trg_fontane
Košarkaši Tise su završili prvenstvo bez borbe. Naime, utakmica poslednjeg kola u kojoj je trebalo da se kao domaćini sastanu sa ekipom SO Koš iz Sombora je registrovana službenim rezultatom, jer je KK Tisa predala meč zbog, kako je rečeno nemogućnosti igranja utakmice, u sali SC „Đorđe Predin Badža“. Ovakav epilog nije prošao mirno.
Naime, deo igrača predvođen kapitenom Stefanom Ratkovićem je negodovao i, između ostalog, na društvenim mrežama izrazio protest zbog takve odluke iako rezultat te utakmice nije imao takmičarski značaj. Neki igrači su najavili napuštanje kluba i odlazak u druge sredine. Stefan Ratković je takođe rekao da neće više raditi sa mlađim selekcijama a prema njegovim rečima jedan broj roditelja je odlučilo da njihova deca neće više trenirati za KK Tisu.
O svemu ovome i o tome da li je bilo moguće da se utakmica odigra u Bečeju „poprečno“, odnosno na delu terena koji nije zahvatala „pala zavesa“, kao i o činjenici da i ostali bečejski klubovi nisu bili u mogućnosti da igraju na domaćem terenu, ali su ipak našli mogućnost da odigraju svoje mečeve i tako očuvaju sportski karakter, razgovarali smo sa predsednikom KK Tisa Imreom Stankom, trenerom Igorom Stankom, kapitenom i igračem i trenerom mlađih selekcija Stefanom Ratkovićem, komesarom Druge muške košarkaške regionalne lige grupa sever Nenadom Milojkovićem i direktorom SC „Đorđe Predin Badža“ Dejanom Stanojevim, čije izjave prenosimo.
Predsednik KK Tisa
O razlozima za predaju utakmice kao i o činjenici da su i prethodnu utakmicu protiv ekipe Sivca, koju su trebali igrati u Bečeju kao domaćini, igrali u Kuli, predsednik KK Tisa Imre Stanko je rekao:
– Nešto se pokvarilo u sportskom centru i nismo mogli da organizujemo utakmicu na celom terenu i uslovili su nas da to obavimo u nekom drugom gradu. To smo ispoštovali, jer ako nam oduzmu dva boda u dve utakmice koje ne možemo da odigramo zbog sportskog centra, bili bismo izbačeni iz lige. Zbog toga smo prošlu utakmicu odigrali u Kuli i tamo smo pobedili. Sad smo trebali da igramo sa Somborom, a radi se o tome da svaka utakmica koju smo mogli da organizujemo trebalo je platiti zakup sale kao i organizaciju utakmice, što duplira sredstva koja moraju da se ulože. A kako zadnje kolo ništa nije odlučivalo, odlučili smo da ne odigramo tu utakmicu.
Ko je doneo tu odluku?
– Odluku sam doneo ja kao predsednik kluba.
Da li su igrači podržali tu odluku?
– Nekoliko igrača je podržalo tu odluku, ali su se preko društvenih mreža pokrenula pitanja zašto se ne igra. Međutim, za tim zaista nema nikakve potrebe. U vezi sa tim bio sam i u kontaktu sa Košarkaškim savezom Vojvodine i Novog Sada.
Koliko smo mi upućeni, postojala je mogućnost da se utakmica odigra u Savinom Selu. Bila je obezbeđena hala, obezbeđen je i novac od sponzora.
– To su sve priče rekla-kazala. Ja sam predstavnik i potpisnik kluba i ja odlučujem o tome. Ja sam rešio da ne možemo da odigramo utakmicu na osnovu toga što će nam tri basketanera dati termin i ključeve sale u Savinom Selu. Organizacija kluba i organizacija utakmice je zapisnički sto, delegat, sudije itd, koje ja plaćam. Ja sam to želeo da organizujem u Bečeju, međutim, odlučio sam da se tu ne igra utakmica jer se to nije moglo ovde održati zbog određenih uslova koji su se desili pre mesec dana u sali, mesec dana se nije to otklonilo. Zbog toga sam tako odlučio. Uslovili su me da se utakmica odigra u Kuli ili u nekom drugom mestu. Ali to je duplirani način finansiranja koji meni nije išao u prilog.
Što se tiče ove odluke, ona je malo uzburkala i ostale selekcije. Naime, članovi mlađih kategorija su nezadovoljni ovom odlukom i najavili su mogućnost istupanja iz kluba.
– To je sad stvar trenera koji je i trener i igrač i kapiten. Povod je dao on, pa su se članovi mlađe selekcije složili s tim i oni na taj način žele da istupe iz kluba. Ja to ne odobravam i mislim da to nije u redu, ali se radi o tome da je to njihova odluka.
Klub će ostati bez igrača. Kako rešiti taj problem?
– Ja sam predstavnik kluba i ja povlačim određena pravila ponašanja u klubu. Trener može da uslovi tu decu da urade nešto drugo. Jednostavno nema nikakvih osnova da zbog ovakve moje odluke oni donose odluku da ne žele da se takmiče više. Ukoliko ne žele više, onda je to stvar trenera i da ta deca eventualno pređu u neki drugi klub. U gradu postoji još jedan klub, pa neka se privole njemu.
Mi radimo po koncepciji onako kako mi postavljamo uslove. Ne želim nikom da remetim ni želju, ni volju i ukoliko mi ne radimo kako treba, neka promene klub.
Sa sportske strane utakmica je završena predajom. U sportu je predaja najnepopularnija. Da li je bilo moguće naći način da se utakmica ipak odigra?
– Nije moglo. Moralo je da se odigra do nedelje. Ja sam bio u kontaktu sa komesarom lige i preneo sam mu naš problem. Naš problem je taj da u Bečeju nije moglo da se organizuje utakmica. Gde god da sam organizovao utakmicu van Bečeja, nama bi se duplirali troškovi utakmice – putni troškovi, organizacija utakmice i zakup sale. Organizacija utakmice u Bečeju iznosi između 8 i 10 hiljada, a ovako bi to bilo oko 20 hiljada. Mi se finansiramo od donatora i opštine, ali se radi o tome da mi nismo u mogućnosti da plaćamo duplirane troškove koje bismo imali u Novom Bečeju, Srbobranu, Savinom Selu, Novom Sadu.
Dakle, razlog predaje utakmice nije sportske, već finansijske prirode?
– Upravo tako. Mi smo klub koji se jednim delom bavi poslom koji predstavlja društveno koristan rad, a od opštine smo prošle godine dobili 80 hiljada dinara, ali su naši troškovi bili enormno veći od tog iznosa. Samo kotizacija je iznosila 100 hiljada dinara u drugoj vojvođanskoj ligi.
Svojevremeno si bio vanserijski igrač Bečeja, šta bi sada rekao da si igrač?
– Ono što sam već rekao. S obzirom na finansije sa kojima raspolažemo u klubu mi ne možemo da organizujemo utakmicu na tuđem terenu. Ključni momenat u svemu ovome je da ništa nismo poremetili, a da smo ključni faktor u ispadanju ili u prvom mestu, nekako bismo se snašli. Međutim, ovako u saglasnosti sa tim komesarom smo došli do toga da je utakmica morala da se odigra do 21 čas u nedelju. Sportski centar nije bio sposoban da nam to organizuje, a ja nisam želeo da idem po Vojvodini da odigravam dva ili tri kola samo zato da bi sve to bilo isključivo sportski. Slažem se da nije to sportski sa naše strane, ali najmanje osećam krivicu zbog ovog. Prosto desilo se u sportskom centru da je ta zavesa pala i da zbog toga ne može da se organizuje utakmica koja je morala da se odigra u nedelju do 21 čas. Mi smo kontaktirali sportski centar, ali oni nisu mogli to da nameste i nisu mogli da garantuju da će do nedelje do 21 čas moći da se osposobi sala za odigravanje meča. I ponavljam da ja kao zastupnik ovog kluba ne želim da idem van Bečeja da odigram ovu utakmicu kao domaćin.
Zašto to ne želiš?
– Prosto ne želim da dupliram troškove.
A ukoliko bi neko platio te troškove, a prema našim saznanjima bilo je raspoloženih da to plate?
– Neka se javi i potvrdi meni taj koji je hteo da plati te troškove.
Konkretno, to je Dušan Ratković, koji je rekao da ti je, odnosno Igoru (trener ekipe Igor Stanko) ponudio da plati salu u Savinom Selu.
– U Savinom Selu je neka rekreacija rekla da će ustupiti nama termin. Ne mogu ja da pregovaram sa ljudima preko Ratkovića ili sa basketarima Savinog Sela. Znači, nije u pitanju direktor te sale ili bar neko odgovorno lice te sale. Mogli smo mi da odemo u Savino Selo i da nas domar pita: ko je vas pustio. Ja radim isključivo na osnovu dokumenata. Ne mogu da radim na osnovu rekla-kazala.
Konačno, da li biste igrali utakmicu van Bečeja da su postojali uslovi da neko plati troškove?
– Ja bih to uradio, ali nije bilo osobe koja bi to platila. Mi smo trenutno pred bankrotom. U opštini još nisu dodeljena sredstva za ovu godinu. Nije čak raspisan ni konkurs za dodelu sredstava iz budžeta. Znači, mi smo na nivou onih sredstava kojima raspolažemo trenutno i ja sam trebao ili iz svojih sredstava ili od donatora da doplatim tu utakmicu. A nisam imao ni potrebu ni želju da to uradim jer sam ja najmanje kriv što sala u Bečeju nije bila osposobljena da se odigra ta utakmica. Mi smo imali sredstva za odigravanje utakmice u Bečeju, ali sala nije bila adekvatno pripremljena za to.
Na kraju stiče se utisak da košarkaši Bečeja koji su imali izvanrednu drugu polovinu sezone, prvenstvo završavaju neslavno, jer su posle pobedničke serije od šest uzastopnih pobeda predali utakmicu poslednjeplasiranoj ekipi na tabeli.
– Ja ne razumem zašto ti mene optužuješ. Sportski centar mesec dana nije mogao da reguliše taj elektromotor da podigne tu zavesu. Da li može da se nađe neki drugi zaključak osim toga da je Imre Stanko neslavno završio sezonu?
Ne Imre, već košarkaška ekipa.
– Imre je doneo tu odluku. Sad i ti preteruješ s tim. Ratkovići su tebe uslovili da tvoj komentar bude takav da KK Tisa nije organizovao utakmicu. Na osnovu čega ti to smatraš kada sala nije bila osposobljena.
I utakmica protiv Sivca je trebala biti igrana u Bečeju pa je odigrana u Kuli.
– Mi smo otišli u Sivac i ja sam tamo molio ljude da nam obezbede termin da igramo tamo kao domaćini, jer sportski centar mesec dana ne može da popravi elektromotor. I sad ti mene okrivljuješ za to.
Nikog ja ne okrivljujem već samo konstatujem da je neslavno završena sezona.
– To je tvoj lični stav. Po nama je savršeno odrađena sezona, jer smo na tabeli peti. Kako smo onda završili neslavno?
Sam si rekao da je nesportski to što utakmica nije odigrana.
– To je u redu. Ali se radi o tome da ja kao zastupnik ovog kluba ne mogu da popravim taj elektromotor u sportskom centru i da legalno odigramo utakmicu kao domaćin. Trebao sam da idem po Vojvodini i da biram sportski centar koji će mi ponuditi najbolje uslove. To je rešenje? Da li u tome ima logike da i pored ovako velikog grada i ovakvog sportskog centra mesec dana ne može da se otkloni kvar na elektromotoru? Ti onda u svom članku napiši da je Imre Stanko najveći krivac što nije odigrana ta utakmica. A taj Imre Stanko je tokom cele godine obezbeđivao sve što je trebalo. Meni je savest čista. Kontaktirao sam i Košarkaški savez i sve ljude i doneo sam odluku da u današnjim uslovima i u finansijskim uslovima nam je najprostije bilo da sve ovo ovako odradimo. Sombor je ispao iz lige, a mi smo ostali tamo gde treba da budemo i nikom ništa nije poremećeno. Svim ovim ti mene u stvari provociraš da ja kažem nešto što i može i ne mora biti u redu. I ne razumem šta želite da postignete ovim tekstom jer se radi o tome da je ta odluka bila najbezbolnija. Jedinu grešku ima sportski centar koji nije obezbedio dizanje zavese na vreme, a mi utakmicu nismo mogli odložiti za par dana jer je rok za zadnje kolo bilo nedelja do 21 čas. I veruj mi, ja na računu nemam trenutno sredstava da platim bilo koju salu u okolini.
Komesar
Komesar Druge muške košarkaške regionalne lige grupa sever Nenad Milojković o tehničkim uslovima u sali SC „Đorđe Predin Badža“ da se utakmica odigra na terenu poprečno kao i o terminu predaje utakmice je rekao:
– Poprečni teren ne zadovoljava, po dimenzijama i po odstojanjima prepreka od linija, da se igra seniorska košarka na njemu. Košarkaški teren je 28×15 sa predviđenim odstojanjima prepreka. Ta zavesa se tu naslanja na teren a iza koševa je zid dosta blizu. Međutim, postojala je tehnička mogućnost da se utakmica igra van mesta Bečeja, ali domaćini to nisu mogli ili nisu želeli da organizuju i u sredu, 19. aprila u 17.50 časova poslali su dopis za predaju utakmice. S obzirom da su u petak odigrane neke utakmice koje su možda mogle da utiču na neku regularnost, ali završni deo utakmica više nije imao nikakvog značaja ni za ispadanje niti za viši rang. Tom odlukom nije narušen nikakav sistem pa sam ja dozvolio predaju utakmice. Do petka uveče smo mi bili u komunikaciji sa odgovornim licem u klubu. Ostalo što se desilo je unutrašnja stvar kluba i ja u to ne mogu da se mešam. Oni su imali vremena to da organizuju gde god su hteli i mogli, ali su odgovorni u klubu poslali dopis da predaju utakmicu.
Direktor sportskog centra
Hala u Bečeju nije u funkciji od 4. aprila zbog toga što je pala zavesa koja razdvaja veliki teren na dva, odnosno tri dela. To je onemogućilo odigravanje utakmica futsala, odbojke i košarke, mada su odbojkašice Bečeja, članice Prve vojvođanske lige, odigrale dve utakmice u takvim uslovima, protiv ekipe Mladost II iz Nove Pazove i odbojkašica Krajišnika u okviru poslednjeg prvenstvenog kola. Kakva je situacija sada s tim i šta se dešava sa ekipama koje su imale predviđene termine za odigravanje utakmica?
– Meni je zaista žao što se to desilo. Sreća u svemu tome je da niko nije bio povređen kad je zavesa pala. Za trideset godina, kako je sportski centar otvoren nije bilo nikakvih popravki, nikakvog servisiranja i konačno vreme je učinilo svoje, pa se i desilo to što se desilo. Mi smo od prvog dana počeli da tražimo rešenje kako to da popravimo. Prvo smo tražili adekvatnu firmu koja može da da garanciju i koja ima papire i atest za popravku zavese. Sportski centar sa svojim radnicima nije hteo da ulazi u to, odnosno da garantuje za nešto za šta nema adekvatne ljude, ali ni atest. Došli smo do slovenačke firme, odnosno do firme iz Beograda koja je predstavnik slovenačke firme „Elan“ koja je i proizvođač takvih zavesa. Prošlo je određeno vreme dok nismo pronašli tu firmu. Suma za to je bila pozamašna, oko milion dinara i moralo je avansno da se plati.
Ipak, došli smo na kraju do dogovora da ćemo avansno platiti oko 600.000 dinara za servisiranje zavese. Potom je nastupio problem oko finansijskih sredstava koje nismo imali. Sve ovo je razlog zašto je trebalo malo više vremena da dođe do popravke. Nama je bilo u interesu da salu osposobimo do 4. maja kada treba da se održi tradicionalni „Roda kup“ sa oko 500 učesnika koji se već četvrti ili peti put održava u Bečeju. Već su rezervisana sva mesta za boravak i to je jedna lepa priča koju nismo želeli da prekinemo. Zbog toga smo dali sve od sebe da u tom roku bude popravka.
Došli su i majstori iz Slovenije i to će za tri-četiri dana biti sređeno. Što se tiče klubova, meni je izuzetno žao što je došlo do problema. Tek sad sam upoznat sa situacijom da košarkaški meč poslednjeg kola nije održan. Svi klubovi koji su imali komunikaciju sa sportskim centrom u smislu da su tražili pomoć da im se nađe zamena sale, kao što je to slučaj sa futsalom, gde smo se dogovorili da se, u slučaju da do srede ili četvrtka ne bude sve gotovo sa zavesom, utakmica odigra u Novom Bečeju. Tako bismo uradili i sa košarkaškim klubom. Mi bismo bili ti koji bi im pronašli mesto odigravanja utakmice. U tom trenutku ja sam jako bio usmeren na rešavanje problema oko zavese i nisam razmišljao o tome gde će oni odigrati utakmice, ali da me je bilo ko kontaktirao, našli bismo zajedničko rešenje.
Niko vas nije zvao iz košarkaškog kluba?
– Zvali su me samo da pitaju da li će hala biti gotova. Konkretno Igor Stanko me je zvao to da pita i ja sam odgovorio da će to biti teško izvodljivo za taj vikend. Mislim da je to bilo u utorak ili sredu prošle nedelje. I time su naši razgovori bili prekinuti. Evo tipičan primer saradnje koje bih naveo sa Vrbasom koji je imao problema sa zatvorenim bazenom i plivači iz Vrbasa su dolazili kod nas nekih 6 meseci. Imamo odlične odnose sa direktoricom sportskog centra u Vrbasu i sigurno bi nam izašli u susret i ta utakmica bi bila odigrana. Sad, da li bismo mi to platili ili bi nam izašli u susret onako kako smo mi njima, to bi bio naš problem.
Da li to znači da je postojala mogućnost da vi platite troškove sale za utakmicu koju je trebao da igra KK Tisa u nekom drugom mestu?
– Naravno. Ali ja zaista ne želim da ulazim u sukobe sa košarkaškim klubom, međutim, samo je trebalo da me kontaktiraju i zaista bih tražio i našao rešenje, jer razumem u kakvom su problemu bili.
Bilo je reči o tome da korišćenje hale bilo zabranjeno.
– Nije tačno, zato što je zavesa spuštena i bezbedna je. Da je zavesa podignuta, a da postoji problem sa tim otkačenim spojevima sigurno ne bismo dozvolili da se trenira. Jedino futsal nije mogao da trenira jer nema dva gola, ali mislim da su oni trenirali na skraćenom prostoru. Ostali svi su mogli da koriste salu, jer se inače sala deli na tri dela. A sada, do srede ili četvrtka, neće biti mogućnosti za treniranje, jer se trenutno remontuju zavese. Servisiraju se obe zavese, i ova što je u kvaru i ona koja nije sporna. U svemu ovome što se dogodilo iskoristio bih priliku i naglasio da mi generalno imamo problem sa sportskim centrom koji polako tone. To se najviše vidi na bazenu, gde na jednom delu nemamo prelivanja, a na drugom delu je jače prelivanje. Imamo problem i kada se spušta zavesa, jer se zanosi i ide više prema tribinama, što ćemo sada pokušati da rešimo, ali to je problem koji će za nekih 20 do 30 godina biti izuzetno velik – rekao je Dejan Stanojev, direktor SC „Đorđe Predin Badža“.
Trener KK Tisa
O predaji utakmice, kao i mogućnosti da klub ostane bez igrača, trener Igor Stanko kaže:
– Utakmica nije mogla da se održi zbog kvara zavese. Ono što smo pokušali da organizujemo u okolini je ili bilo skupo ili su hale bile zauzete, a kako utakmica nije imala nekog rezultatskog značaja mi smo odlučili da je predamo.
Neki igrači koji su inače iz Vrbasa kažu da su bili u prilici da omoguće salu za igranje. To je u jednom trenutku bilo u opticaju ali se na kraju od toga odustalo.
– Sve je to već bilo kasno. Bilo je već sve javljeno i na kraju je odluka bila takva da je bolje da se uštede pare i utakmica nije imala nikakvog rezultatskog značaja.
Ovakav završetak je uticalo na to da ekipa ne bude, gotovo sigurno, više u ovakvom sastavu u narednom periodu, jer su pojedini igrači najavili odlazak u druge sredine, odnosno iz Bečeja. Kako to komentarišeš?
– Svako ima pravo da ostane ili da ide. Do kraja sezone ćemo videti kako ćemo sastaviti tim, ko će ostati, ko neće. Nemam tu šta sada da komentarišem jer ćemo sve videti u julu ili u avgustu, kada se budemo pripremali i kada budemo videli šta možemo i kako možemo.
Konačan plasman, 5. ili 6. mesto je u svakom slučaju uspeh, ukoliko se uzme u obzir da ambicije nisu bile baš velike pre početka prvenstva.
– Mi smo jako mnogo uradili što se tiče prve sezone. A drugi deo sezone je pogotovo bio dobar, izgubili smo samo od prve i druge ekipe. Poslednja utakmica je uzrok spleta okolnosti, ali verujem da bismo i tu pobedili. Znači, napravili smo ogroman uspeh za grad. Napomenuo bih da smo imali dobar sastav. Dogovor je bio da ćemo trenirati jednom ili dva puta nedeljno, ali postojala je ambicija da budemo na nekoj sredini tabele.
Manjak treninga je bio primetan u nekim utakmicama u prvom delu sezone u kojem je dolazilo do izražaja nedostatak kondicije kao što je slučaj u meču protiv Velike Kikinde ili protiv Petrovgrada u Bečeju.
– Od početka su treninzi bili problem, kao i upoznavanje ekipe. Prvi put su neki momci igrali zajedno i tek u drugom delu sezone smo se uigrali, upoznali i samim tim je i rezultat u drugom delu sezone bio bolji jer smo već tada znali ko kako diše i kako treba da se igra.
S taktičke strane gledano čini se da ukoliko bi postojao jedan visoki igrač na poziciji centra, ekipa bi mogla drugačije da definiše igru, pogotovo u napadu.
– Mi smo celu sezonu kuburili sa klasičnom peticom. Uspeli smo to da nadomestimo kroz neku taktiku i određeno zalaganje ostalih igrača, ali sigurno je da bismo bili jači sa klasičnom peticom, a da imamo više treninga sigurno bismo bili među prve dve ekipe. Već smo pokazali da možemo da se nosimo sa prve dve ekipe i sigurno bismo više postigli da smo imali jaču finansijsku podršku, više termina za treninge i bolju organizaciju. Ali u svakom slučaju, ovo je sigurno uspeh što smo napravili.
Ono što je donelo kvalitet ekipi Bečeja u ovoj sezoni je i doprinos mlađih igrača koji su na pravi način iskoristili priliku u pojedinim utakmicama i opravdali ukazano poverenje.
– Juniori koji su bili u sastavu su zaista iskoristili šansu. Sa moje strane, pošto ja nisam trener juniorskom timu, mogu da kažem da su se stvarno zalagali i trudili da na terenu doprinesu ekipi i da ispune očekivanja cele ekipe a i moja očekivanja. Bili su najmlađi a dosta su žara i borbe uneli u svoju igru kad god su ulazili u utakmicu – rekao je Igror Stanko.
Kapiten KK Tisa
O kraju prvenstva i načinu na koji je njegova ekipa okončala sezonu kapiten Stefan Ratković kaže:
– Utakmica nije odigrana u Bečeju zbog već poznatih problema, ali je mogla biti održana negde u okolini. Međutim, rukovodstvo kluba je donelo odluku da se taj meč ne odigra i mi kao igrači na to nismo mogli da utičemo. Sa druge strane, nismo želeli to da prihvatimo jer smo se tokom čitave sezone maksimalno borili za svaku loptu, za svaku pobedu, za što veći plasman, igrali smo i povređeni…
Objektivno gledano, rezultat ove utakmice ne bi bitno uticao na konačan plasman ekipe Bečeja, ni ekipe Sombora, kao ni ostalih ekipa, ali bi se očuvao sportski duh.
– Mi smo želeli da zauzmemo što višu poziciju. Pobedom na toj utakmici mi bismo sigurno zauzeli četvrtu poziciju. Ta pozicija ne donosi prelazak u viši rang takmičenja. U viši rang ulazi samo prvoplasirana ekipa, međutim, kada ste sportista vi težite da ostvarite što viši plasman. Mi u ekipi imamo mnogo mladih momaka i težimo da njih naučimo da se u svakoj utakmici bore do kraja i svemu da pristupe maksimalno i da stvaraju pobednički mentalitet. Želeli smo to četvrto mesto. A opet, sa porazom bismo sigurno ostali na petom mestu, međutim, ovim službenim rezultatom 0:20 padamo na 6. poziciju.
Misliš da su postojale objektivne mogućnosti da se ova utakmica ipak odigra?
– Uvek postoji mogućnost. Ukoliko želite, sve može da se uradi.
Predsednik kluba Imre Stanko kaže da nije bilo mogućnosti da se utakmica održi zbog toga što u hali u Bečeju ne postoje uslovi za to zbog zavese, a u ostalim sredinama to nije bilo izvodljivo jer je utakmica morala da se odigra najkasnije u nedelju do 21 čas na osnovu odluke Košarkaškog saveza Vojvodine.
– U Bečeju nije mogla biti odigrana utakmica zbog tih tehničkih razloga, ali utakmica je mogla da se odigra u nekom drugom mestu u Vojvodini. Imali smo potpuno pravo na to. Postojala je prva ideja da se odigra u Vrbasu, nakon toga u Savinom Selu jer u Vrbasu nije moglo da se odigra zbog koncerta neke grupe i zbog nekog stranačkog okupljanja, a u Savinom Selu je postojala mogućnost da se odigra utakmica. Čak je jedan od roditelja momka iz Vrbasa koji igra kod nas uspeo da dođe do nekog termina. Međutim, rukovodstvo kluba je donelo odluku da se utakmica ne odigra. Mi nismo imali pravo da se tu mešamo. Jedino što nam je žao što je odluka doneta samovoljno. Mi igrači smo hteli da igramo…
Šta dalje? Da li će ekipa Tise u narednoj sezoni biti u ovakvom sastavu ili misliš da što se igračkog sastava tiče stvar završena?
– Ja sam četiri sezone u KK Tisa i siguran sam i neću zvučati skromno kad kažem da su to najbolje četiri godine za klub. Što se tiče mlađih kategorija, osvojene su dve srebrne medalje, seniorska ekipa je tri puta ulazila u više lige, osvojena je srebrna medalja u okviru VIBA lige sa seniorima. Za ove četiri godine koliko sam tu, učim decu da budu maksimalno ambiciozni, ja sam maksimalno ambiciozan. Mlad sam čovek, imam pravo na to. Moje želje, ambicije, srčanost i ono što u duši osećam se ne poklapaju sa nekim stvarima. I u ovom momentu za sebe mogu da kažem da ja u narednoj sezoni neću nastupati u KK Tisa. I veoma mi je žao zbog toga jer znam koliko je tu ljudi bilo isključivo zbog mene i koliko je ljudi zbog mene privučeno tom košarkaškom terenu. Klubu zaista želim sve najbolje. Nadam se da će da nađe način da se održi.
Šta će biti sa mlađim kategorijama?
– Ja sam trener dve selekcije. Juniorske i prelazne, odnosno stariji pioniri na kadete. Tim selekcijama sam pre par dana saopštio svoju odluku o napuštanju kluba, međutim, tu postoji odgovornost i na roditeljima i na deci. Njima je naravno saopšteno da moj odlazak ne mora značiti i da oni odlaze. Na njima je da odluče šta dalje žele. Ja sam bio dirnut time što me je veliki broj dece i roditelja pozvao i pitao o čemu se radi. Ja sam rekao da se košarka u Bečeju ne završava odlaskom Stefana Ratkovića.
A gde ćeš nastavi sa košarkom?
– Prvo želim da ohladim glavu i da dobro razmislim šta dalje da radim sa sobom, sa karijerom i uopšte sa svojim životnim putevima.
Pored ove „velike“ košarke ti se, između ostalog, baviš i uličnim basketom 3 na 3 i to sa zavidnim uspehom. Nedavno si osvojio treće mesto na jednom Srbija openu koje je održano u Obrenovcu.
– Da. Basket 3×3 je postao popularan od kada su naši momci poslednjih par godina prvaci sveta – Dušan Domović, Bulut, Marko Ždero, Majstorović i Savić. Oni bili učesnici i u Obrenovcu i oni su osvajači tog turnira. Na drugom mestu je bila ekipa Olimpa iz Beograda koja je takođe plasirana među 10 najboljih ekipa na svetu, dok smo na trećem mestu bili mi koji smo se prvi put sastali i prvi put igrali na tom turniru. Ekipu čine moji drugari iz Vrbasa i jedan koji je i član KK Tisa, Petar Perunović. Vuksan Gagović je igrač sa zavidnom igračkom karijerom. Igrao je i u inostranstvu i kod nas u Jagodini, Metalcu iz Valjeva i Proleteru iz Zrenjanina, i Danilo Koprivica. Nas četvorica smo bili tim u Obrenovcu. Naši dalji planovi su da učestvujemo na što više turnira, da uozbiljimo tu priču ove godine i da doguramo što dalje možemo.
Da li se može živeti od toga?
– Može ukoliko svemu tome pristupite krajnje ozbiljno. To znači da kada prođete te prve turnire imate pravo na slot turnire sa kojih dalje odlazite na masterse, gde su nagrade po desetine hiljada, negde čak i po 50 i 100 hiljada evra, dolara. Ovi naši momci koji su prvaci sveta su time podigli sebi životni standard. Košarkom nikad ne bi uspeli da zarade ono što su uspeli na ovaj način.
Naredno takmičenje u basketu je uskoro?
– Sledeće nedelje, tačnije 6. maja idemo u Slovačku u blizini Bratislave, gde će se održati turnir a, nakon toga, 12. maja igramo u Kragujevcu gde će se održati Internacionalno prvenstvo, 20. maja je moguć odlazak na turnir u Mađarsku ili slot u Sarajevu. Imamo lepe planove i nadamo se da ćemo da doguramo što dalje možemo.
U istom sastavu?
– Možda ćemo imati promenu jednog člana. Gagović, Perunović i ja smo sigurni. Moguće je da četvrti član bude Danilo Mijatović – rekao je Stefan Ratković.
V. Filipčev
