trg_fontane
Šteta na usevima u ataru opštine Bečej zbog obilnih kiša, poplava i visokih podzemnih voda iznosi 246.121.630 dinara, a usevi su delimično ili potpuno stradali na 2.371,84 hektara.
Prema podacima opštinske komisije za procenu štete najviše je stradala soja (694,2 ha, 58.312.800 dinara), merkantilni kukuruz (377,71 ha, 49.857.720 dinara), pšenica (539,68 ha, 28.063.360 dinara), semenski kukuruz (42,5 ha, 13.260.000 dinara), uljana repica (8.142,72 ha, 10.519.891 dinara) i povrće (sve vrste) koje je oštećeno na 113,77 hektara, a šteta je procenjena na 42.493.344 dinara.
Prilikom obračuna nastale štete u obzir su uzete cene i aktuelni prosečni prinosi na tržištu. Vrednosti potrošenih zaštitnih sredstava i veštačkog đubriva u proizvodnji poljoprivrednih kultura nisu uzeti u obzir.
U razgovoru za prošli broj Bečejskog mozaika, Andraš Boja, član Opštinskog veća za poljoprivredu i predsednik komisije za procenu štete, rekao je da je prema nezvaničnim podacima šteta oko 150 miliona dinara, a da je ugroženo više od 1.500 hektara. Zvanični podaci su ga demantovali jer je šteta mnogo veća. „Usevi su pretrpeli veliku štetu, veću nego što smo pretpostavljali. Razlog za to je što su nam poljoprivrednici prijavljivali i štetu na onim mestima u ataru koja ne pripadaju našoj katastarskoj opštini. Prijave su stizale i iz Medenjače koja pripada Novom Bečeju, iz čuruškog i turinskog atara. Komisija je sve podatke pažljivo obradila, obišla sve parcele i na kraju smo dobili pravo stanje. Rezultati su loši, ali statistika govori ratarima kojim kulturama bi se u budućnosti mogli baviti. Intenzivna povrtarska i semenska proizvodnja nose mnogo para. To se vidi i iz procene štete, a primer mogu biti paprika i ječam. Ovo povrće pretrpelo je štetu na 5,21 hektar, a iskazano u novcu to je 2.715.868 dinara. Ječam je oštećen na 95,49 hektara, a nosi nadoknadu od 2.721.465 dinara. To govori šta je isplativije i gde su zarade veće“.
Na pitanje na koji način će biti obeštećeni poljoprivrednici, Boja je odgovorio da se to još uvek ne zna, jer „sve institucije sistema prebacuju loptu jedna na drugu. Mi ćemo našu procenu štete poslati na adresu Vlade Srbije i pokrajinske vlade, u resorno ministarstvo, pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i u Južnobački okrug i čekaćemo ishod“.
|
U Bečeju neće biti proglašena elementarna nepogoda? Prema Zakonu o zaštiti od elementarnih i drugih većih nepogoda da bi se na određenoj teritoriji mogla proglasiti elementarna nepogoda potrebno je da je devastirano preko 10 procenata površina. To je potvrdio i Zoran Jeličić, direktor Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je u utorak bio u Bečeju: „Ministarstvo je pokrenulo akciju da se, gde je to moguće, proglase elementarne nepogode i da se nadoknadi zakupnina za državnu zemlju. Bečej prema mojim saznanjima nije u toj kategoriji jer nema štetu na više od 10 posto obradivih površina“. |
U nekim opštinama u Srbiji proglašena je elementarna nepogoda zbog velikih šteta na usevima zbog poplava i podzemnih voda. Na pitanje da li će se to desiti i u Bečeju, član Opštinskog veća je odgovorio: „U razgovoru smo sa predsednikom opštine, njegovim zamenikom i članovima Veća, kao i sa komisijom za vanredne situacije. To radimo vrlo oprezno, jer ona opština koja proglasi elementarnu nepogodu, snosi troškove i posledice takve odluke. Zbog toga sa velikom dozom opreza prilazimo ovom problemu, a na osnovu dopisa iz republičke vlade razmatramo da proglasimo elementarnu nepogodu, ali samo na površinama koje su u vlasništvu države. Sve će se znati za nekoliko dana“.
S.M.
