trg_fontane
U Galeriji „Krug“ Gradskog pozorišta prošlog četvrtka priređeno je književno veče sa Bečejcem Boškom Tomaševićem, književnikom koji već dugi niz godina živi i radi u inostranstvu.
Boško Tomašević je pisac, pesnik, esejist i teoretičar književnosti.
Na univerzitetu u Insbruku predaje književnu teoriju, a bio je predavač i u Nansiju, Frainburgu, Beču, Berlinu. Član je Njujorške akademije nauka, Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti u Parizu, francuskog i austrijskog PEN-a, Francuskog društva pisaca…
Autor se prvi put bečejskoj publici predstavio 2008. godine sa knjigom „Plodovi pohoda“, a kako je rekao, ovo književno veče je želeo da održi na sopstveno insistiranje, naslovivši ga „Daljine koje nisu vodile nikuda ili godine bačene psima“.
Poetsko veče Boško Tomašević je započeo rečima: „Sada ću sve vas upisati na jedan kratak kurs iz filozofije i književnosti, tako ću imati tu čast da se nazovem vašim učiteljem u tom pogledu, a pesme koje ćete čuti večeras su, kao i cela moja poezija, zapravo moja iskustva, prevashodno iskustva sa čovekom.“
Tomašević je citirao prvu rečenicu iz Biblije, razvijajući svoje viđenje razloga postojanja poezije i njene svrhe, da bi zaključio: „Pisanje poezije je preispitivanje izvora egzistencije, ko smo, šta smo, odakle smo, kuda gledamo, kuda idemo. Poezija nije deskripcija sveta, što je jedna uvrežena zabluda, niti je ona izraz ličnih doživljaja, već je poezija čin, delanje, samo događanje. Ona ne upućuje na svoju istinu negde izvan sebe, ona je to što jeste, ona je svet za sebe. Dakle, pravilo je jednostavno: ući u pesmu, ne u nameri da se otkrije šta ona znači, već da se misli šta se događa u njoj.“
Na književnoj večeri autor je recitovao svoju poeziju iz ranijeg perioda kao i pesme iz zbirke „Pesme od lipovog i bagremovog drveta“ objavljene 2009. godine u izdanju Art-Projekta iz Zrenjanina.
LJ.M.
