trg_fontane
U nedelju će se, po svemu sedeći, ulicama glavnog grada prošetati homoseksualci i zagovornici „njihove stvari” (zapravo opšte stvari – sudeći, ako ništa drugo, prema našem Ustavu).
S obzirom na ovu temu naše je društvo poprilično evoluiralo – pre svega otvaranjem pitanja i javnom debatom koja je potom usledila. Naime, prethodnih godina svi su bili ponukani da pruže odgovor, da se izjasne povodom „pedera”. Svi su promozgali, duže ili kraće, svi su dublje ili pliće bili „bačeni u rebus”. Stoga i u nedelju, pa makar i po cenu mnoštva razbijenih izloga ili glava (pandurskih, huliganskih, homoseksualnih – svejedno), potrebno je sprovesti tu seksualno-politički angažovanu „litiju”, kao zamajac daljeg evoluiranja stvari, odnosno osvešćivanja protivrečja (ili, barem, problematičnosti) u stanovištu homofoba, tj. protivnika prava i sloboda homoseksualaca.
Nema šta, tabu homoseksualnosti je u našem društvu već dobrano podriven. Oni koji su pre desetak godina preporučivali streljačke vodove, zidove i homoseksualce između njih, danas predlažu karantin spavaće sobe. A oni koji su tada „kompromisno” isticali nenadmašne afrodizijačke prednosti zabarikadiranosti spavaće sobe, sada preporučuju laki peting na ulici ili parku („Nek’ se deca vole!” – pre desetak godina deca su se, izgleda, tek bezosećajno „jebala”). Kako god, evolucija je očita! A budući da je stajalište odbrane homoseksualnih prava i sloboda unekoliko ojačalo (iako ne u potpunosti) – držim da je sada u stanju na sopstvenu adresu uputiti/ primiti i poneki kontraargument. Pri tom, ne nameravam pripucati na seksualna prava i slobode – one su zagarantovane i tu nema spora! – već na izvesne sumnjive i nerazgovetne momente imanentne „homoseksualnoj tezi”.
Uobičajen pokušaj doskakanja „pederskoj stvari” putem takozvanog argumenta pedofila – „ako dopustimo paradiranje pederima, onda će i pedofili zatražiti svoja prava” – sasvim je neumesan, tj. bez i daška dokazne snage. Analogija je, naime, nepostojeća! Homoseksualna veza, kakva se predviđa zakonom, predstavlja odnos dve odrasle osobe koji se formira obostranom slobodnom voljom. – Kod pedofilije to očito nije slučaj (ukoliko dete, kojim slučajem, i poželi seksualno svog zlostavljača, to se objašnjava psihičkom malformacijom, slično „stokholmskom sindromu”)! Međutim, ako fenomen „čikinih bombona” ne može pomoći homofobima, tada jedna druga pojava svakako može. – U pitanju je incest! Naime, u „regularnoj” rodoskvrnoj vezi, baš kao i u homoseksualnoj, mogu učestvovati odrasle osobe koje svojevoljno na to pristanu. Odbranom homoseksualnosti s pomoću takvih argumenata posredno se, dakle, afirmišu i „incest aranžmani”. A ko, međutim – barem danas i sa ovakvim običajno-moralnim nazorima – može podržati incest, taj najžilaviji tabu u istoriji čovečanstva?!
Ovde, svakako, nije potrebno dublje razmatrati problematiku incesta (da li je argument eugenetike iole validan – da li se iz incestnog odnosa nužno rađaju degenerisana deca; pitanje incesta kod životinja i slično) – potežem ovaj sablažnjiv primer ne kao realnu opasnost (incest, kako izgleda, nije ni blizu tako čest kao homoseksualnost) već kao teorijsku opasku. – Svejedno, ostaje neugodna činjenica da se najjači argumenti koji podupiru „homoseksualnu tezu” mogu upotrebiti i u odbranu incesta! Pitanje je, dakle, da li jedan dobro uzdrmani tabu (sva je prilika da će i naredne godine „dati svoj obol” u njegovoj daljoj dekonstrukciji) može značiti da su, domino efektom, i drugi seksualni tabui „na piku” ili, barem, da i protivnici drugih tabua imaju jednako pravo na svoja detabuisana ponašanja? Jednostavnije rečeno – da li to jedne „mamine maze” prizivaju ili, barem, opravdavaju druge, još intimnije „mamine maze”?
Ivan Kovač
