Dosadno, licemerno i neukusno je slaviti 8. mart, a inače taj dan uglavnom slave muškarci bez svojih žena, majki, sestara, ljubavnica. Ipak, nekako volimo da dobijemo cvet, parfem, knjigu, milovanje, a ako smo sponzoruše nemamo ništa protiv stana ili automobila, u najgorem slučaju jeftinog puta u Pariz.
Jer, nažalost, 8. mart je danas to, ženama se daje nešto što se može kupiti novcem. Trebalo je ipak da taj dan bude dan poštovanja i samopoštovanja, razgovora, ali pravog i sadržajnog, pokazivanja ljubavi, dan kada se izbegavalo nasilje u porodici, silovanje i ubistvo žena. Dan kada su i takozvani normalni ljudi, koji su godinama zajedno, ponovo shvatili da treba da rade na svojoj vezi, ljubavnoj ili porodičnoj, svejedno, da im se ne desi to što mnogima ume da se desi u nedostatku pažnje i osluškivanja – da žive zajedno, a ipak su sami, da im se čini da se vole i poštuju, a samo se trpe. Osmi dan marta je jednako dobar dan, kao i svaki drugi da se setimo toga. Danas je 9. mart, odigrajmo da je i ovaj dan 8.
K.D.F.