Razvoj organske poljoprivredne proizvodnje: Krediti za proizvodnju organske hrane

Organska poljoprivredna proizvodnja, njen razvoj u opštini Bečej i mogućnosti plasiranja poljoprivrednih proizvoda bečejskih proizvođača van granica Srbije bile su teme radnog sastanka između vlasnika nemačke kompanije „Ecoco Biohandel & Marketing“ i njegovih saradnika sa predstavnicima lokalne samouprave i nekoliko poljoprivrednih proizvođača iz Bečeja i Bačkog Gradišta 22. februara u gradskoj kući.

Predsednik opštine Vuk Radojević je rekao da je dolazak predstavnika kompanije „Ecoco“ u Bečej rezultat nedavnog boravka predstavnika lokalne samouprave na sajmu organske hrane „BioFach“ u Nirnbergu. Radojević je istakao da smatra da je opština Bečej sa svojim poljoprivrednim proizvođačima „spremna i sposobna“ da uzme učešće na nekom od narednih sajmova organske hrane. Radojević smatra da organska poljoprivredna proizvodnja u Srbiji može naći svoje mesto na svetskom tržištu s obzirom na to da su potrebe za organskom hranom u stalnom porastu, pa samim tim svoje mesto može naći i opština Bečej, koja poseduje preko 40.000 hektara najplodnije oranice, a činjenica da je prošlogodišnjim predavanjima o ovoj temi prisustvovalo pedesetak poljoprivrednih proizvođača iz opštine, govori da postoji interesovanje bečejskih poljoprivrednika za organsku poljoprivrednu proizvodnju.
„Mi kao lokalna samouprava želimo da budemo na usluzi našim poljoprivrednim proizvođačima i da na neki način otvorimo nova tržišta. Namera nam je da povežemo poljoprivredne proizvođače iz Bečeja sa kompanijom ‘Ekoko’ koja može da obezbedi tržište za sve ono što se na taj način proizvede u opštini Bečej. Uveren sam da ova kompanija može da ponudi dobre uslove s obzirom na to da je prepoznata na nemačkom i evropskom tržištu i da godišnje trguje sa više hiljada tona organske hrane“, rekao je Radojević.

Regionalizacija proizvodnje

Član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Anđelko Mišković je rekao da opštinska vlast treba da radi na regionalizaciji proizvodnje, odnosno da na pakovanjima proizvoda mora da stoji prepoznatljiva oznaka da je taj proizvod proizveden na lokalnom nivou.
„To je nešto jako bitno i što se dešava i u Nemačkoj i u Austriji i svim drugim zemljama Zapadne Evrope. Regionalizuje se proizvodnja, odnosno jako je bitno da se regionalizuje potrošnja, kupac mora biti upoznat da je to proizvedeno na nekom lokalnom nivou i na taj način nećemo doći u probleme u kojima se nalazimo jer nećemo jesti hranu koja je iz nekih drugih krajeva a imamo je i proizvodimo je ovde“, objasnio je Mišković.

Novinarima je saopšteno da će iz Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Bečej biti obezbeđen novac i za razvoj organske poljoprivredne proizvodnje. „U pregovorima smo sa jednom bankom koja ima zanimljive kreditne linije za poljoprivrednu proizvodnju, a mi kao opština možemo da budemo posrednik i da budemo jedna vrsta garanta. U tom pravcu član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu razradio je modele saradnje koji su koncipirani kroz plan i program rada Fonda za razvoj poljoprivrede u tekućoj godini i očekujemo da rezultate toga vidimo krajem godine“, rekao je predsednik opštine. On je kazao i da je lokalna samouprava razradila koncept razvijanja bečejske opštine „u pravcu davanja prefiksa eko-Bečej, jer smatramo da imamo dobru osnovu za tako nešto“, navodeći da u opštini postoji potencijal za organsku poljoprivrednu proizvodnju, tu su i dva rezervata prirode (Biserno ostrvo i Stara Tisa) i park prirode Beljanska bara. Govorio je i o korišćenju obnovljivih izvora energije, rekavši da se planira da se geotermalna bušotina (izbušena 2011. godine za potrebe izgradnje bečejske banje) iskoristi i za daljinski sistem grejanja, da su u toku pregovori sa potencijalnim investitorima u vezi korišćenja biomase za dobijanje energije, da su dve nemačke kompanije zainteresovane za izgradnju solarnog parka i proizvodnju solarne energije.
Prema rečima Radojevića, važno je i to što je Bečej dobio status banjskog grada, jer „to predstavlja dobru osnovu za razvijanje banjskog i sportskog turizma a koji predstavljaju osnovu za dalji razvoj opštine. Uveren sam da koncept organske poljoprivredne proizvodnje svakako može naći svoje mesto i u tom kontekstu, ukoliko organizujemo na adekvatan način primarne poljoprivredne proizvođače i uspemo da preradimo to što oni proizvedu, i da postanemo prepoznatljivi po tome što ćemo svim gostima koji dođu u Bečej ponuditi organski proizvedenu hranu“.
Holger Reising, vlasnik nemačke kompanije „Ecoco“ koja se 10 godina bavi trgovinom i prodajom sirovih organskih proizvoda na nemačkom i evropskom tržištu, rekao je da će mu biti zadovoljstvo da pomogne u sprovođenju ideje o eko-Bečeju: „Svesni smo da za konvencionalne proizvođače nije jednostavno da pređu na organski način proizvodnje, ali zajedno sa mojim partnerom Brankom Čičićem (osnivačem i predsednikom Fonda „Organska Srbija“) želimo da podržimo svakog farmera koji želi da pređe i na organski način proizvodnje bez obzira na to da li se radi o maloj ili velikoj farmi. Posebno ćemo podržati proizvođače koji su i ranije imali iskustva vezano za organsku proizvodnju. Pomoći ćemo im i na samom polju i u tehnologiji proizvodnje koja odgovara određenim uslovima na farmi i na tržištu, ali i u pronalaženju dobre sertifikacione kuće u Srbiji. Mi obezbeđujemo farmerima i ugovor o kupovini kompletne količine robe koja je proizvedena u skladu sa zahtevima i nudimo za to odgovarajuće cene. Šanse za farmere iz Srbije da uđu na tržište organskih proizvoda su veoma velike, a mi možemo da pomognemo u različitim aspektima te proizvodnje. Bićemo veoma sretni da vidimo i farmere u regionu Bečeja koji će se prebaciti na organsku proizvodnju“.
Vlasnik nemačke kompanije je istakao da nemačko tržište organskih proizvoda svake godine raste između 10 i 15 posto i stalno traži nove izvore kvalitetne organske sirovine, a da je ova kompanija posebno zainteresovana za suncokret, soju, pšenicu i kukuruz.

Svetska banka

Predsednik opštine Vuk Radojević je novinare informisao i o tome da su predstavnici lokalne samouprave 20. februara prisustvovali sastanku sa predstavnicima Svetske banke u vezi uključivanja opštine u projekte Svetske banke. „Taj sastanak i naše uključenje u projekte Svetske banke je rezultat naše dobre komunikacije sa republičkom vladom, koja nas je i preporučila. U prvom projektu učestvuje pet opština iz Srbije, među kojima je i Bečej, jedina opština iz Vojvodine“, kazao je Radojević, ali nije rekao o kakvom je projektu reč.

Pozitivnu ocenu konceptu eko-Bečeja dao je i Branko Čičić, predsednik Fonda „Organska Srbija“ istakavši da su u predstavnicima opštinske vlasti našli „idealne sagovornike“ za priču o organskoj poljoprivredi.
„Taj koncept eko-Bečeja je jedinstven u našim okvirima i nadam se da će u narednim godinama tokom kojih će se taj projekat realizovati, opština Bečej izvesno postati najnaprednija, najavangardnija opština ne samo u našoj zemlji, nego i u čitavom ovom delu Evrope, jer retko koja opština prepozna ekologiju kao ključ svog ekonomskog, kulturnog i sveukupnog razvoja“, rekao je Čičić i dodao da Fond „Organska Srbija“ predstavlja sponu u saradnji između opštine Bečej i kompanije „Ekoko“ iz Nemačke: „Imamo članove širom zemlje kojima pomažemo, ne samo u prvim koracima njihovog pristupanja organskoj proizvodnji, već pre svega kada je reč o plasmanu robe, koju smo prepoznali kao ključnu kariku za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji. Mi proizvođačima preko firme ’Ekoko’ obezbeđujemo siguran plasman, najbolje svetske cene, otkup celokupne proizvodnje, a proizvođači imaju pravo da biraju i odlučuju u kom trenutku će prodati svoju robu i cene se tada definišu“, objasnio je Čičić.
Sastanku su prisustvovali i bečejski poljoprivredni proizvođači, koji su predstavili svoja gazdinstva.

LJ.M.