trg_fontane
Povodom 3. decembra Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova sproveo je istraživanje o zapošljavanju osobama sa invaliditetom. Prema podacima Pokrajinske službe za zapošljavanje, u Vojvodini je, zaključno sa oktobrom 2014. godine, registrovano 7.225 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, od kojih su 2.043 žene (28,3 odsto).
U odnosu na prethodnu godinu, broj registrovanih nezaposlenih osoba sa invaliditetom je veći za 7 odsto, dok je zaposlenih više za 13 odsto. Ipak, ovaj parametar, bez analize uticaja društvenog konteksta, nije dovoljan pokazatelj promene položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Imajući to u vidu, Pokrajinski sekretrijat je u 2014. godini pratio uticaj činilaca na zapošljavanje osoba sa invalidietom i došao do sledećih zaključaka.
Pored zadovoljavajućeg formalno-pravnog okvira, u Republici Srbiji profesionalna pozicija i perspektiva osoba sa invaliditetom je ugrožena činjenicom da su privredni kapaciteti privatnog sektora prilično tesni i da je javni sektor limitiran za otvaranje novih radnih mesta, da je konkurencija na tržištu rada velika uz aktuelan profil „univerzalnog“ izvršioca.
Iako Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom rezerviše kvotnu obavezu poslodavaca u participaciji ove ciljne grupe, ukupna zaposlenost lica sa invaliditetom u preduzećima je još uvek ispod zakonski definisanog minimuma, sa tendencijom usporavanja novog zapošljavanja u korist novčane participacije. U prilog tome govore podaci Poreske uprave za treći kvartal ove godine koji, u poređenju sa prethodnom, pokazuju da su poslodavci povećali novčanu participaciju za 13%, na račun zapošljavanja.
U proseku, poslodavci iz AP Vojvodine mesečno u budžetski Fond uplaćuju sredstva za oko 3.000 osoba sa invaliditetom, a za još 200 imaju potpisane ugovore o saradnji sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje tih lica. Procentualno, 56 odsto poslodavaca iz Vojvodine svoju obavezu izvršava zapošljavanjem, 41 odsto participira novčano, a 3 odsto imaju ugovore o kupovini ili korišćenju usluga preduzeća sa „statusom“. Prema toj računici, oni su u periodu od tri meseca, na ime ove obaveze u namenski fond pri Ministarstvu finansija uplatili iznos od 121.251.724 dinara.
Brojni su razlozi zašto se poslodavci opredeljuju da ne investiraju u ljudske resurse, već da plaćaju. Među njima i dalje prednjače stereotipi da sve osobe koje pripadaju ovoj ciljnoj grupi ne mogu stvarati kapital. Ovakav stav ne opredeljuje davaoce posla da „istražujuju“ na tom planu, a službe koje bi mogle pomoći su „distancirne“ od tih aktivnosti. To je često opredeljujući faktor da i poslodavac obavezu zapošljavanja takođe izvrši sa „distancom“ i plati, umesto da ponudi radno mesto.
Evidentirano je da se u AP Vojvodini za prvih deset meseci ove godine zaposlilo 2.298 osoba sa invaliditetom, od kojih 671 žena. Ovo bi bila dobra dinamika zapošljavanja, da iza toga ne stoji iskustvo kratkotrajnog radnog odnosa na određeno vreme. Pored toga što i ova pojava pojačava negativne stereotipe među poslodavcima, prekidi u radu remete razvoj radnih potencijala, ali i zaoštravaju odnose između poslodavaca i tražioca posla. Jedan od takvih uticaja sa dobrom namerom, ali kratkoročnim uticajem su masovni javni radovi koji su i najviše primenjena mera države, za ovu ciljnu grupu. Inače, 12 odsto od ovog broja je zaposleno uz korišćenje neke od subvencija Nacionalne službe za zapošljavanje.
Udeo javnih radova u odnosu na ostale mere je daleko najveći, čak 87 odsto, dok je subvencija zarade za osoba sa invaliditetom na drugom mestu i iznosi 9 odsto. Dobra stvar javnih radova je što omogućavaju privremeni ekonomski boljitak i obezbeđuju radna mesta za ovu ciljnu grupu. Loše je što nema kontinuiteta i uticaja na razvoj radne sposobnosti, u skladu sa principima profesionalne rehabilitacije i održivog razvoja. Evidentiranje ovog problema ne znači da javni radovi za osobe sa invaliditetom ne treba da postoje, već da ih treba profilisati tako da donesu veću dobrobit i jasne ciljeve u tripartitnom odnosu država–poslodavci–ciljna grupa.
Šira podrška razvoju koncepta socijalnog preduzetništva i socijalnih inicijatva bi mogla da doprinese održivosti ulaganja u resurse ove ciljne grupe.
Još jedan popularan „zaštitni mehanizam“ među poslodavcima je regrutacija lica sa narušenim komponentama zdravlja iz sopstvenih redova i upućivanje na priznavanje statusa osoba sa invaliditetom. Pored toga inicijativa za dobijanje statusa od strane zaposlenih, može predstavljati veću sigurnost na radnom mestu, a od strane nezaposlenih lakši put do posla.
Ova analiza stanja i odnosa među obveznicima radne inkluzije treba da utiče na bolja rešenja u skladu sa principima zajedničke društvene odgovornosti.
B.M.
Izvor: Saopštenje Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova
