trg_fontane
Komunalno preduzeće „Potisje“ je danas, 25. septembra, okončalo veliko jesenje čišćenje kabastog otpada, u kojem je po prvi put sprovedena i primarna selekcija otpada u kojoj je učestvovalo 10 odsto građana.
U toku velikog jesenjeg čišćenja bilo je predviđeno prikupljanje oko 205 tona tog otpada, ali je odneto nešto više od predviđene količine na teritoriji opštine Bečej. „Izveštaj je urađen, građevinski dnevnici su pripremljeni, inspekcija je uradila kontrolu“, rekao je direktor „Potisja“ Zoltan Feješ. On je saopštio da je „Potisje“ kupilo novu traktorsku prikolicu iz sopstvenih sredstava da bi moglo da obavlja posao u vezi sa sekundarnim sirovinama i kabastim otpadom.
O prvim efektima primarne selekcije sekundarnih sirovina na mestu nastanka, u domaćinstvima, koja je započeta 19. septembra, zasad na teritoriji I mesne zajednice, Feješ je rekao da postoje problemi, mada su zaposleni u „Potisju“ na te probleme računali, te su radnici „Potisja“ bili na terenu tog dana kada se obavljalo iznošenje džakova sa sekundarnim sirovinama i opomenuli su osobe koje su zatečene da pokušavaju da odnesu džakove, a rečeno im je i da su te sirovine vlasništvo „Potisja“.
Ekolog u „Potisju“ Bojana Radaković je sumirala utiske o primarnoj separaciji otpada, rekavši da su zaposleni u komunalnoj firmi samo donekle zadovoljni, jer je samo 10 odsto građana „ispratilo“ primarnu separaciju. „Očekivali smo nešto više, ali svakako imamo razumevanja za građane. Nadamo se da će u narednim mesecima cela priča teći mnogo bolje nego sada. U toku ili krajem sledeće godine očekujemo prve rezultate, kada pokrijemo celu opštinu Bečej i tada ćemo sumirati rezultate – da li će firma uspeti da pokrije troškove ili ne. Za sada je najbitnije da pratimo ekološke propise i da podižemo svest građana kako bismo postigli 20 odsto izdvajanja sekundarnih sirovina iz ukupne količine otpada“, rekla je Radaković.
Prilikom prvog sakupljanja neki građani su pružali otpor, nisu hteli da izdvajaju sekundarne sirovine, neki su u te džakove bacali i otpad koji ne pripada kategoriji koji tu treba da se odlaže. „Evidentirali smo ta domaćinstva, pa ćemo ih usmeno obaveštavati o tome kako treba da odlažu sekundarne sirovine“, rekla je Radaković.
U oktobru mesecu biće započeta primarna separacija u II mesnoj zajednici i u prvoj nedelji oktobra će tamošnjim domaćinstvima biti podeljena obaveštenja i džakovi za sekundarne sirovine, a 18. oktobra će prvi put biti odneseni džakovi. Nakon mesec dana biće obuhvaćena i III mesna zajednica, a potom i ostala naseljena mesta.
Ulaganja za džakove na godišnjem nivou su oko 2,5 miliona dinara – na teritoriji opštine ima 11.000 domaćinstava, a u gradu Bečeju oko 8.000.
Radi se i prerada sekundarne sirovine, „Potisje“ odranije sarađuje sa firmama koje preuzimaju sekundarne sirovine. Na mestu nastanka, u domaćinstvima se sprovodi primarna separacija, a potom se na deponiji taj otpad se razdvaja po kategorijama, balira se i šalje dalje na reciklažu.
Feješ je rekao da je rano da se proceni koliki će biti prihodi od recikliranja i da li će pokriti troškove. Do kraja ove godine selekcijom otpada biće obuhvaćeno naseljeno mesto Bečej i verovatno jedno od naseljenih mesta opštine u decembru mesecu. Najkasnije do kraja aprila 2019. godine biće obuhvaćena cela opština i tada će se znati efekti. Prvi presek će biti napravljen 30. juna 2019. godine. „Iskustva komunalnih preduzeća iz drugih gradova pokazuju da taj posao ne rade profitabilno. Mi ovo ne radimo da bismo zaradili mnogo para, nego zato što je zakonska obaveza da smanjimo zagađenje, a sa druge strane prave efekte selekcije ćemo očekivati onda kada budemo morali da zatvorimo sanitarnu deponiju `Botra` i kada će smeće iz Bečeja da se nosi na regionalnu deponiju. Tada će se osetiti efekat smanjenja troškova, jer nećemo nositi 20.000 tona smeća, ako dođemo do toga da smanjimo količinu otpada sa 20 odsto, to je 4.000 tona puta 25 evra, a to je 100.000 evra manje troškova. Bićemo zadovoljni ako 31. decembra 2019. godine prihodi od sekundarnih sirovina pokrije troškove. Malo ko je uspeo da pokrije troškove u ostalim gradovima, a mi se trudimo da tako uradimo“, rekao je direktor „Potisja“.
Što se tiče pojave da pojedini građani na društvenim mrežama postavljaju fotografije punih kontejnera, a čak i u njihovoj okolini ima razbacanog smeća, Feješ je rekao da je reč o naselju u centru grada, prekoputa kafića u Zelenoj ulici, o 7 sekretara SKOJ-a, ali se radi o tome da „Potisje“ u subotu isprazni kontejnere, međutim, njih ne pune samo stanari kolektivnih zgrada, već i pojedini ugostiteljski objekti i privrednici ubacuju smeće u te kontejnere koji ne bi trebalo da služe za njihove potrebe i zato su napunjeni već početkom nedelje. On je dodao da smeće ne bacaju zaposleni „Potisja“ van kontejnera, već građani.
Podsetimo i na to da će radno vreme „Potisja“ od 1. oktobra biti od 7 ujutro, umesto 6 u letnjem periodu. Radno vreme biće završeno kada se sa teritorije opštine odnese smeće ispred svake kuće.
K.D.F.
