Na 35. sednici Skupštine opštine: Usvojeni programi rada javnih preduzeća

Na 35. sednici Skupštine opštine 12. marta odbornici su većinom glasova usvojili 26 odluka i rešenja za svega tri sata, iako se pretpostavljalo da će sednica trajati mnogo duže, s obzirom na to da su na dnevnom redu bili i planovi rada javnih preduzeća i ustanova za ovu godinu, koji su već trebali biti doneseni. Brzina rada lokalnog parlamenta bi se mogla pripisati i tome što su odbornici opozicione Demokratske stranke, koji najčešće i najviše učestvuju u raspravama, sa sednice otišli ranije zbog održavanja parastosa za ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, te je odbornička većina bez mnogo rasprave izglasala sve odluke i rešenja.

Bečejski poslanici su usvojili planove rada javnih preduzeća Vodokanal, Toplana, Direkcija za izgradnju i Komunalac, kao i planove rada Istorijskog arhiva, Narodne biblioteke, Gradskog pozorišta, Gradskog muzeja, Turističke organizacije opštine, sportskog centra „Đorđe Predin Badža“, Predškolske ustanove „Labud Pejović“, opštinske poljočuvarske firme Link FTO d.o.o. i Saveza sportova opštine Bečej za 2015. godinu.
Najviše rasprave je bilo u vezi planova rada Vodokanala i Toplane.

Tehničke greške

Šef odborničke grupe DS-a Slobodan Zlokolica je pre početka sednice tražio da se nekoliko tačaka povuku sa dnevnog reda na doradu zbog tehničkih i drugih grešaka, i tražio odgovor na pitanje zašto javna preduzeća „gotovo tri meseca moraju da trpe da rade bez usvojenog plana i programa“ iako su pojedina preduzeća i ustanove svoje programe dostavile Opštinskom veću još u januaru mesecu. U vezi programa poslovanja Vodokanala, Zlokolica je tražio odgovore na mnoga pitanja, koja su vezana za „nova zapošljavanja“ i s tim u vezi izneo podatak da su rashodi firme za zarade uvećani sa 47 miliona dinara u 2010. godini, na 68 miliona u 2013. godini, a to su, kako je odbornik ocenio, enormni troškovi, te zarade terete čak za 40 procenata poslovanje preduzeća. Interesovalo ga je i šta Vodokanal „preduzima svih ovih godina radi naplate potraživanja“ ako se za advokate i izvršitelje konstatuje 44.000 evra otpisa i pitao je kako je to moguće.
„U vezi nenaplaćenih potraživanja i neizmirenih obaveza, u prilogu stoji da 72 miliona dinara nenaplaćenih potraživanja raste na 79 miliona dinara, a 14 miliona dinara neizmirenih obaveza planirani su da ove godine budu 24 miliona dinara. To su ozbiljni indikatori da ovo preduzeće ima probleme sa kojima se možda neće susresti danas, ali će to biti u toku ove ili sledeće godine. Potraživanja za period od 2010. do 2013. godine su povećana sa 33 na 64 miliona dinara, i tu se postavlja pitanje da li se ona naplaćuju, da li se uvode novi kupci u sistem. Odnos zaduživanja, potraživanja i onog drugog je zaista velik i sve je veći, to se vidi iz indikatora poslovanja koji su prikazani u materijalu. Obaveze preduzeća sa 76 miliona dinara idu na 108 miliona dinara, kratkoročno sa 75 miliona na 106 miliona dinara, to je loš trend i voleo bih da dobijem odgovore od direktora zašto je to tako, šta je to što je zatečeno, šta su bili uzroci i šta se, konačno, planira? Nužno to prati i urušavanje kapitala preduzeća i navodi se da su neracionalne javne nabavke u 2012/2013. godini jedan od uzroka ovakvog stanja. I tu se nameće pitanje šta se uradilo sa onim ljudima koji su to radili, da li je odgovaralo lice koje je sprovodilo javne nabavke za loše poslovne rezultate i projekcije, da li je bivši direktor ili bivše rukovodstvo za tako nešto odgovaralo? Da li će se ta lica identifikovati i materijalno teretiti za štetu koja je pričinjena javnom preduzeću?“, pitao je Zlokolica. On je postavio pitanje i u vezi objedinjene naplate osiguranja na računima za vodu, o čemu su se u raspravu uključili i drugi odbornici, ističući da je „DRI skrenula pažnju na to da je posredovanje u osiguranju krivično delo i da je tako nešto zabranjeno, i dala je negativno mišljenje na praksu koje je JP Informatika u Novom Sadu radila“.
U vezi naplate osiguranja uz račune za vodu govorio je i Budislav Medurić (DS) koji je napomenuo da Skupština opštine Bečej nije usvojila proširenje delatnosti Vodokanala za to i apelovao da se sa takvom praksom prestane. Medurić je direktora Vodokanala pitao da li je tačan podatak da je za nabavku softvera obezbeđeno 1,2 miliona dinara, a da je godišnje održavanje 798.000 dinara i „kakvo je to softversko rešenje za koje treba plaćati održavanje i održavati ga, i imam utisak da ta pogodba nije dobra“.

Nema nameta i obaveza

Na neka od pitanja odgovore je dao direktor Vodokanala Zoran Grbić. U vezi stavke za osiguranje na računima za vodu Grbić je istakao da to osiguranje nije obavezno i da je o tome javnost bila obaveštena i putem medija i svaki korisnik je posebno obavešten tokom protekla tri meseca, te da je osiguranje na dobrovoljnoj osnovi.
„Nije tačno da je ovo namet i obaveza građanima i građani, ukoliko ne žele da budu osigurani na taj način, mogu o tome da obaveste Vodokanal ili osiguravajuću kuću i biće izbrisani iz baze podataka, te ubuduće neće dobijati račun sa stavkom osiguranja. Vodokanal nije posrednik u osiguranju, niti je agent, niti broker, za šta je potrebna odluka Narodne banke Srbije, nego Vodokanal ima ugovor o saradnji sa osiguravajućom kućom i na osnovu toga može ovakve aktivnosti da sprovede i da pruža građanima mogućnost da se na jednostavan i lak način osiguraju“, rekao je Grbić.
U vezi zapošljavanja Grbić je kazao da u Vodokanalu nema nezakonitih zapošljavanja u protekloj godini i da je u 2013. bilo zaposleno 87 radnika, a trenutno ih ima 76, dok su dva mesta predviđena za službenika za javne nabavke i za internog revizora, što je zakonska obaveza da se predvidi. O softveru je rekao da je to ugovor koji je on nasledio, koji je potpisan i validan je i ne može ga menjati, te da cifra koju je odbornik Medurić naveo nije tačna, već je stvarna cena softvera oko 30.000 evra, a za održavanje se mesečno plaća 500 evra.
Rasprave je bilo i u vezi plana poslovanja Toplane, postavljena su pitanja o broju zaposlenih, o zaradama, o nenaplaćenim potraživanjima, ali i o neophodnosti dogovora o tome šta treba uraditi sa ovim javnim preduzećem u budućnosti.

Proizvodnja Toplane na realnim osnovama

Direktor Toplane Dejan Vuković je rekao da postoje objektivne okolnosti zbog čega je predložen ovakav program poslovanja preduzeća za 2015. godinu, te da on kao direktor tog preduzeća nije zadovoljan kako Toplana trenutno radi, ali da zajedno sa lokalnom samoupravom ulaže velike napore da se preduzeće postavi na zdrave noge. On je rekao da je proizvodnja planirana na realnim osnovama, ali da se vremenske prilike iz godine u godinu menjanju i izuzetno su nepovoljne za rad Toplane, što utiče i na poslovanje, te da se nastoji uraditi sve što je moguće na smanjenju fiksnih troškova poslovanja. Vuković je istakao da je planirana ušteda od oko 5 miliona dinara po osnovu zarada. Što se tiče investicija, rekao je da su one svedene na najmanju moguću meru i samo na ono što mora da se uradi.
Pored tehničkih grešaka i nejasnoća u materijalu, šef odborničke grupe DS-a Slobodan Zlokolica je zamerio to što je umesto konkretnih cifara u planu data formula po kojoj će se raditi obračun, a iz koje se prilikom podnošenja izveštaja o radu neće moći videti kako je preduzeće poslovalo. Odbornik je rekao da je potrebno uraditi analizu situacije u Toplani kako bi se imala prava slika o ovom preduzeću i da je potrebno usaglasiti stavove o tome šta treba uraditi sa Toplanom u budućnosti, kako sravniti postojeće dugove da bi se Toplana rasteretila i da bi mogla normalno da funkcioniše. Postavio je pitanje da li je tako nešto moguće, odnosno da li ima mogućnosti za tako nešto ili treba konstatovati da je to „bure bez dna“ i u skladu sa tim problem i rešiti.
Zlokolici je replicirao direktor Toplane, koji je rekao da, ukoliko je dobro shvatio, on „predlaže da završe ono što su demokrate započele, a to je da ugase Toplanu“ i da mu nije jasno šta oni imaju protiv postojanja Toplane, kao i to da je degradacija tog preduzeća počela mnogo godina ranije i da u Zlokolicinom izlaganju nije čuo ništa dobronamerno. Odgovarajući na neka od pitanja, Vuković je rekao da se pomenuta dugovanja Toplane odnose na dugovanja prema Srbijagasu koje ovo preduzeće prate tokom cele godine. Naveo je i da zbog novog načina snabdevanja gasom i zbog slobodnog formiranja njegove cene na tržištu nije moguće uraditi precizan program, jer se cena gasa iz meseca u mesec menja i da je zbog toga neophodno menjati odluku o grejanju, da se mora raditi na uvođenju tarifnog sistema, koji bi trebalo da bude aktuelan od oktobra meseca. Pored pomenutih stvari, po mišljenju Vukovića, potrebno je uraditi još mnogo toga ukoliko se planira sačuvati, po njemu bitno preduzeće kao što je Toplana, jer je to jedino energetsko preduzeće na teritoriji opštine čiji je osnivač lokalna samouprava. Vuković je izjavio i da je neophodno da se korišćenje gasa smanji i da se uvode drugi energenti, od geotermalne energije do biogasa, i da je potrebno na tome raditi u narednom desetogodišnjem periodu. On je naveo i da geotermalni izvor u Bečeju mora da se stavi u funkciju. „Ovakvo stanje u Toplani je prisutno već 30 godina, tehnologija je prevaziđena i vreme nas je pregazilo, to je suština“, zaključio je Vuković.
Zlokolici je replicirao i predsednik opštine Vuk Radojević, koji je rekao da je za sto trebalo sesti pre nekoliko decenija kada je doneta odluka da se formira preduzeće Gas koje je bilo direktan konkurent Toplani i da je tada trebalo razmotriti i sagledati sve činjenice. Radojević je kazao i da lokalna samouprava zajedno sa Toplanom radi na tome da se ide ka korišćenju geotermalne energije.
Direktor Toplane i predsednik opštine su odbornike opozicije pozvali da prisustvuju prezentaciji tehnoekonomske analize geotermalnog potencijala u Bečeju nemačke kompanije sa kojom Toplana sarađuje (prezentacija je održana 23. marta u Beogradu).
Na sednici Skupštine opštine odbornici su doneli odluke o opštinskom javnom pravobranilaštvu, o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa opštinskog budžeta za 2014. godinu, i dali saglasnost na rešenje o pijačnom redu na pijacama na teritoriji opštine.
U vezi odluke o opštinskom pravobranilaštvu aktuelna opštinska pravobraniteljka Vesna Živković je rekla da se odluka donosi zbog usaglašavanja sa zakonom koji je donet 2014. godine, te da se novine ogledaju u brisanju reči „javni“ iz naziva, proširenju nadležnosti republičkog pravobranilaštva i da pravobranioca postavlja i razrešava Skupština na period od 5 godina. Ona je rekla i da je pooštren kriterijum za postavljanje pravobranioca na lokalnom nivou i da je potreban uslov od 7 godina radnog iskustva u struci, te da lokalna skupština u roku od 60 dana treba da postavi pravobranioca. U vezi odluke o pravobranilaštvu Slobodan Zlokolica je izneo niz zamerki i predloga, recimo i to da je po njegovom mišljenju neophodno urediti prijemni štambilj opštinskog pravobranilaštva, te da smatra da je u odluci nejasan način kako će komisija da predlaže i bira kandidata. Nedostatak odluke zbog čega je Zlokolica smatrao da je treba skinuti sa dnevnog reda sednice Skupštine opštine i doraditi, je to što u odluci nedostaje deo koji reguliše način prestanka funkcije javnog pravobranioca.
Živković je rekla da su sve odredbe koje su date u zakonu obuhvaćene odlukom i da je ona u celosti ispravna.
Odluka o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta opštine za 2014. godinu usvojena je jednoglasno.
U dnevni red uvrštena je i odluka o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Direktor Direkcije za izgradnju Goran Matić je istakao da je utvrđeno za koje objekte se ne obračunava doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta (to su objekti javne namene u javnoj svojini, objekti komunalne i druge infrastrukture, proizvodni i skladišni objekti, podzemne etaže objekata visokogradnje, otvorena dečja igrališta, otvoreni sportski tereni i atletske staze), a govorio je i o novinama prilikom rušenja objekata i izgradnje novog objekta.
„Prema ranijoj odluci imali smo popust od 50 posto na novoizgrađeni objekat. Novina se odnosi na to da se sada doprinos za uređenje plaća samo na razliku u broju kvadrata neto površine između objekta koji se planira graditi i objekta koji se uklanja. Ovaj član odluke će sigurno pogodovati građanima zato što je veoma malo parcela u gradu i naseljenim mestima koje na sebi nemaju objekat, tako da će građani imati priliku da za manje novca, što se tiče naknade za uređenje, izvrše rušenje ili izgradnju objekta na istoj parceli. Definisan je i način plaćanja, dato jednokratno plaćanje u celosti i na rate. Pri jednokratnom plaćanju se umanjuje iznos za 30 posto, a za plaćanje na rate data je mogućnost izmirenja obaveza u 36 mesečnih rata. Način plaćanja doprinosa je sastavni deo u građevinskoj dozvoli“, rekao je Matić.
Krajem sednice odbornici su usvojili rešenja o razrešenjima i imenovanjima u upravnim odborima opštinskih ustanova i članova u radnim telima i komisijama Skupštine opštine.

Odbornik SVM-a prešao u GG „Za Bečej“

Na sednici bečejskog parlamenta doneto je rešenje o prestanku mandata odbornice Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Eržebet Kinke, koja je na prethodnoj sednici imenovana za zamenicu predsednika opštine. Njeno odborničko mesto zauzeo je Laslo Nemeš sa izborne liste SVM-a, koji je odmah pristupio odborničkoj grupi Grupe građana „Za Bečej“. Sada u Skupštini opštine SVM, čija je izborna lista osvojila osam odborničkih mandata u maju 2012. godine, ima četiri odbornika, koliko ima i Grupa građana „Za Bečej“, koju su formirali nekadašnji članovi SVM-a.

Lj.M.