trg_fontane
Bliži se još jedan Prvi maj – Međunarodni praznik rada koji se širom sveta obeležava u znak sećanja na dan kada je oko 40.000 čikaških radnika stupilo u štrajk i obustavilo rad, tražeći bolje uslove rada. Predstavnici sindikalnih organizacija smatraju da su zaposleni u Srbiji danas u istom položaju u kome su bili američki radnici 1886. godine, da se „danas dovode u pitanje prava za koja su se radnici izborili pre 128 godina“ i da se „zaposleni u Srbiji suočavaju sa vraćanjem u neoliberalni kapitalizam koji ne vodi računa o čoveku“, te je zbog neslaganja sa predloženim Zakonom o radu za 1. maj najavljena protestna šetnja u Beogradu, pod sloganom „1. maj nije 1. april, ne šalite se sa nama“, koju će organizovati Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS „Nezavisnost“, sa početkom u 12 časova na Trgu Nikole Pašića. Cilj planirane protestne šetnje je, kako su istakli sindikalni lideri, da se ukaže vlastima „da moraju razmišljati o zaposlenima i penzionerima prilikom usvajanja novih zakona i mera“. Inače početkom januara na sastanku predstavnika sindikata i poslodavaca sa predstavnicima vlade dogovoreno je da se Nacrt izmena Zakona o radu završi do 1. maja, a očekuje se da se usvoji do kraja juna.
U Srbiji po poslednjem popisu iz 2011. godine živi oko 7,1 miliona (7.181.505) stanovnika, od toga je prema procenama krajem decembra 2013. godine ukupan broj zaposlenih bio 1,7 miliona (1.703.107), što je za 1,2 odsto manje u poređenju sa istim mesecom 2012. godine. Ukupan broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) poslednjeg dana 2013. godine iznosio je 769.546 lica, nezaposlenost je i dalje velika i na evidenciji NSZ-a u svakom trenutku ima oko 200.000 mladih ljudi, a 130.000 je bez ikakvog radnog iskustva. U januaru 2014. godine posao je tražilo 906.207 ljudi, a na evidenciji Nacionalne službe je bilo 788.712 nezaposlenih. Krajem marta ove godine u Srbiji je na posao čekalo 790.501 od toga je 400.664 žena, u Vojvodini je bilo 203.087 nezaposlenih (100.920 žena), za Južnobački okrug to je 67.163 (35.252 žena), a u Bečeju 4.896 od čega 2.464 žena. Ako se posmatra starosna granica, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, krajem marta ove godine u Srbiji je na evidenciji bilo 291.338 nezaposlenih starosti od 20 do 34 godine, od toga 152.896 žena, u Vojvodini statistika kaže da je to 73.075 nezaposlenih ljudi, a 38.096 su žene.
Prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku, bruto prosečna zarada u Srbiji isplaćena u martu iznosila je 59.782 dinara, odnosno 43.452 dinara bez poreza i doprinosa i u poređenju sa zaradom u februaru realno je manja za 1,1 odsto. Prosečna zarada u Bečeju za mart 2014. godine bila je 50.839 dinara, odnosno 36.850 dinara bez poreza i doprinosa.
Minimalac je poslednji put u Srbiji korigovan u aprilu 2012. godine, i tada je cena rada po satu sa 102 dinara povećana na 115 dinara, te na mesečnom nivou minimalna zarada iznosi oko 20.000 dinara. Sindikati upozoravaju da se minimalna zarada nije menjala već dve i po godine i predlažu da se u okviru izmena Zakona o radu uvede odredba po kojoj bi bilo predviđeno da se minimalac može isplaćivati najduže šest meseci i to u slučajevima kada poslodavac, odnosno firma ima probleme u radu.
Takođe traže da se ona utvrđuje jednom godišnje i to u oktobru i da iznosi najmanje 70 odsto od minimalne potrošačke korpe, koja sada iznosi oko 65.000 dinara. Procene su da od minimalca u Srbiji živi trećina zaposlenog stanovništva, a zabrinjava činjenica da minimalna zarada u Srbiji ne može da zadovolji ni egzistencijalni minimum potreba stanovništva.
Priredila LJ.M.
