trg_fontane
Ovih dana se jasno pokazuje koliko je ljudima teško da budu ljudi, pre svega u Mađarskoj, ali i u Srbiji. I u jednoj i u drugoj zemlji sve češće se čuju zvanične izjave i „misli“ običnih građana kojih se ni Hitler ne bi postideo.
S druge strane, odrasli i deca – neka od njih sama, bez roditelja – beže od rata, nemira, diktature, nadajući se slobodi i boljem životu. Umesto toga čeka ih bodljikava žica, bacaju im hranu kao da su psi, ne puštaju ih u vozove, u svoje zemlje, mrze ih i šutiraju i njih i njihovu decu. Ima, naravno, i primera ljudskosti, toga je bilo i biće u svakoj nesreći.
Posebna „priča“ su pojedine izjave predsednika mađarske vlade Viktora Orbana, kao i napad snimateljke jedne mađarske televizije Petre Laslo na izbeglice, koji će ostati zabeležen kao jedan od najsramnijih trenutaka ne-novinarske ljigave istorije.
Izbeglička kriza se tek zahuktava, tim pre što je u Mađarskoj, u noći između 14. i 15. septembra stupio na snagu paket amandmana kojima se pooštrava zakon o zaštiti granice i migraciji, usvojen u parlamentu 4. septembra. Novine koje podrazumevaju ove mere su i učešće vojske u kontroli granice, krivično gonjenje onih koji su je ilegalno prešli, kao i ubrzani procesi razmatranja zahteva za azil. Prema paketu amandmana, prelazak i oštećenje pogranične ograde smatraće se krivičnim delom, a za ilegalan prelazak granice predviđena je maksimalna kazna od tri godine zatvora. Izbeglice će ubuduće moći da podnesu zahteve za azil na samim graničnim prelazima, a proces razmatranja tih zahteva će biti ubrzan.
Zahvaljujući pooštrenoj i dosad oštroj mađarskoj politici prema izbeglicama i zatvaranju graničnog prelaza između Srbije i Mađarske, noć između 14. i 15. septembra izbeglice su provele na graničnom prelazu „Horgoš 2“ dok su čekale da uđu u Mađarsku.
Da slika bude još nehumanija, uoči najavljene primene pooštrenih mera na mađarsko-srpskoj granici, kod mesta Reske raspoređeno je pet kamiona vojnika i oklopnih vozila Hamer, javila je državna televizija M1. Ta televizija je saopštila i da će izbeglice, koje su uspele da pređu granicu Srbije i Mađarske, biti prebačene vozom u pravcu zapadne granice te zemlje. Televizija je navela da je 15. septembra, u četiri sata nakon ponoći na železničkoj stanici u Reskeu postavljen voz sa 16 vagona u koji su ukrcavane izbeglice.
Prethodnog dana, 14. septembra, kod Heđešhaloma, preko zelene granice je u Austriju prešlo oko 13.000 izbeglica, dok je 15. septembra u pratnji policije, stiglo vozom još oko 1.500 izbeglica.
Mađarska policija, uz pomoć vojske, blokirala je prelaz kojim su izbeglice proteklih dana dolazile iz Srbije i koji je bio njihov poslednji koridor na putu prema Zapadnoj Evropi. Naime, izbeglička kolona je u toku 15. septembra zaustavljena na granici između Srbije i Mađarske, na pruzi, nakon čega je postavljena žičana ograda između betonskih stubova i dovučen teretni vagon kojim je granica bukvalno zapečaćena.
Osim zatvaranja granice, blokiran je i vazdušni prostor u pograničnom pojasu, odnosno u krugu od 20 kilometara duž granice sa Srbijom i na visini do 1.350 metara. Zatvaranje zračnog prostora, koje će ostati na snazi do daljeg, neće uticati na međunarodne putničke letove, navode iz mađarske Administracije za nacionalni saobraćaj.
„Mađarska time želi da spreči letove dronova, kojih je i 15. septembra bilo jako puno, ali i sportskih i poljoprivrednih aviona“, javio je reporter Al Džazire Balkan Đorđe Kostić.
Premijer Mađarske Viktor Orban 15. septembra uveče je najavio i mogućnost uvođenja vanrednog stanja u Mađarskoj.
„U praktičnom smislu, Vlada će imati punu kontrolu nad radom policije i vojske, moći će da deluju koristeći suzavac, gumene metke i vodene topove bez bilo kakve najave. Orban je najavio da će se vanredna situacija uvesti skoro 99 odsto“, javio je Kostić.
Izbeglice neće biti prihvaćene
Portparol mađarske vlade Zoltan Kovač je izjavio da će Mađarska odbiti da primi tražioce azila koji ulaze iz Srbije, a koji prethodno tamo nisu zatražili azil. Premijer Mađarske Viktor Orban je takođe poručio da će veliki broj zahteva za azil biti odbijen. „Ako se neko deklariše kao izbeglica, pošto nije podneo zahtev za azil u Srbiji, njegov zahtev će biti odbijen u Mađarskoj, pošto je Srbija bezbedna zemlja“, rekao je Orban.
Sa srpske strane ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin je rekao da izbeglice koje ne uspeju da pređu mađarsku granicu i ostanu na ničijoj zemlji moći će da se vrate u Srbiju, a da oni koji pređu u Mađarsku i budu evidentirani u toj zemlji, a nakon toga na silu vraćeni u Srbiju, neće biti prihvaćeni. „Mi nikoga na silu nećemo zadržavati na našoj teritoriji i samim tim nećemo dozvoliti nijednoj zemlji da na silu i bez odgovarajuće zakonske procedure i readmisije bilo koga vrati na našu teritoriju“, rekao je Vulin Tanjugu.
Upitan šta će biti sa tim izbeglicama, Vulin je rekao da to više neće biti odgovornost Srbije.
Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Nenad Ivanišević je dodao i da Srbija neće primiti izbeglice koje Mađarska bude vraćala, makar morala da postavi vojsku na granicu. Upitan kako će Srbija sprečiti povratak izbeglica, Ivanišević je rekao da će država, „bude li trebalo, preduzeti sve ono što može da preduzme“.
Kontrole na granicama
Posle Nemačke, i Slovačka i Austrija su uvele kontrole na granicama pred prilivom desetina hiljada migranata i izbeglica. Ovim je na probu bez presedana stavljen jedan od stubova evropskog projekta, Šengenski sporazum o slobodnom kretanju u Evropi.
Samo nekoliko dana nakon što je nemačka kancelarka pozvala evropske partnere da prihvate izbeglice bez ograničenja njihovog broja, Berlin je saopštio da privremeno ponovo uvodi kontrole na granici sa Austrijom, a potom je svoju odluku opravdao „nedelovanjem EU“.
Za to vreme, dan uoči stupanja na snagu novih mađarskih propisa, Mađarska je direktno upućivala izbeglice i migrante, ne registrujući ih, na granicu sa Austrijom, kako navodi UNHCR.
Spremnost da uvede kontrole na granicama sa Nemačkom, Češkom Republikom i Slovačkom izrazila je i Poljska, potom i Češka Republika, Francuska se takođe založila za jačanje kontrola na evropskim granicama, posebno Grčke, Italije i Mađarske. Finska je saopštila da će pojačati nadzor na svojim granicama, a holandska policija sprovešće granične provere kao odgovor na porast lica koja traže azil u Evropskoj uniji.
U sedištu Evropske komisije u Briselu objašnjavaju da zemlje Šengenske zone mogu da u slučaju vanrednih situacija održavaju granične kontrole najduže šest meseci. Prema propisima Šengenskog sporazuma, države članice te zone mogu da „izuzetno“ ponovo uvedu kontrole na granicama sa susednim članicama ukoliko postoji ozbiljna pretnja po javnu politiku ili unutrašnju bezbednost, a u takvim slučajevima o tome moraju biti informisane Evropska komisija, Evropski parlament i druge zemlje Šengena.
Raspodela izbeglica
Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije u Briselu nisu postigli dogovor o planu obavezujućih kvota za svaku državu članicu EU, koji je predložio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Oni su se u načelu saglasili o programu raspodele 120.000 izbeglica na teritoriji EU koje su zatražile azil u Grčkoj, Italiji i Mađarskoj. Kvotama su se, kao i u ranijim slučajevima, suprotstavile Češka, Slovačka i druge istočnoevropske zemlje koje zahtevaju da prijem izbeglica treba da bude dobrovoljan. Ovakav epilog izazvao je nezadovoljstvo pojedinih evropskih zvaničnika. Tomas de Mezijer, nemački ministar unutrašnjih poslova, rekao je da nemogućnost postizanja jednoglasne odluke o obavezujućim kvotama ostavlja osećaj gorčine.
Hitan plan raspoređivanja 160.000 izbeglica, koliko ih u svetu nije bilo još od Drugog svetskog rata, predložio je prošle srede Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije.
Ministri su prethodno usvojili mere koje je još u maju predložio Evropski savet o raspodeli dodatnih 40.000 izbeglica, koji će u sledeće dve godine biti preseljeni iz Italije i Grčke. Odluka se odnosi na ljude koji po međunarodnom pravu imaju pravo na zaštitu i koji su stigli ili koji će stići na teritoriju EU od 15. avgusta 2015. do 16. septembra 2017. U skladu s tim programom države domaćini dobijaće po 6.000 evra za svaku izbeglu osobu koju prihvate.
Pored toga, Evropska unija je pre nekoliko dana odobrila i upotrebu sile protiv krijumčara migranata i izbeglica u Sredozemnom moru.
Igra sa mržnjom
Zapadna Evropa je pre pooštravanja mađarskih propisa u vezi sa izbeglicama postala sve glasnija u kritici zvanične Budimpešte. Vlada Viktora Orbana je u proteklim nedeljama dobijala oštre poruke, ne samo od političkih zvaničnika već i od nevladinih organizacija. A incidenata je sve više. Snimci okrutne intervencije policije u blizini prihvatnih centara u Mađarskoj, kao i protesti i sukobi između izbeglica, navijača i lokalnog stanovništva obišli su svet, ali u međuvremenu većina mađarskih medija govori o ugroženosti Mađarske. Na pitanje da li je netrpeljivost prema izbeglicama postala glavna karakteristika mađarskog društva ili je reč o izolovanim slučajevima, pokušao je da odgovori Radio Slobodna Evropa. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, predstavnik Helsinškog odbora u Mađarskoj Tamaš Fazekaš je rekao da su, kada je reč o rešavaju izbegličke krize, mađarske vlasti zakazale: „Naša procena je da mađarske vlasti ovu tešku kriznu situaciju loše rešavaju. Ova kriza nije došla bez najave, i Budimpešta je mogla tražiti podršku od Evropske unije ili da na vreme prilagodi svoj sistem zahtevima. Umesto ovakvih poteza, Vlada troši ogromne pare na izgradnju ograde koja je nepotrebna i koja je upitna i iz ugla ljudskih prava, kao i na kampanju protiv migranata. Logično bi bilo da se fokusira na prošire-
nje administrativnih kapaciteta u Upravi za imigraciju gde je sistem obrade podataka skoro pa stao i na ivici je kolapsa. Takođe, bilo bi pametnije da se novac troši na humaniji pristup i pomoć ljudima koji su mahom samo privremeno na teritoriji Mađarske”. Farkaš dodaje da je sramna medijska kampanja koju vodi Orbanova vlada samo produbila podelu u društvu: pa tako su neki izrazito protiv izbeglica, dok drugi pokušavaju pomoći gde god mogu.
Jedan od onih koji je svakodnevno sa izbeglicama na granici Mađarske sa Srbijom je i Mark Kekeši. On kaže da kao član Mreže za pomoć migrantima „MigSzol“, pokušava da pravnim i drugim savetima pomaže ljudima: „Mislim da je ovde u Segedinu malo relaksiranija situacija u odnosu na druge delove zemlje. Ono što je suština, to je da je u toku jedna kampanja protiv ovih ljudi koja se finansira od novca poreskih obveznika. Ja imam izuzetno loše mišljenje o njoj, jer smatram da će izbeglice u jednom trenutku otići a mržnja će ostati. Igrati se sa mržnjom zarad kratkoročnih političkih ciljeva imaće nezamislive posledice“.
Zamka čistilišta evropskog zakona o azilu
Boško Jakšić u tekstu koji je objavljen na internet stranici Al Džazire Balkan, konstatuje da izbeglice potresaju temelje Evropske unije. „Jedinstvo koje spaja 28 članica je u većoj opasnosti nego ikada do sada. Može li EU zajednički da se suoči sa ljudskom tragedijom koja zapljuskuje severne obale Sredozemlja ili se preliva preko Balkana? Suočeno sa izazovima paralelnog izbegličkog sveta, ’područje slobode, bezbednosti i pravde’, kako EU opisuje Ugovor iz Lisabona, počelo je prečesto da poništava vrednosti zajedništva, solidarnosti i humanizma na koje je Evropa tako ponosna. Južne članice Unije traže da budu oslobođene izbegličkog pritiska. Istočne članice, poput Višegradske grupe – Mađarska, Poljska, Republika Češka i Slovačka – ne žele da sa izbeglicama imaju išta. Britanija je po strani. Danska ne pristaje na režim kvota. Nemačka i Francuska odbijaju da same nose teret krize. Evropa tek što je izašla iz finansijske krize tokom koje je Grčka delila Uniju po liniji Sever-Jug, a već je suočena sa konfrontacijom sopstvenog Zapada i Istoka. Do juče slavljene članice Nove Evrope optužuju se danas za ’deficit sažaljenja’. Što je tačno, ali ne čini potpunu istinu. Gde je odgovornost zapadnih Evropljana koji krivce za izbegličku krizu gotovo konfekcijski nalaze u Islamskoj državi, u brutalnim trgovcima ljudima ili u Vladimiru Putinu? Zar Zapad nije doprineo usponu islamista? Zar oni nisu izrasli iz grupa koje je Zapad neselektivno naoružavao po Siriji? Da li je Putin doprineo egzodusu samo zato što podržava sirijskog predsednika Bashara el-Assada čiji bi prebrzi pad – sve češće se čuje na istom tom Zapadu – širom otvorio vrata novim pobedama islamista? Dok prstom upire ka Istočnoj Evropi, zapadni deo Unije gotovo iritantno ćuti o sopstvenoj odgovornosti. Logično je da bez ’raspodele odgovornosti’ nema zajedništva. Zar je 10.000 Sirijaca, koliko će otići za SAD, broj koji odgovara američkoj ulozi u bliskoistočnoj krizi? Stotine hiljada ljudi okrenulo se Evropi kako bi je zaštitila od građanskih ratova i progona. Pominje se brojka od dva miliona Sirijaca do kraja godine, ali i to može da bude skromna procena imajući u vidu osam miliona Sirijaca raseljenih po sopstvenoj zemlji. Umesto pomoći, oni koji su krenuli dospeli su u provizorne centre za transfer, našli se u zamci čistilišta evropskog zakona o azilu koji teško da je vredan svog imena“, piše Jakšić.
Buđenje zveri
Aleksandra Đurić-Bosnić u tekstu „Buđenje zveri“ objavljenog 15. septembra na sajtu „Autonomija“, piše: „Uznemirujuće i brutalne sekvence ’tretiranja’ migranata koje svakodnevno preplavljuju medije, poput preciznog lakmus testa, istovremeno ocrtavaju i konture naličja nekih evropskih društava. A u slici tog drugog, reklo bi se, pervertiranog lica Evrope, ’uhvaćeni’ prizori žica, pasa i zidova, improvizovanih kaveza u kojima ljudi pod maskama hrane druge ljude bacajući im ’sledovanja’, betonskih žičanih brana koje obezbeđuju vojnici i zatvorenici, a sve u ime zaštite i čistote hrišćanske Evrope, govore i odveć znakovito o novoj-staroj manihejskoj podeli na crno-beli svet. Svet u kojem, i sedamdeset godina nakon holokausta, postoje i postaju sve žešći ksenofobija, rasizam i mržnja. Umesto konačnog prevazilaženja koncepta nacionalne države, istorija Evrope kao da se vratila dva koraka unazad, suočivši se iznova sa dilemom – kosmopolitizam ili neonacizam? Ili dilemom, Evropa zatvorenih ili otvorenih granica?
Ta slika ’druge’ (ili možda ’prve’?) Evrope, otvrdle i okamenjene u nacionalističkim zanosima, konceptima i utvrđenjima, mogla bi biti i slika novog ’buđenja zveri’, uzavrele ksenofobije kao nekontrolisanog generatora kolektivnih mržnji i nasilja i nekog novog, dvadesetprvovekovnog trijumfa onoga što je Amin Maluf nazvao – ’ubilačkim identitetima’“.
Poslednje vesti
U utorak, 15. septembra uveče, zavladao je potpuni haos na granici Srbije i Mađarske. Hiljade izbeglica ostale su na srpskoj strani granice, budući da je Mađarska zatvorila prelaze „Horgoš“ i „Horgoš 1“, čime je jedino mesto gde se granica može preći ostala Kelebija, piše Blic.
Autobusi koji su prethodnih dana prevozili izbeglice iz Preševa ka granici sa Mađarskom, 15. septembra su preusmereni na Šid i granicu s Hrvatskom, objavio je B92.
Do ove dramatične promene u ruti kojom prevoze izbeglice došlo je posle zatvaranja graničnih prelaza između Srbije i Mađarske 15. septembra, usled čega su stotine izbeglica ostale zarobljene u pograničnom području.
Na zvaničnom prelazu Horgoš, ka Mađarskoj, 16. septembra oko 12 sati (u vreme zaključenja ovog broja novina) nalazilo se hiljadu izbeglica sa Bliskog istoka, čija je sudbina i dalje potpuno neizvesna, javlja Tanjug. Televizija N1 je objavila da se 16. septembra u prepodnevnim satima zaoštravala situacija na graničnom prelazu Horgoš. Izbeglice koje se nalaze u improvizovanom kampu su na ivici nerava, traže da im se dozvoli ulazak u Mađarsku, prete da će se popeti i razvaliti ogradu i dobacuju mađarskoj policiji. Izbeglice koje se od 15. septembra nalaze u improvizovanom kampu na graničnom prelazu Horgoš, te noći su ostale bez zaliha hrane i vode. Kako javlja reporter N1, oni se raspituju i traže hranu i vodu za decu jer ih nije obišao niko od zvaničnika, niti humanitarnih organizacija. Bez obzira na to što je Mađarska podigla ogradu, prema međunarodnom zakonu ničija zemlja ne postoji, što samim tim znači da se nalaze na teritoriji Srbije, koja bi trebalo da se brine o njima. A da će se brinuti o njima 15. septembra je obećao i ministar Aleksandar Vulin, koji je rekao da je Srbija spremna da pomogne svim ljudima koje Mađarska nije primila tako što će ih prevesti do prihvatnih centara, ali im i dopremiti vodu i hranu, hranu za bebe i pelene.
Hrvatska policija od 16. septembra ujutro u maricama odvodi izbeglice koje je zatekla u ilegalnom prelasku granice, kao i one koji su već prešli, na registraciju u Tovarnik. Policija je zvanično potvrdila da je do tada dvadesetak izbeglica ušlo u Hrvatsku mimo graničnih prelaza i da je u toku njihova registracija. Portal Jutarnjeg lista objavio je da među izbeglicama, posebno onim mlađim, vlada veliki strah od hapšenja u Hrvatskoj.
Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Ranko Ostojić izjavio je ranije da će se u Tovarniku, prema međunarodnim konvencijama, izbeglice registrovati da bi se utvrdilo imaju li pravo na pomoć ili ne.
Po izbijanju izbegličke krize, hrvatski zvaničnici više puta su istakli da Hrvatska neće, poput Mađarske, zatvarati svoje granice. Zvaničnici su poručili da u prvom talasu Hrvatska može da primi oko 3.000 izbeglica.
Austrija je 16. septembra ujutro počela selektivne kontrole vozila na tri glavna granična prelaza s Mađarskom u pokušaju da uvede neki red u prilivu izbeglica i migranata. Austrijska policija je navela da je od 15. septembra, kada su u Mađarskoj stupile na snagu strože mere o prijemu migranata, samo 100 migranata prešlo austrijsku granicu, prenosi agencija Frans pres. U ponedeljak, dan pre početka primene novih mera, međutim, rekordnih 20.000 migranata je prešlo u Austriju. Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Miki-Lajtner rekla je da Sirijci i drugi ljudi koji su u opasnosti u svojim zemljama mogu i dalje da traže azil u Austriji.
Kada neljudi progovore
Kako broj izbeglica koji pristižu u Evropu raste, različite evropske partije i politički predstavnici predložili su gde bi oni mogli da budu i smešteni. Bilo bi smešno, da nije tragično i neljudski.
Iako su skloništa i privremena prihvatilišta izgrađena širom Evrope, pojedini političari dali su i neke „nesvakidašnje“ predloge, piše Raša tudej.
Norveška partija Zelenih želi da izbeglice budu smeštene na norveški arhipelag Svalbard, koji se nalazi na krajnjem severu, u blizini Arktika. Na toj teritoriji živi oko 2.600 ljudi. Međutim, ekonomija je u stalnom padu.
Američki predavač i urednik magazina Progres report Fred Foldvari došao je na drugu ideju. On je naveo da je ruski Sibir „pogodno mesto za smeštaj izbeglica sa Bliskog istoka“.
Poljska, koja je pretrpela ogromne gubitke u Drugom svetskom ratu, nedavno je pokrenula istragu povodom napisa o rekonstrukciji bivšeg koncentracionog logora Aušvic. Tekst je postavljen na Fejsbuk nalogu kanala TV N24, a neki od komentatora su predlagali slanje izbeglica u bivše logore.
Kako navodi Raša tudej, problem korišćenja nacističkih kampova u bilo koje svrhe ostaje veoma osetljivo pitanje za Evropu.
Postoje i predlozi koji navode da su mediteranska ostrva između Grčke i Italije pogodno mesto za tražioce azila. Ideja je potekla od egipatskog milijardera Nagiba Savirsa koji, navodno, namerava da kupi jednu od lokacija na kojoj će biti smeštene izbeglice. Kako je on napisao na Tviteru, Grčka ili Italija bi mu prodale ostrvo na kojem bi „izgradio novu državu za izbeglice“.
Redakcija Bečejskog mozaika (Radio Slobodna Evropa, Al Džazira Balkan, B92, agencije)
