Zgrada opštine Bečej (Foto: Bečejski mozaik)U Bečeju je ignorisanje pitanja novinara iz Bečejskog mozaika postalo pravilo, a ne izuzetak. Zabrinjavajuća je praksa člana Opštinskog veća zaduženog za sport, omladinu, turizam i informisanje Davida Tufegdžića koji više od godinu dana, otkad se nalazi na toj funkciji, ignoriše pitanja novinara ovog medija. Za to vreme, redakcija je na više pisanih pitanja – od kojih su neka izuzetno važna za javni interes – dobila tek jedan polovičan odgovor.
Taj jedini odgovor odnosio se na budžetsko finansiranje takmičenja u malom fudbalu u čijem imenu se nalazi i naziv sportske kladionice, što je samo po sebi problematično. Ipak, Tufegdžić je na pitanja reagovao tek kada mu je iz redakcije eksplicitno ukazano na diskriminaciju medija.
Još jedan primer ćutanja tiče se neodgovaranja na pitanja u vezi sa zvaničnim saopštenjem opštine u kojem se tvrdilo da je predsednik opštine potpisao sporazum o bratimljenju sa predsednicima opština iz inostranstva. Naime, ukoliko se to desilo na opisan način, bez saglasnosti lokalnog parlamenta, došlo je do kršenja Zakona o lokalnoj samoupravi. Na pitanja redakcije nije odgovoreno, ali je dve nedelje nakon toga stiglo novo saopštenje iz opštine u kom se konstatuje da je sastavljač saopštenja pogrešio, te da nije reč o sporazumu, već o pismu o namerama.
Poslednji primer diskriminacije zabeležen je u ponedeljak: novinar Bečejskog mozaika uputio je pisana pitanja na imejl adresu Tufegdžića s kog on šalje saopštenja lokalnim medijima. Ovog puta zatražena je dokumentaciju o budžetskom finansiranju jednog lokalnog sportskog kluba kako bi redakcija istražila insinuacije o nenamenskom trošenju novca.
Tufegdžić nije odgovorio na pitanja, niti je potvrdio da ih je primio. Već danas, na skoro identičan zahtev novinara drugog medija – odgovorio je u veoma kratkom roku, navodeći kada će da dostavi tražena dokumenta. Takva selektivnost nije samo neprofesionalna, već i nezakonita.
Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima „zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu“. U istom članu se navodi i da se ne sme „ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medijaׅ“.
Stiče se utisak da Tufegdžić Bečejskom mozaiku uskraćuje odgovore na pitanja i podatke samo zato što se izveštavanje ovog medija – koji godinama istražuje i kritički izveštava o oblastima rada lokalne vlasti, a jedan je od retkih koji od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu ne ignoriše stvarnost, već prati proteste građana i u koje građani očigledno imaju poverenja – ne uklapa u sliku koju lokalna vlast želi da projektuje.
Ovakva praksa šalje jasnu poruku: kritičko izveštavanje u Bečeju nije poželjno. Uloga medija u demokratskom društvu jeste da postavljaju pitanja, tragaju za odgovorima i informišu javnost. Kada lokalni funkcioneri na ta pitanja ne odgovaraju, ne poštuju osnovna načela odgovornosti i transparentnosti.
Bečejski mozaik ne pita u svoje ime – pita u ime građana. Tufegdžić i svi drugi funkcioneri koji biraju da ignorišu pitanja, istovremeno ignorišu i javnost koju su dužni da informišu i kojoj odgovaraju.
Na taj način je uskraćeno pravo javnosti koja čita Bečejski mozaik – da zna.
Redakcija Bečejskog mozaika
