(Foto: Snimak ekrana GP)Bečejski festival monodrame, koji se od 3. do 6. novembra održava u Gradskom pozorištu Bečej, donosi sedam monodrama o različitim ljudskim sudbinama iz Srbije i zemalja u okruženju.
Be:femon počinje danas, nakon što je prvobitno planirani termin u oktobru bio odložen. Tokom četiri festivalska dana publika će moći da pogleda sedam predstava na srpskom, mađarskom i makedonskom jeziku.
Program Be:femona:
Utorak, 3. novembar, 17.30 časova: „Alíz mindig csak a körmét rágja“, igra Anabela Hodik u produkciji Pozorišta „Deže Kostolanji“ iz Subotice. Predstava se igra na mađarskom jeziku.
„Alíz mindig csak a körmét rágja“ („Aliz uvek grize nokte“) priča je o mladoj ženi: generacije prošlosti se talože u njoj poput nasleđenog jezika koji svi govore, ali ga niko zaista ne razume. Bakinim pričama dominiraju prinčevi i višnjača. Majka govori jezikom premlaćivanja –opstanka: kako treba biti čvrst, kako treba živeti uredan život. Otac pokušava da voli, ali se njegove reči neprestano pretvaraju u kritiku. A Aliz je zapetljana negde između porodičnih očekivanja i sopstvenih želja. Plaši se da niti može da ispuni očekivanja, niti da stvari uradi bolje. Pokušava da isprepletene niti vrati na sam početak, sve do one prve tvrdoće, ali je to nemoguće. Ali, ko će nam reći kako bi trebalo?
Utorak, 3. novembar, 20 časova: „Bašta sljezove boje“, igra Nebojša Milovanović, produkcija Mozzart Fondacija – Teatar humanosti.
Monodrama „Bašta sljezove boje“, nastala po istoimenom delu Branka Ćopića, u režiji Egona Savina, nije samo pozorišna predstava – to je susret sa uspomenama, detinjstvom i jednim od najvećih pripovedača srpske književnosti. Na sceni gotovo da nema ničega osim stare skamije i glumca. Ipak, za devedeset minuta pred publikom oživi čitav jedan svet. Nebojša Milovanović, sedeći sve vreme na jednoj staroj klupi, vešto oživljava arhaičan govor Bosanske krajine i pripoveda o đedu Radu, ujnama, strinama, feljbabama, konjima i ljudima koji su obeležili Ćopićev svet. Deluje kao da bi mogao da pripoveda bez prestanka, prekidajući priču tek ponekim gutljajem „ukopne rakije“, dok publika ostaje prikovana za svaku izgovorenu reč. Egon Savin nije želeo da na scenu vrati samo pisca koga pamtimo iz školskih dana. Naprotiv, njegova dramatizacija otkriva onog drugog, melanholičnog Ćopića – čoveka koji se vraća detinjstvu i svetu kojeg više nema.
Sreda, 4. novembar, 18 časova: „Jednorog“, igra Alisa Lacko, Srpsko pozorište u Mađarskoj (predstava se igra na srpskom jeziku). Kuriozitet je da su autorke rodom iz Bečeja, Laura Topolčanji i Monika Pešic (preminula pre dve godine).
Autorke predstave su navele: „Ovo je predstava o glumici. Pratimo Moniku, koja je oličenje životne afirmacije i majstor spajanja tragedije sa humorom. I uz takav karakter dobijamo uzbudljivo putovanje kroz bajkovitu priču o borbi čoveka za život, umetnika za život i samog života za život. Junakinja prolazi kroz trnovit put pun preokreta, iznenađenja i strašnih čudovišta. Kako se situacije menjaju tako se menja i žanr predstave. Baš kao i u životu! Susretanje sa raznim apsurdnim situacijama i još apsurdnijim likovima upotpunjuje sliku vremena u kome živimo i time nam daje nadu da jedino što nam preostaje je da se borimo strasno, uporno, do poslednjeg daha. Tako smo došli do predstave koja bolnu priču, zahvaljujući umetničkom pristupu dobije poletnu, zanimljivu, katarzičnu i nadasve terapeutsku formu. A onu staru poslovicu da život piše drame smo dočarali i našom predstavom jer je u pitanju istinita priča. Nastala iz Monikine želje da ispriča svoju priču, kroz zanimljiv i nadahnut talenat spisateljice Laure dobili smo dokumentarnu, uzbudljivu priču iz aspekta umetnika, glumice na zdravstveni sistem, filozofska pitanja i lepotu življenja. Ova predstava je u slavu života i svojom borbom prkosi smrti“.
Sreda, 4. novembar, 21 čas: „Ostrvo devica“, igra Đurđica Đurović, u produkciji Sapore teatra iz Beograda.
Da li možemo da oprostimo onima koji su nas naučili da mrzimo sami sebe? Nakon smrti svoje majke Anete, hladne i slavne novinarke, mlada glumica Hana ostaje sama u sobi punoj prašine i neispričanih priča. Usamljena u svom suočavanju sa surovim nasleđem porodice i javnom aferom koja preti da je uništi, Hana mora da odluči: da li će nastaviti da igra uloge koje su drugi za nju osmislili, ili će konačno pronaći sopstveni glas? Osuditi je lako – dovoljno je coknuti, odmahuti glavom i skloniti pogled. Ali šta ako su i oni koji greše pokušavali? U svetu koji ne prestaje da traži savršenstvo, a daje vrlo malo prostora za pad. „Ostrvo devica“ gledaoce uvodi u prostor u kojem se davno zakopani strahovi, traume i slutnje, konačno bude. U njemu, Hana po prvi put ogoljeno i ranjivo stoji pred pitanjem: kako nastaviti dalje onda kada nemamo više krivca za sve neuspehe?
Četvrtak, 5. novembar, 18 časova: „Prima Facie“, igra Sara Anastasovska. Produkcija: Udruženje TESA – koprodukcija: Albanski teatar Skoplje (predstava se igra na makedonskom jeziku).
„Prima Facie“ je savremena monodrama australijske autorke Suzi Miler, koja kroz priču uspešne advokatice Tese otvara pitanja seksualnog nasilja, pristanka, traume, dokaza i institucionalne odgovornosti. Nakon godina provedenih u odbrani optuženih u slučajevima seksualnog nasilja, Tesa se sama nađe u ulozi žrtve i suočava se sa pravnim sistemom iz potpuno drugačije perspektive.
Četvrtak, 5. novembar, 21 čas: „Neka, sama ću“, igra Nadica Spasojević, u samostalnoj produkciji, Beograd.
„Neka, sama ću!“ je intimna i iskrena biografska priča mlade žene o traganju za smislom i svrhom – osnovnim uslovom, ali i najvećim izazovom našeg postojanja i stvaralaštva. Kroz niz kraćih glumačkih, pevačkih i plesnih minijatura, ona pred publikom iznosi svoje misli, osećanja i sećanja, naglas preispitujući sebe, sopstvene zadatosti i talente. U toku predstave otvara se i pitanje odnosa sa roditeljima, kolegama, autoritetima, prijateljima, partnerima, ali i sa Bogom, jer upravo te relacije oblikuju našu snagu i podstiču nas da nastavimo dalje.
Petak, 6. novembar, 20 časova: „Ko sam ja“, igra Emir Fejzić. Produkcija: Udruženje za razvoj i unaprijeđenje multimedijalnih umjetnosti i kulture IGNIS, Sarajevo.
Tragikomična monodrama o ljubavi, društvenim mrežama i potrazi za identitetom. To je duhovito i emotivno putovanje kroz unutrašnji svijet glavnog junaka koji pokušava pronaći svoje mjesto u eri društvenih mreža, influensera i površnih odnosa. Glavni (i jedini) junak monodrame suočava se sa izazovima modernog života: kako osvojiti srce djevojke koja živi kroz Instagram, a istovremeno ostati vjeran sebi? Njegovo putovanje, ispunjeno neuspjelim pokušajima da postane neko drugi, vodi nas kroz smiješne, ali i duboko dirljive trenutke u kojima se mnogi mogu prepoznati. Ko sam ja? je tragikomična priča o generaciji koja se bori s idealima savršenog života, pritiscima društvenih mreža i iluzijama ljubavi. Uz minimalnu scenografiju, ali maksimalnu emocionalnu iskrenost, ova predstava istražuje šta se dešava kada se prestanemo truditi da budemo ono što drugi žele – i pokušamo otkriti ko smo zaista. (Radio Sarajevo)
Ulaznice za pojedinačne predstave koštaju 400 dinara, a cena kompleta karata je 2.000 dinara.
B.M.
