01tisa-i-led
Komunalno preduzece „Potisje“ i ovog leta pokušava da spreci požare na gradskoj deponiji.
U drugoj polovini juna, kao i prošle godine, uradeno je termovizijsko snimanje tela deponije, a preduzece je u saradnji sa firmom „Linde gas“ zapocelo i eksperimentalni proces hladenja unutrašnjih slojeva smetlišta i sprecavanja požara ubacivanjem suvog leda u 27 biotrnova na oko 4 hektara.
Termovizijsko snimanje deponije prošle godine je pokazao da je situacija na smetlištu stabilna, a ove godine se radi eksperimentalni proces hladenja sa suvim ledom, uz termalno merenje pre i posle tretmana da bi se ustanovila efikasnost tog procesa.
Preliminarni rezultati termovizijskog snimanja pokazali su da temperatura tela deponije ne prelazi 30 stepeni, a opasnost od požara postoji kada je temperatura u telu deponije oko 60 stepeni.
„Naša deponija sedam godina, otkad je ovaj menadžment u ’Potisju’ nije gorela. Naša prednost je ta što imamo 27 aktivnih biotrnova. Mnoge deponije nemaju biotrnove. Suvi led smo poceli da ubacujemo u biotrnove 23. juna, a na taj nacin što se suvi led pretvara u ugljen dioksid i oduzima se kiseonik, mi cemo i glodare koji žive na deponiji uništiti, te nece moci više da prave rupe i gnezda u telu deponije, da ima gde da se stvara metan koji može lako da se zapali. Treba da naglasim da smo mi prvi i zasad i jedini u Srbiji koji ovo rade, a mogu reci da je tako i u širem regionu“, rekao je direktor „Potisja“ Zoltan Feješ.
Menadžer tehnickih aplikacija u „Linde gasu“ Tamaš Sabo objasnio je da je ideja da se iskoriste fizicke osobine ugljen dioksida u okviru eksperimentalnog hladenja deponije.
„Biotrnovi nam omogucavaju da lako možemo da dodemo do dubljih slojeva otpada i u toj dubini možemo lako da eliminišemo i kiseonik i gasove koji se stvaraju raspadanjem organskih materija u dubljim slojevima i cesto uzrokuju požar. Na taj nacin moci cemo da uradimo dobru prevenciju od mogucih požara. Ugljen dioksid koji ubacujemo u telo deponije u dublje slojeve je jako hladan, on je na minus 76 stepeni. Osim toga, ugljen dioksid kada prelazi u gasno stanje, promeni i svoju zapreminu i to dodaje još jedan proces, a to je inertizacija i izbacivanje zapaljivih gasova“.
Za sprecavanje požara na deponijama od izuzetnog znacaja je i pravilno odlaganje otpada.
Nadležni u „Potisju“ rekli su da se na deponiji izmedu slojeva smeca nasipa zemlja zbog manje koncentracije i obima zapaljivih materija.
Inace, za preventivne aktivnosti preduzece potroši oko 300.000 dinara na godišnjem novu, što je mnogo manje, rekao je Feješ, od iznosa novca koji bi bio potreban u slucaju požara na deponiji, da ne govorimo o negativnom uticaju na životnu sredinu.
R.M.
