godina 19. veka postao sve sličniji današnjem obliku, a dvadesetih godina 20. veka već je korišćen u reklamiranju i oglašavanju. Uzor izgledu bio je ruski belobradi Deda Mraz (Ded Moroz) u crvenom kaputu i krznenim čizmama, a takođe i biskupski izgled svetog Nikole.
Bilo kako bilo, gledište da je Deda Mraz izmišljeni lik je danas najprihvatljivije. A posebna tema za razmatranje je da li je dobro što potiskuje tradicionalne običaje i nameće nešto sasvim drugo.
LJ.M. (Izvor: Wikipedija)
