Fantast – nekadašnji simbol, danas zaboravljeni dvoracKada se uputite ka dvorcu Fantast kod Bečeja, očekujete dah prošlosti. Ipak, 1. juna 2025. godine, grupa građana iz Bečeja, okupljena u akciji „Sačuvajmo Fantast“, naišla je na slike zaborava. Biciklistička tura u organizaciji udruženja građana „Samo lokalno“ i neformalne grupe „Slobodni građani Bečeja uz studente“ nije bila sportski poduhvat, već građanska intervencija i poziv na buđenje. Ako već neko to čuje.
Fantast – vek istorije i četiri godine tišine
Dvorac Fantast veleposednika Bogdana Dunđerskog pamti dane lepote, ali danas deluje kao dom veštice, kako je reklo jedno dete.
I zaista, izgrađen 1925. godine, dvorac je bio simbol moći i stila. Danas, međutim, čuva ravnicu napušten i zatvoren više od četiri godine – od februara 2021, nakon što je MK grupa donela odluku da ne želi više da upravlja dvorcem-hotelom.
Od tada dvorac korača ka ništavilu. U to su se uverili i učesnici akcije „Sačuvajmo Fantast“, koji su, vođeni bivšim zaposlenima hotela-dvorca, obišli zaključane objekte kompleksa.
Zidovi koji govore – i raspadaju se
Prvi utisak kada zakoračite na Fantast nije vizuelni, ne vidite beli dvorac od rastinja, već telesni – korov do kolena, staze neprohodne, zgrade u različitim fazama propadanja. Prozori dvorca su razbijeni, rešetke s podrumskih prozora razvaljene.
Zvučni efekat prilikom tugaljive šetnje kroz kompleks – ukoliko se nalazite u blizini neodržavanih štala i zapuštenog prostora za držanje konja, nekadašnjeg ponosa Bogdana Dunđerskog – obezbeđuju muve.
U svojevremeno divnom bazenu raste korov. Dečje igralište je devastirano, kapela je zaključana i više nema stabala da je štite. Za razliku od prethodnih godina, više nije sakrivena iza korova, jer je visoka trava, stiče se utisak da pre nekoliko dana, posečena.
Kulturno dobro od velikog značaja gleda u prošlost i plaši se budućnosti.
Čuvar sećanja – filmovi, gosti i legende Fantasta
Upravo zbog tog značaja nekadašnji recepcioner, koji dodaje da je uz to radio i sve ostale poslove, Zvonko Trajković u društvu dve nekadašnje kustoskinje Angele Kačić i Ivane Santrač, okupljenima je govorio o zlatnom dobu dvorca, o proslavama, „plavim večerima“ bečejskih vaterpolista, o posetama umetnika, političara, sportista, glumaca…
Bečejski vaterpolisti su takođe voleli dvorac. „Redovno smo organizovali ’plave večeri’. Tu bi onda dolazio Zvonko Bogdan i pevao im. Godinu dana pre nego što smo zatvorili Fantast, Zvonko Bogdan je došao s nekim prijateljima kasno predveče, ja sam ih vodio po dvorcu i pitao sam ga šta bi trebalo da se uradi da dvorac posluje još bolje, a on je samo kratko rekao: ’Potreban mu je gazda’“.
Njegovo pripovedanje ipak nije uspelo da poništi, već da pojača potištenost učesnika akcije „Sačuvajmo Fantast“ koji su upijali priče o dvorcu i njegovim gostima, ekscentričnim, čudnim, običnim, šašavim.
Pričao je Trajković da su na Fantast dolazili Zdravko Čolić, „Riblja čorba“, Dejan Cukić i mnogi drugi muzičari. Dolazila je ranije i Ivana Španović, jer je volela da jaše.
Podsetio je i na snimanje emisije za decu „Fazoni i fore“ i, kako je rekao, u tom periodu je kompletna muzička cena prodefilovala kroz dvorac. Bio je Oliver Dragojević, „Poslednja igra leptira“, brojni glumci.
„Pre serije ’Fazoni i fore’, dok dvorac još nije bio renoviran, 1973. godine Đorđe Kadijević, naš poznati reditelj, snimio je jedan film, horor, ’Devičanska svirka’ se zove, glavnu ulogu tumači Olivera Vučo, mislim da je sad Olivera Katarina. To je film o jednoj grofici koja živi u ovom napuštenom dvorcu. Sledeći film koji je sniman na ovom kompleksu, bio je film Gorana Markovića ’Tito i ja’, stariji ljudi se sećaju scena kada Lazar Ristovski vodi jednu grupu pionira za Titov rođendan u kompleks. Mali Dimitrije Vojnov je uglavnom stvarao problema Lazaru. Čini mi se da Lazar Ristovski u tom filmu uopšte nije glumio, nego igrao sebe. Danas, ako ga mogu uporediti s tim, bukvalno se ništa nije promenio. Sledeći film je bio ’Balkanska pravila’ Darka Bajića, tu je opet učestvovao Ristovski. To su tri filma koje bih spomenuo. Zanimljivo, sva tri reditelja danas su aktivni, mada čujem da Goran Marković ne može da snima, podržao je studente. Đorđe Kadijević takođe, kao i Darko Bajić, eto to im je zajednička crta“, rekao je Trajković, čuvar sećanja na doba kada je dvorac još radio.
Na Fantast su dolazili i političari. „Političari su uvek zanimljivi, mada smo imali tu sreću da nas političari nisu nešto obožavali, kao ni mafijaši, nismo imali posla sa mafijom, međutim, dolazili su političari“, rekao je on.
Prisetio se da je među njima bio i Boris Tadić, koji je jednom prilikom bio sa Nebojšom Krstićem. Trebalo je i Dačić da poseti Fantast kada je već bio ministar policije, međutim, ipak nije došao, kaže Trajković, te su brdo pripremljene hrane pojeli brojni policajci koji su bili u dvorcu, čekajući Dačića.
Posetioci su, uprkos tome što nisu mogli da uđu u dvorac, osetili dodir prošlosti, kada im je Trajković pokazao debelu knjigu utisaka u kojoj su nekadašnji gosti pisali o boravku na Fantastu.
Jedan gost je napisao: „Magija Fantasta večno će ostati u srcima ekipe ’Budi bog s nama’, a uskoro je gledamo i na platnima širom Srbije i regiona. Hvala svim predivnim ljudima iz Bečeja. Čuvajte ovo savršeno mesto, ne dozvolite da propadne, sada je deo još jedne istorije“, napisala je ekipa filma i Slobodan Šijan u junu/julu 2021.
Jedan gost je napisao: „Vratićemo se…“.
Proces bez kraja
Kompleks Fantast godinama se nalazi u pravno-administrativnom limbu. Zadužbina Bogdana Dunđerskog pod upravom Matice srpske, još uvek ne upravlja imanjem, iako je Agencija za restituciju prošle godine donela delimično rešenje o vraćanju kompleksa. Na to je Državno pravobranilaštvo uložilo žalbu. Od tada – muk.
Matica srpska je još 2012. pokrenula proces restitucije. Tek 2019. Upravni sud potvrđuje pravni kontinuitet, ali konkretne promene izostaju. U međuvremenu, deo objekata je i dalje u vlasništvu PIK-a Bečej, neki nisu legalizovani, a neki se navodno koriste bez dozvole.
Iako je Direkcija za imovinu 2021. godine poverila opštini Bečej Fantast na čuvanje do okončanja postupka restitucije, ni danas nije jasno da li je obezbeđenje aktivno – efikasno svakako nije.
Jer, kako objasniti snimke s društvenih mreža u kojima se nepoznate osobe kreću po dvorcu?
Legenda ili budućnost?
Tokom ture učesnici su razgledali panoe sa starim fotografijama i zapisima, prisećajući se vremena kada je Fantast bio jedan od najposećenijih mesta u Vojvodini. Tada su se snimali filmovi, gostili ministri i umetnici. Danas se snimaju video-klipovi o propadanju.
Organizatori akcije „Sačuvajmo Fantast“ poručili su da dvorac ne čine samo zidovi, već je zdanje priča, nasleđe i identitet – a ako se ne probudimo ostaće samo legenda.
Učesnici akcije ostavili su poruke vlastima: „Dvorac Fantast značajno je kulturno nasleđe Srbije i Bečeja i u alarmantnom je stanju. Bogdan Dunđerski zaveštao je ovo zdanje budućim generacijama, a ono propada usled nemara i nebrige. Uloga opštinskih vlasti je ključna! Lokalna uprava ima moralnu i zakonsku odgovornost da 1. Obezbedi objekat, 2. Održava objekat, 3. Informiše javnost o toku pravnog postupka“.
Akcija „Sačuvajmo Fantast“ organizovana je u trenutku kada Bečejci traže zaštitu istorijskih zgrada i spomenika kulture – nedavni protest zbog zapuštenih i nebezbednih zgrada u centru Bečeja pokazao je da postoji želja građana. Vreme će pokazati da li ih neko čuje.
Da ne ostane samo još jedan napušteni ukleti dvorac
Dvorac Fantast, sa kapelom, ergelom i parkom nije samo relikt jedne epohe. Trebalo bi pre svega da bude kulturni, ali i turistički potencijal. To će biti moguće sve dok njegovi zidovi još stoje, dok ikonostas Uroša Predića u zaključanoj kapeli u ko zna kakvim uslovima, nije nepovratno oštećen, dok se još uvek može nekako hodati stazama koje su nekada vodile do čuda vojvođanske elegancije.
Fantast je danas opomena.
Ako se ništa ne promeni – postaće sećanje.
I šapat kroz korov.
K.D.F.
