Nekoliko slučajeva vršnjačkog nasilja u Osnovnoj školi „Sever Đurkić“ doprinelo je povećanoj zabrinutosti roditelja za bezbednost svoje dece koje je dobilo na intezitetu nedavnim dešavanjem kada je navodno došlo do pretnji korišćenjem hladnog oružja, što je između ostalog pokrenulo i ozbiljna pitanja o adekvatnosti reagovanja škole. Iako je zaštita podataka o ličnosti maloletnika ključna u novinarskom izveštavanju, nepostojanje dokaza o sprovođenju propisanih protokola izaziva sumnje u efikasnost delovanja obrazovne ustanove.
Ovo nije usamljen slučaj, redakciji su u poslednje vreme prijavljena dva slučaja vršnjačkog nasilja (fizičko i psihičko) u istoj školi. Zabrinjavajuće je i to što su se najmanje dve žrtve ranijih slučajeva nasilja u poslednjih godinu i po dana prebacile u druge škole.
Redakcija je zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja zatražila od OŠ „Sever Đurkić“ potvrdu poslednjeg slučaja vršnjačkog nasilja i dokaze o postupanju, uključujući zapisnik sa sastanka Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, uz zaštitu ličnih podataka (anonimizaciju).
Odgovor direktorke škole Sanje Bakrač bio je sažet i zabrinjavajući:
„Škola ne poseduje dokumente u kojima su sadržane tražene informacije jer je postupak utvrđivanja relevantnih činjenica vezanih za navodni događaj u toku“, navela je Bakrač. Dodala je da je protiv učenika iz jednog višeg razreda „pokrenut je vaspitno-disciplinski postupak zbog učinjene teže povrede obaveze učenika“.
Sastanci Tima za zaštitu učenika
U izveštaju o radu škole u toku školske 2024/2025. godine navedeno je da je „održano 7 sastanaka Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja tokom kojih je sproveden niz aktivnosti“ i da su „ustanovljeni slučajevi prvog i drugog nivoa nasilja, bez trećeg. Uredno su sačinjeni planovi podrške za učenike koji su bili žrtve nasilja, kao i planovi podrške za učenike koji su bili u ulozi nasilnika. Uspešno su se realizovali i evaluirali“, piše u izveštaju o radu škole.
Ovaj odgovor nameće ozbiljna pitanja. Protokol nalaže da se tim za prevenciju nasilja sazove i održi sastanak odmah po saznanju za događaj drugog ili trećeg nivoa nasilja, te bi morao da postoji pisani trag o tom sastanku. Nezavisni podaci redakcije, međutim, ukazuju na to da se tim, suprotno obavezi, nije sastao odmah nakon incidenta.
Odsustvo formalnog postupanja potvrđuje i Centar za socijalni rad. U odgovoru na zahtev za slobodan pristup informacijama, 5. decembra saopšteno je da centar nema prijavu incidenta koji odgovara opisu.
Policijska uprava Novi Sad od 5. decembra do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na zahtev za slobodan pristup informacijama.
Iako je u maloj sredini kao što je Bečej izuzetno teško očuvati tajnost identiteta maloletnih aktera, zbog čega je redakcija tražila samo kopije zapisnika uz zaštitu ličnih podataka, potpuno odsustvo bilo kakve dokumentacije o postupanju ukazuje na moguće kršenje protokola.
Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje propisuju se sadržaji i načini sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti.
Vršnjačko nasilje narušava bezbednost đaka, a neadekvatno postupanje stvara kulturu nekažnjivosti.
Iako novinari imaju kome da postave pitanja o tome šta se preduzima u slučajevima vršnjačkog nasilja, uglavnom ostaju bez odgovora ili se plasiraju šture informacije, a to pogoduje širenju dezinformacija i „suđenjima“ na društvenim mrežama.
K.D.F.
