Kiša

Druga po redu proslava Dana opštine Bečej je protekla prema očekivanjima.

Na zavidnom nivou je organizovano takmičenje u kuvanju riblje čorbe i srnećeg-jelenskog gulaša, kao i nekoliko pratećih dešavanja ali zasluge za to pripadaju lovačkom i ribolovačkom udruženju i nekolicini entuzijasta.
Međutim, „krovna organizacija” ne zaslužuje prelaznu ocenu jer je lokalna samouprava i ovaj put bila dosledna sebi i potvrdila da poseduje istančan osećaj za odabir loših rešenja.
Ukoliko se izuzme nejasan koncept proslave, izostanak osvetljenja u centru grada, neuredno pražnjenje kanti za smeće, zamerka se može staviti i na proceduralni propust kao što je govor predsednika na svečanom otvaranju, koji se obratio prisutnima prvo na mađarskom pa na srpskom jeziku, umesto obrnuto.
Propust je što jedna od pratećih manifestacija nije bila likovna kolonija, jer je priznanje počasnog građanina zasluženo dobio akademski slikar Viktor Škrabanj (o ostalim dobitnicima neki drugi put).
Pokazalo se da je loša odluka da bina za koncerte ne bude postavljena u centru grada gde bi se nakon prestanka kiše u mnogo boljim uslovima mogao eventualno nastaviti program, a ne u blatu i mokroj travi. Ovako koncerti nisu ni bili održani. Hipodrom bi bio razložno rešenje ukoliko se očekuje na desetine hiljada, a ne par stotina posetilaca.
Ili se možda očekivalo.
Možda se nije očekivala ni kiša, ali ako se ona ne očekuje za Ognjenu Mariju ili za Svetog Iliju-Iliju Gromovnika, onda se ne zna kada bi se mogla očekivati.
Ili se možda očekivala, pa sada može da posluži kao opravdanje da je „kiša pokvarila sve”.

V.F.