trg_fontane
Da li se u teškim vremenima, u vremenima nemaštine i krize žmuri na jedno oko nad kriminalnim radnjama? Da li država, kada postaje nemoćna i izgubi konce brige o svojim građanima, pušta ih da se sami snalaze kako bi preživeli? Kada se to desi, kriminal postaje privredna grana.
Staze i bogaze, ustaljene rute kriminala su vidljive i u Bečeju, na nekim mestima i bukvalno. U poslednje vreme krađe su najaktuelnija tema u Bečeju. U nekim ranijim brojevima pisali smo o učestalim krađama poklopaca sa šahtova vodovoda i fekalne kanalizacije, kao i rešetaka slivnika atmosferske kanalizacije. Za onog ko zna da sabere dva i dva, stvar je sasvim jasna. Lopovi nude na prodaju poklopce, rešetke slivnika, tj. bilo koji drugi metal koji im se učini zgodnim za ukrasti, najčešće je u pitanju gvožđe i bakar. Dva bečejska groblja, malo katoličko i pravoslavno (oba u Donjem gradu) su mesta gde se okupljaju počinioci takvih nezakonitih radnji.
Od kada je stavljen katanac na kapiju Fadipa, dvorište starog Fadipa pored pravoslavnog groblja je postalo pravi supermarket za prodavce sekundarnih sirovina koji mutnim radnjama dolaze do preko potrebnog metala. Donedavno pored zida sa strane groblja stajale su stepenice od cigala skinutih sa jednog starijeg nadgrobnog spomenika, kako bi lopovi lakše ušli u dvorište Fadipa u kome su na stotine kilograma metala, najčešće gvožđa. Bezobrazluk ili nezrelost lopova je „proizvelo“ to da postoji utabana stazica do ovog mesta. I bodljikava žica na tom delu ograde je skoro popravljena, ali i sa njom i bez nje iz dvorišta firme nestaje metal iz dana u dan.
Groblje nije samo usputna stanica, već i meta kradljivaca. Ove godine sa ovog groblja nestalo je „samo“ tri vaze od bakra (ranijih godina je broj bio veći), a pre dva vikenda je provaljeno i u kapelu, kako bi lopovi, sa unutrašnje strane, skinuli 4,5 kvadratnih metara bakra sa krova. Krađa ograda oko spomenika i kosturnica je nepraktična, jer je od gvožđa, te se lako može zaključiti, ako se kod nekoga pronađe, da je sa groblja, dok se bakar lako izlupa i izgubi svoj oblik, čime se svaki trag zatre.
Pošto je jedna ruta do dvorišta Fadipa otkrivena, red je da čitaocima, možda i nekom drugom (odgovornom), skrenemo pažnju na sledeću stvar koja će nestati sa pravoslavnog groblja. U pitanju su četiri-pet spomen ploča, u pitanju je najverovatnije bronza (koja je skuplja od bakra na tržištu) sa spomenika streljanim borcima u Drugom svetskom ratu. Mnogi će se pitati zašto i kako znamo da je ovo sledeća meta lopova? 
Odgovor je sasvim jednostavan: od pre izvesnog vremena na pločama na kojima su urezana imena pokojnika vide se rezovi oštrim predmetom (provera vrste materijala), a lampion koji osvetljava prostor oko spomen obeležja, takođe odnedavno ne radi. Slučajno?
Kako kažu građani koji žive u blizini malog katoličkog groblja, ono je idealno mesto za skrivanje i beg lopova od policijskih potera, a pored toga u okolini se nalaze brojne zabačene uličice, neke su neasfaltirane i, naravno, neosvetljene. To su samo pretpostavke građana, jer mali je broj noći kada se ne čuje zveket metala iz pravca groblja.
Situaciju možda najbolje opisuju reči jednog Bečejca čija kuća gleda na groblje, a koji je ovom prilikom želeo da ostane anoniman: „Jedne noći sam, kao oparen, iskočio iz kreveta. Pa to je zvučalo kao da su krilo od džambo-džeta vukli po groblju, toliko je škripalo“.
M.S.
