Mere za konsolidaciju kombinata: Dugovi PIK-a će se pretvoriti u vlasništvo države

Državna komisija oformljena da analizira stanje u PIK-u „Bečej“ (pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, predsednik, predstavnici Vlade Srbije, Vlade Vojvodine i opštine Bečej) krajem prošle nedelje je na sastanku održanom u Vladi Vojvodine predstavila izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji kombinata i predložila mere za njegovu konsolidaciju.

Prema rečima predsednika komisije Miroslava Vasina, rešenje će biti konverzija dugova PIK-a „Bečej“ u vlasništvo države.
Saopšteno je i da su predloženim rešenjem zadovoljni i sindikati i aktuelno rukovodstvo kombinata.
Vasin je početkom ove nedelje posetio Bečej i na konferenciji za novinare detaljnije je govorio o planovima države vezanih za privatnu firmu Đorđija Nicovića.
Rekao je da je komisija konstatovala da su dugovi PIK-a prema poveriocima, bankama, državi i dobavljačima veliki, procenjuje se da je reč od 30 do 50 miliona evra, a da od toga oko 8 miliona evra iznosi dug prema državi (zakupnina za korišćenje zemlje, porezi, struja, voda itd).

Vlasništvo države 51 posto?

Vasin je konstatovao da je način rešavanja situacije u PIK-u za sada jedinstven primer u Srbiji i dodao da neće biti poništena privatizacija PIK-a, jer je cena po kojoj je kupljen kombinat u tom momentu bila realna (više od 30 miliona evra). „Planira se da se dug koji PIK ima prema državi i poslovnim bankama konvertuje u vlasništvo države nad kombinatom. Sve analize pokazuju da će to biti preko 51 posto vlasništva. Drugi deo plana predviđa da država napravi plan sanacije PIK-a oslanjajući se na naučne i druge potencijale Vojvodine i Srbije prvenstveno imajući u vidu kapacitete Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Treći deo plana se odnosi na to da se PIK-u izda zemlja ne na zakup od godinu dana, nego u dugoročni zakup od 10 godina i da se svake godine iznos zakupnine pretvara u vlasništvo države. Na taj način bismo omogućili da PIK ima stabilnu količinu zemlje na kojoj bi poslovao, a da država svake godine ima stabilan porast svog dela u vlasništvu. Plan nam je i da troškove socijalnog programa koji će biti sačinjen, snosi država kroz finansiranje otpremnina ljudima koji budu proglašeni za višak, a cilj je da to bude oko 300 ljudi (u kombinatu danas radi 1.600 osoba), i ta otpremnina bi se konvertovala u kapital države. Peta tačka plana je da država isplati i zaostale zarade zaposlenima i da to konvertuje u svoj udeo vlasništva“.
Za realizaciju navedenog plana u roku od mesec i po do dva meseca treba da se izrade tri dokumenta: o unutrašnjim dužničko-poverilačkom i finansijskom stanju PIK-a (poslovanje PIK-a sa povezanim preduzećima i poveriocima), procena vrednosti PIK-a (to će biti osnov za utvrđivanje procenata vlasničkih odnosa u PIK-u) i plan sanacije stanja u kombinatu. Potom, tokom marta meseca naredne godine se očekuje da će Vlada Srbije da donese odluku o konverziji duga PIK-a u vlasništvo države.
Vasin je rekao da je „ohrabrujuće to što su resursi PIK-a očuvani, da je zemljište koje PIK poseduje kvalitetno, da je farma očuvana, da je ribnjak značajan potencijal koji se može aktivirati i da je Flora fabrika koja uz tržišni pristup može biti vrlo zdrava privredna celina. Kroz razgovor sa predstavnicima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu konstatovano je da bi se uz određene poteze ovog instituta i države od PIK-a ’Bečej’ moglo napraviti izuzetno kvalitetna semenska stanica, jedna od, po tvrdnjama ljudi iz Instituta, najkvalitetnijih u Evropi“.

A onda – ponovo privatizacija

„Nama je namera da jednog dana PIK dovedemo u poziciju da se pojavi neki veliki strateški partner koji će ga kupiti po ceni od koje će korist imati svi. To je strateški cilj. Ne znam koliko će to da traje, možda godinama, zavisi od toga kada ćemo uspeti da stabilizujemo PIK i kada će se pojaviti strateški partner, ali nije namera da PIK bude večito državno preduzeće i da bude većinski javno vlasništvo“, rekao je pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

Prekinut štrajk

Odbor poverenika sindikalnih organizacija u PIK-u u utorak je doneo odluku o obustavi štrajka u kombinatu. Podsetimo, štrajk je započet 15. novembra zbog kašnjenja plata.
Takvoj odluci je dan ranije prethodio sastanak u gradskoj kući na kom su Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, predstavnici lokalne samouprave, menadžmenta PIK-a „Bečej“ i reprezentativnih sindikata u kombinatu postigli dogovor o isplati polovine septembarske zarade radnicima do 2. decembra, i o isplati druge polovine septembarske i cele oktobarske zarade tokom decembra. Pored toga, učesnici razgovora su se dogovorili da će se ponovo sastati 20. decembra kako bi utvrdili dinamiku isplata zarada u januaru i februaru 2011. godine.

Kada se žmuri iz dobre namere

Miroslav Vasin je na konferenciji za novinare odgovorio na nekoliko pitanja novinara.

U leto 2007. godine kada je PIK „Bečej“ privatizovan, skoro sav novac koji je država, uslovno rečeno, zaradila od privatizacije, potrošen je na isplatu ranijih dugova kombinata, ako se ne varam, plaćeni su dugovi do 2004. godine. Pretpostavljam da su aktuelni dugovi od 30 do 50 miliona evra nastali od tada.

– Deo dugova je nastao u poslednje dve godine, ali bilo je tu i nasleđenih dugova, analiza pokazuje da se ne može govoriti samo o odgovornosti sadašnjeg vlasnika i menadžmenta za nastanak dugova, jer su određeni dugovi preneti iz nekih prošlih vremena. Kako je došlo do toga, da li je u momentu privatizacije sadašnji vlasnik pravilno sagledao stanje, to je neko drugo pitanje. Komisija države se nije bavila uzrocima i povodima nastanka dugova, bavili smo se samo analizom stanja i predlogom rešenja.

Kako je bilo moguće da u Srbiji, gde se – očigledno pogrešno – pretpostavlja da su zakoni isti za sve, PIK „Bečej“ ne plati, recimo, račune za struju, pre nekoliko meseci je saopšteno da je dug za struju bio 34 miliona dinara; naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, poreze, jer neka druga preduzeća, srednja i mala, ne mogu da kasne s plaćanjem poreza?

– Postavljate pitanje koje ima strateški karakter. Ja mogu postaviti kontrapitanje: da li znate koliko preduzeća u Srbiji duguje danas za struju? Koliko njih plaća poreze i doprinose? Dakle, ne radi se o izuzetku u slučaju PIK-a „Bečej“. Radi se, ja se slažem sa vama, o tome da je dozvoljeno takvo ponašanje velikom broju, ali je to ponašanje ponekad bilo i manje zlo, to ponašanje ponekad je bilo uzrokovano time da se ne gase preduzeća. Nedozvoljeno je da bilo ko ne plaća struju i poreze, ali sa druge strane imamo na hiljade preduzeća koje to u Srbiji čine. Sankcije nisu dovoljne. Ja bih bežao od istine kada bih rekao da ponekad ne zažmurimo, smem da govorim samo o oblasti koju ja pokrivam. Mi ponekad zažmurimo u slučaju poslodavaca koji ne uplate doprinos. Jednostavno, nađemo se pred izborom između dva zla da biramo koje je manje. Imate situaciju da to preduzeće zatvorite zato što ne plaća doprinose nego plaća, recimo, samo zaradu, pa da više ti ljudi ne dobijaju ni zaradu, ili da zažmurite i da očekujete da će jednog dana doći do zakona o povezivanju staža kao što je došao, ili će doći do nekog oprosta ili do nekog odlaganja plaćanja dugova, da bi ljudi makar primali zaradu. Jako je složen odgovor na to pitanje, ali ja moram da kažem da ponekad i mi iz interesa ljudi koji su zaposleni možda i zažmurimo pred nekim činjenicama iz najbolje namere.

Pretpostavlja se da u izveštaju koji je napravila državna komisija o stanju u PIK-u nema podataka o tome ko je odgovoran za stanje u kome je kombinat. Međutim, novinari su dobili informacije o tome da su, recimo, na sajtu Agencije za privredne registre postavljeni lažni godišnji bilansi stanja i uspeha PIK-a, lažni izveštaji o polugodišnjem poslovanju. Da li imate o tome nekakve informacije?

– Ja sam kao građanin ove države čuo isto kao i vi, svašta, a s druge strane kao funkcioner države ne smem da baratam činjenicama koje nemam u materijalu dokazano. Ni drugi materijali se neće time baviti, mi ćemo samo te materijale dostaviti nadležnim organima koji mogu da iz toga nešto zaključe, pronađu i pokrenu postupke. Mi za sada nemamo mandat da se bavimo utvrđivanjem odgovornosti, niti smatram da je to u ovom momentu bitno. Bitno je stabilizovati PIK „Bečej“, a za ovo ima vremena iako se kod nas ponekad postavlja da je važnije utvrditi odgovornost nego rešiti situaciju. Ponekad je utvrđivanje odgovornosti uslov za rešavanje situacije, ali u ovom slučaju to nije uslov. Probleme PIK-a možemo da rešimo i bez utvrđivanja odgovornosti, a onda možemo polako krenuti ka tom pitanju ako nadležni državni organi procene da je to potrebno.

A ti organi države ko-ji bi eventualno mogli da istražuju poslovanje PIK-a su policija, tužilaštvo, Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala?

– Sve znate kao i ja. Naravno.

Kristina Demeter Filipčev