trg_fontane
O predstojećoj rekonstrukciji gradskog trga Bečeja javnost ne zna mnogo. O eventualnom trošenju opštinskog kredita u vrednosti od oko 135 miliona dinara za rekonstrukciju gradskog trga zna se to što se može pročitati u izveštaju o izvršenju opštinskog budžeta, koje nije štivo koje je dostupno širokim „narodnim masama“, niti je štivo koje je interesantno za čitanje.
U poslednjem izveštaju o realizaciji opštinskog budžeta, od 1. januara do 30. juna prošle godine, navode se podaci o kreditima opštine kod poslovnih banaka i o njihovoj otplati. Ugovor o kreditu namenjenom za rekonstrukciju Pogače lokalna samouprava zaključila je u septembru 2014. godine. Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu potpisan je sa Unikredit bankom na iznos od 1,13 miliona evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, s tim što na dan povlačenja sredstava zahtevani iznos kredita ne može premašiti iznos od 135.000.000 dinara.
Kredit je namenjen za finansiranje projekta rekonstrukcije trga u Bečeju sa izgradnjom vrelovoda DN150, radi povezivanja magistralnih vrelovoda „sever” i „jug”. Fiksna kamatna stopa kredita je 5,40 %, a efektivna 5,64% godišnje. Period mirovanja kredita je 24 meseca, dakle prva rata bi trebala da stigne na naplatu 15. septembra 2016. godine. Datum plaćanja poslednje rate je 15. septembar 2023. godine. Rok raspoloživosti kredita je bio 15. septembar 2015. godine. U izveštaju o trošenju novca iz opštinskog budžeta navodi se da do kraja juna meseca novac nije korišćen, a prema izvorima iz opštine Bečej, rok raspoloživosti kredita je produžen.
Do sredine 2015. godine nije se znalo da li je izmenjen i u kom smislu i obimu, ranije napravljen projekat Pogače.
Krajem 2015. godine predsednik opštine Vuk Radojević je najavio rekonstrukciju Pogače u 2016. godini i rekao da je taj posao od kapitalnog značaja.
„Pogača je poslednji put bila rekonstruisana pre otprilike 35 godina. Ovo što se sada bude uradilo jeste nešto što treba da ostane nama Bečejcima u narednih nekoliko desetina godina. Iz tog razloga je to kapitalna investicija i shodno tome smo opredelili sredstva, dobili saglasnost od Ministarstva finansija da možemo da uđemo u ovakvu vrstu investicije i imamo tri projekta koja su objedinjena. Pored same rekonstrukcije trga i novog izgleda imamo projekat izmeštanja spomenika Slobode sa postojeće lokacije na kej na Tisi kod simbola grada, a to se u razgovorima sa sugrađanima negde i nametnulo kao adekvatno rešenje, jer se tamo nalazi i postojeći simbol Bečeja, koji će takođe biti renoviran. Na keju je i spomen obeležje koje je okrenuto u pravcu odakle su došli oslobodioci Bečeja, sa banatske strane. Nije slučajno što je spomen obeležje okrenuto prema istoku i ima opravdanje da se spomenik Slobode nađe na tom mestu. Takođe, imamo i projekat toplovoda ispod trga, jer kada se radi velika investicija svakako je dobro uraditi sve ono što ide ispod tla, ispod rekonstruisanog trga. To je toplovod koji treba da poveže ’severni’ i ’južni’ krak i treba da doprinese racionalnijem i efikasnijem korišćenju generalnog toplovoda, jer je jedan krak gotovo nefunkcionalan, ima mnogo gubitaka i malo korisnika. To je nešto što bi unapredilo poslovanje Toplane“, rekao je Radojević.
Početak rekonstrukcije gradskog trga očekuje se na proleće. Poslednjeg dana decembra 2015. godine okončan je proces javne nabavke za posao rekonstrukcije trga, a opštinska komisija je 12. i 13. januara pregledala tri pristigle ponude, dve iz Srbije i jednu iz Italije. Komisija za javne nabavke predlog za izbor najpovoljnijeg ponuđača trebala je da donese nakon zaključenja ove publikacije.
Šta imamo danas?
Rekonstrukcija Pogače podrazumeva tri nezavisna projekta: premeštanje kipa Pobede sa gradskog trga na kej na Tisi, izgradnju toplovoda preko gradskog trga i samu rekonstrukciju trga. Ta tri projekta su objedinjena u jedan.
Glavni projekat rekonstrukcije gradskog trga u Bečeju izradila je firma „Via inženjering“ iz Novog Sada 2013. godine. Potom je projekat izmenjen i dopunjen (ugovor o tome je potpisan u avgustu 2015. godine), reč je o dopuni tehničke dokumentacije projektom vrelovoda koji je izradio „Gama pro inženjering“, arhitektonsko-konzervatorskim projektom premeštanja spomenika izrađenim od Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, objedinjenom tehničkom kontrolom tehničke dokumentacije, izmenama pozicija u osvetljenju, izmenama pozicija u građevinskom delu projekta i drugo (dopune i izmene su, po ugovoru, trebale biti urađene za 30 dana).
Po konačnoj verziji projekta rekonstrukcije Pogače u opisu projekta o lokaciji trga piše da u odnosu na naselje zauzima ekscentrični položaj iz kog se zrakasto razvija matrica naselja Bečej.
„Trg okružuju monumentalne građevine pod zaštitom, kao spomenici kulture: opštinska zgrada, zadužbina baronice Eufemije Jović, pravoslavni hram ’Svetog Georgija’ i rimokatolička crkva ’Presvete Bogorodice’. Južni obod trga formiraju takođe, građevine koje su spomenici kulture: zadužbina veleposednika Bogdana Dunđerskog, poslovna zgrada ’Hypo’ banke i zgrada štamparije ’Proleter’. Lokacija trga ima karakter administrativno, kulturno, obrazovno, poslovnog centra. Karakter površine je isključivo pešački, u njega se ulivaju ulice Glavna, Gerberovih, Braće Tan, Uroša Predića i Novosadska, kao i pešački prilaz iz pravca autobuske stanice. On predstavlja glavni reprezent grada“.
U vezi sa postojećim stanjem se navodi da je od nastanka Bečeja do danas trg „zadržao centralni položaj, zahvaljujući javnim sadržajima lociranim u objektima koji formiraju granice trga i okolnim ulicama koje definišu trg i centralno jezgro grada. Trg je načelno pravougaonog oblika, okvirnih dimenzija 100 x 90 metara. Predmet rekonstrukcije su i delovi prilaza trgu, koji sa ovim prostorom čine jedinstvenu celinu.
Sa severozapadne strane trg uokviruju objekti gradske kuće i zadužbina baronice Jović. Severni ugao definisan je robnom kućom. Severoistočna strana trga ograničena je portom rimokatoličke crkve i samom crkvom koja se nalazi na regulacionoj liniji ulice, proširenjem kraja ulice Gerberovih i ugaonom zgradom Kulturnog centra i ekonomske škole. Jugoistočnu stranu trga artikuliše ograda porte pravoslavne crkve i produžetak trga u obliku pravougaonika ka ulici Uroša Predića i srednjoj Tehničkoj školi. Jugozapadna granica trga počinje parking prostorom naspram porte pravoslavne crkve uz koji se pravolinijski, a duž osovine ulaza u gradsku kuću, nižu objekti štamparije „Proleter“, administrativna zgrada „Fadipa“ i zgrada veleposednika Dunđerskog. Na delu ulice Glavna koji tangira trg sa severoistočne strane, režim saobraćaja je isključivo pešački.
Današnji profil, oblik i karakter trg je dobio krajem 1970-ih godina, kada je na njegovom severoistočnom delu postavljena složena kompozicija fontane, sa nizom pratećih funkcionalnih i likovnih motiva (denivelacija, gledalište, „pozornica“, skulptura itd.). Vodenoj površini prilazi se stepenicama sa severne strane od ulice Gerberovih i kaskadama sa centralnog dela trga. Ove kaskade su eliptičnog oblika, postavljene u središnjem prostoru trga. Na delu ispred gradske kuće i zadužbine baronice Jović nalazi se drvored i prostrana žardinjera sa perenama i zimzelenim stablima. Naspram ulice Gerberovih nalazi se arteski bunar sa „žutom“ vodom iskopan 1904. godine. Sam centralni motiv fontane sa velikim žardinjerama u finalnoj obradi izrađen je od jablaničkog mermera i granita.
Tokom eksploatacije deo ploča je vidno oštećen i uništen, a materijal je postao opasan za korisnike i zbog svoje klizavosti. Kako sistem za navodnjavanje fontane nije nikad do kraja završen, fontana nije u funkciji, nego stoji prazna, nepopunjena vodom. Zeleni fond na trgu je vremenom propao, izvršena je pažljiva valorizacija da bi se maksimalno sačuvao fond stabala na trgu. Postojeći spomenik Slobode postavljen je u ose ulaza u verske objekte, te je predviđeno njegovo izmeštanje na kej na Tisi, prema uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina“, piše u projektu.
Centralni motiv će biti krug
Izrađivač glavnog projekta govori i o konceptu rešenja i piše da je na koncept rešenja, „pored zahteva investitora, uticalo niz aspekata sa stanovišta analize korišćenja prostora. Osnov za izradu projekta je pobedničko rešenje Međunarodnog urbanističko-arhitektonskog konkursa centralnog trga u Bečeju autorske grupe iz Niša iz 2008. godine. Osnovni zahtev investitora, kao i pobedničkog rešenja je ukidanje postojeće denivelacije platoa (’rupe’). Kroz jedan od osnovnih zahteva za olakšanom pešačkom komunikacijom, kao i ugodnim boravkom na trgu, razmatrane su jasne i svima dostupne pešačke staze, naglašene vrstom, bojom i slogom popločanja. Pored ’kretanja’, posebno su naglašeni prostori ’mirovanja’ kojima je dat posebni mikroambijentalni karakter: plato ispred gradske kuće, platoi ispred crkava, centralni kružni motiv sa velikom fontanom i zelena oaza ispred zadužbine baronice Eufemije Jović“.
Centralni motiv rekonstruisanog trga trebao bi da bude krug. O tome u glavnom projektu piše: „Kako se među građanima intenzivno javlja nostalgija za pređašnjim rešenjem, poznatijim po imenu ’Pogača’, rešenje je zahtevalo umetanje elementa kružnice u ortogonalni sistem komunikacionih pravaca. Kako i postojeće rešenje sadrži kružne elemente, novoprojektovano rešenje je sinteza ovih elemenata data u koncepciji popločanja, kao podsetnik na ranije slike ovog prostora kroz vreme. Ovaj motiv kompoziciono čine isečci kružnice rezervisani za glavnu gradsku fontanu, zeleni ’tepih’ travnjak, sezonsko cveće i popločanje u dve nijanse koje ih povezuje u jedinstvenu celinu. U samom središtu rezervisan je prostor za svetlosno-skulpturalnu vertikalu.
Konstrukcija fontane predviđena je kao stalna predstava vode i svetla. Kako se na trgu odvijaju različite manifestacije u organizaciji opštine, konstrukcija fontane omogućava da se u takvim prilikama montažno-demontažno postavlja po-zornica/ bina, a unutrašnja kružnica služi za izascenski prostor. Platoi ispred gradske kuće i verskih objekata su obrađeni po istom principu: kroz pešačka kretanja ispred objekata je način popločanja promenjen po slogu i boji da bi svojom promenom kretanje pretvorio u mirovanje. Plote uokviruje bordura od crvenog behatona, a svetlosivi behaton na platoima postaje tamnosivi.
Platoi su dimenzionisani u odnosu na čitav spektar povoda okupljanja ispred objekata koji ujedno predstavljaju i scenografiju događaja. Kako sam plato trga zauzima veliku površinu (1,2 hektara), a okružuju ga objekti koji svojim rasporedom i gabaritima ne pružaju adekvatnu zaštitu od prirodnih uticaja, te je boravak na trgu ograničen, formirana je zelena oaza ispred objekta zadužbine baronice Eufemije Jović koja je oivičena pešačkom putanjom koja vodi od ulaza na trg iz Novosadske ulice do katoličke crkve. Putanja je naglašena jasnim drvoredom koji ovde ima ulogu fizičke strukture koja vizuelno smanjuje prostor trga, čini ga čovekomernijim i zaštićenijim. Iza drvoreda prema objektu rasprostiru se poprečne trake zelenog tepiha prošarane kompozicijom niskog šiblja i rastinja.
Zeleni fond u okviru ovog prostora stvara ugodniji mikroklimat na samom prostoru trga. Kompozicioni raspored rastinja postavljen je tako da ne zaklanja spomeničke vrednosti objekta zadužbine. Smena zelenog ’tepiha’ i popločanja omogućava postavljanje urbanog mobilijara radi prijatnijeg boravka na trgu tokom čitave godine. Statične tačke trga naglašeno prožimaju osnovni pešački pravci, koji imaju ulogu povezivanja nasleđenih pešačkih kretanja sa prostora prilaza trgu. Pored nastavljanja kretanja, uvedene su i staze koje u svom kretanju imaju svoje ciljne, vizuelne reperne tačke. Tako se iz pravca ulice Novosadske jasno akcentuje objekat katoličke crkve; iz pravca ulaza/ izlaza u opštinsku zgradu to je spomenik kralju Petru I, iz pravca prilaza ulice Uroša Predića to je gradska kuća.
Svi pešački pravci naglašeni su sistemom popločanja u bojama, materijalu i osvetljenju. Pravac Glavne ulice prema bečejskoj banji kroz ulicu Braće Tan naglašen je pružanjem traka crvenog i žutog behatona, kao i pravac od ulaza gradske kuće i spomenika kralju Petru I, sa tom razlikom što je dopunjen zelenim trakama sa drvoredom koji odvaja crvenu i žutu traku behatona. Dijagonalni pravac koji spaja ulicu Uroša Predića i Glavnu naznačen je crvenim behatonom i podnim osvetljenjem“, piše u projektu rekonstrukcije Pogače.
Oko 2.340 kvadratnih metara površine trga trebalo bi da bude popločano behatonom u oker žutoj nijansi, 2.412 kvadratnih metara behatonom u crvenoj nijansi, 4.008 kvadratnih metara u svetlosivoj nijansi, 697 kvadratnih metara u tamnosivoj nijansi, a 18 kvadratnih metara će da bude popločana površina fontane 2 u granitu. Zelene površine na trgu trebalo bi da zauzmu 2.064 kvadratnih metara, a vodene površine 171 kvadratnih metara. Ukupno je reč o 11.711 kvadratnih metara.
Osnovni modul popločanja je kvadrat 20×20 centimetara, osim kod kružnog motiva, gde iznosi 10×10 centimetara. U projektu piše da se behaton postavlja u dve boje: prirodno žuta/oker i crvena (dimenzija 10×20 centimetara). U dve nijanse sive postavljaju se behaton ploče dimenzija 20×20 centimetara. Behaton se postavlja u jednom pravcu ivica na ivicu, a u drugom na 1/2 smaknuća – kao princip.
Granit koji čini parter fontane 2 treba izraditi u modulu 60×60 centimetara, i postavlja se u oba pravca ivica na ivicu.
Što se tiče centralne fontane (fontana 1) u unutrašnjosti bazena, ona se planira obložiti mozaik keramičkim pločicama u srebrnoj nijansi sa dve obrade: metalik sjajna i metalik mat (blago reljefna); rub bazena treba obložiti keramikom u sivoj mat nijansi sa mestimično kvadratnim reljefom i to poprečno bez fuge; spoljnu obradu bazena fontane treba izvesti od betona sa teksturom drvene oplate.
U projektu piše i da svi ugrađeni materijali moraju biti visokog kvaliteta za spoljašnju upotrebu, otporni na atmosferske uticaje, sa specifikacijama koje su date u predmeru radova pojedinačno za svaku vrstu materijala po izboru projektanta.
Zelenilo i klupe
Projektant piše i o važnosti ozelenjavanja trga. „Ozelenjavanje platoa trga u rešenju igra višestruku ulogu: stvaranje ugodnog mikroklimata za boravak na trgu, učvršćivanje fizičke kompozicije prostora, naglašavanje pravaca u prostoru i uvažavanje stečenih obaveza kroz planske i zakonske dokumente, i uslove Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Za drvorede su birane vrste na osnovu oblikovnog karaktera, boje, i one koje su zadate od strane Zavoda za zaštitu prirode u sklopu uslova izdatih za izradu urbanističkih planova. Sve vrste pogoduju II klimatskoj zoni u kojoj se trg nalazi, a raspored vrsta je napravljen u zavisnosti od položaja u odnosu na strane sveta (insolacija) i objekata koji trg oivičavaju.
Zelene površine su predviđene da budu zatravljene i oivičene granitnim kockama 10×10 centimetara. Dva isečka između kružnica iz centralnog motiva predviđene su za sezonsko cveće, a jedan isečak za armiranu travu – otpornu na gaženje i habanje. Predviđeni urbani mobilijar čine klupe sa naslonom, klupe bez naslona i kante za otpatke. Kako su na postojećem rešenju trga već postavljene klupe sa naslonom (29 komada), one se moraju demontirati, sačuvati i vratiti kada se završe radovi na rekonstrukciji. Potrebno je ovaj broj klupa dopuniti u istom oblikovnom i koloritnom stilu sa postojećim do broja 50 komada.
Klupe bez naslona takođe moraju biti stilski usklađene sa postojećim, i omogućiti udobno sedenje u oba smera. Potreban minimalni broj ovih klupa iznosi 40 komada, a ukoliko je moguće, da se vremenom dopuni do 60. Na dve klupe postaviti jednu kantu za otpatke – minimum 40 komada. Objekti će se postavljati prema važećoj opštinskoj Odluci o postavljanju montažnih i demontažnih objekata na javnim površinama“.
Osvetljenje kao scenografija
Tu je, na kraju, i osvetljenje koje je višeznačajno, jer osim osvetljavanja trga, deo je scenografije prostora. „U zavisnosti od događaja i režima korišćenja, centralni motiv je moguće osvetliti na različite načine uz pomoć tri visoka reflektora (h=10 metara), koji bacaju svetlost na najveću kružnicu, različitim intenzitetom. Svetlo na ovom prostoru iskorišćeno je na još jedan način: kao svetlosni stub koji izvire iz zemlje i zamenjuje elemenat spomenika.
Ovu svetlosnu skulpturu u skladu sa tehničko-tehnološkim razvojem moguće je modifikovati vremenom, te je predviđeno da ćemo jednog dana imati projekcije svih dosadašnjih spomenika sa prostora trga u određenim vremenskim sekvencama. Pored tri visoka reflektora i svetlosne skulpture, u osi pešačkog pravca ulica Glavne i Braće Tan predviđeno je dvostrano osvetljenje na stubovima (h=4,5 metara) u osi pešačkog pravca.
Zatim osa opštinska zgrada – spomenik Petru I Karađorđeviću, osa Novosadska – ulaz u katoličku crkvu i pešačka staza pored opštinske zgrade i zadužbine baronice Eufemije Jović osvetljava se slobodnostojećim jednostranim kandelabrima (h=3 metra) koji tangiraju staze, jednostrano, a u osi opštinska zgrada – spomenik, tangira obe strane staze naizmenično. U stazi dijagonale od crvenog behatona postavlja se podno dvostrano osvetljenje u ivici staze, jedno naspram drugog“, piše u projektu.
Rekonstrukcija instalacija
Osim same rekonstrukcije Pogače, projektom je predviđena i rekonstrukcija podzemnih i nadzemnih instalacija.
Što se vodovodne instalacije tiče, potrebno je da se vodovodne cevi u potpunosti zamene da bi zadovoljile svojim promerom prema važećim zakonskim propisima i pravilnicima iz oblasti vodosnabdevanja i protivpožarne zaštite. Posebna pažnja poklonjena je navodnjavanju zelenih površina sistemom „kap po kap“ koji čini sekundarnu vodovodnu mrežu na prostoru trga.
Potrebno je, zatim, da aktuelna mešovita kanalizacija postane kanalizacija otpadnih voda i da bude povezana u sistem novom mrežom od šahta ispred objekta robne kuće do šahta na uglu kod zgrade Gradskog pozorišta. Projektom je predviđena izgradnja novog sistema atmosferske kanalizacije koji se povezuje sa slivom u ulici Gerberovih, sa krajnjim recipijentom Mrtva Tisa. Rešenje slivnika treba da bude tačkasto, a slivnici kvadratnog oblika koji se uklapaju u modul popločanja i planiraju se postaviti uz zelene površine na platou.
Potrebna je i delimična rekonstrukcija i izmeštanje kablovskih vodova prema uslovima elektrodistribucije i dopunjavanje novim priključcima za potrebe rada obe fontane i svetlosne skulpture. Zbog toga što su EK instalacije izvedene podzemno, one se zadržavaju u svojim trasama na prostoru trga.
Prema zahtevu JP Toplana u projekat je superponirana trasa vrelovoda. Radovi na ovoj trasi izvodiće se u isto vreme kada i radovi na svim instalacijama na prostoru rekonstrukcije, ali će ih finansirati JP Toplana, piše u opisu koncepta (arhitektura) glavnog projekta, koji je potpisao odgovorni projektant, dipl. građ. inženjer Goran Govedarica.
U tehničkom izveštaju projekta, koji je potpisala odgovorni projektant dipl. građ. inženjer Jelena Nedeljković, u vezi sa toplovodom se navodi da treba da se izgradi kratka veza između magistralnih vrelovoda „sever“ i „jug“ preko Trga oslobođenja i da se rekonstruiše postojeća vrelovodna mreža i ogranci.
Predračun rekonstrukcije
U predračunu i rekapitulaciji glavnog projekta opisuju se vrste radova, potrebne količine materijala, površine, cene itd.
Budući posao rekonstrukcije Pogače podeljen je na dve faze, piše u projektu.
U prvoj fazi se izvode arhitektonsko-građevinski radovi, radovi na sistemu odvodnjavanja, navodnjavanja i osvetljenja, radovi na ozelenjavanju, radovi na toplovodu i radovi na uklanjanju postamenta. Takođe, u prvoj fazi se izvode i radovi na mašinskim sobama za fontane. U drugoj fazi se izvode ostali radovi na fontanama.
Na osnovu rekapitulacije radova, procenjeno je da je ukupna investiciona vrednost radova u prvoj fazi 134.697.871 dinar sa PDV-om, dok je ukupna investiciona vrednost radova u drugoj fazi 15.888.996 dinara sa PDV-om, navodi odgovorni projektant, dipl. građ. inženjer Jelena Nedeljković u tehničkom izveštaju projekta.
Vrednost prve faze radova je 112,2 miliona dinara bez PDV-a. Ukupna cena građevinskih radova je 65,7 miliona, odvodnjavanja 15 miliona, navodnjavanja 1,6 miliona, ozelenjavanja 848.550 dinara, osvetljenja 11,5 miliona, fontana 1,7 miliona, toplovoda (prema projektu Glavni mašinski i građevinski projekat vrelovoda iz marta 2014. godine, izrađen od strane „Gama pro inženjeringa“ iz Novog Sada) 12,2 miliona, izmeštanja spomenika (prema
Arhitektonsko-konzervatorskom projektu iz maja 2015. godine, izrađen od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture) 3,3 miliona dinara (sve cene su navedene bez PDV-a).
U drugoj fazi radova rekonstrukcije trga predviđeni su arhitektonsko-građevinski i hidromašinski i elektro radovi na dve fontane. Cena za centralnu fontanu i pumpnu stanicu je 8,6 miliona dinara, a za parternu fontanu i pumpnu stanicu iznosi 4,6 miliona dinara, ukupno za dve fontane potrebno je 13,2 miliona dinara bez PDV-a.
R.M.
Za ideje i za projekat potrošeno oko 44.000 evra
Od 2008. godine do sredine 2014. godine je za projekte i idejne projekte Pogače opština potrošila oko 44.000 evra – oko 15.000 za kupovinu idejnih projekata i oko 26.000 za projekat, i još oko 3.000 evra za doradu projekta, koji je izradio „Via inženjering“ iz Novog Sada (računat je srednji kurs evra NBS u vreme kada je obavljena kupovina idejnih projekata i kada je potpisan ugovor o izradi i doradi projekta; prim. a).
Naime, nakon postupka javne nabavke, u aprilu 2013. godine zaključen je ugovor o javnoj nabavci usluge izrade glavnog projekta za rekonstrukciju trga opštine Bečej, između opštine Bečej i „Via inženjering“ d.o.o. iz Novog Sada. Time je opština poverila posao firmi iz Novog Sada da izradi projektnu dokumentaciju, to jest glavni projekat za rekonstrukciju trga opštine Bečej, prema ponudi br. 217/13 od 20.03.2013, ukupne vrednosti 2.980.000 dinara bez PDV-a, odnosno 3.576.000 dinara sa PDV-om.
Potom je, u avgustu 2015. godine, sa „Via inženjeringom“ zaključen ugovor o doradi projekta, vredan 390.000 dinara bez PDV-a.
Moguće je da je potrošeno i više novca za razne ideje o rekonstrukciji trga do danas, međutim, redakcija Bečejskog mozaika raspolaže podacima „samo“ o ovim iznosima.
Dve fontane umesto praznog bazena
Arhitektonskim projektom je pozicionirana centralna fontana u okviru centralnog motiva – 3 kružnice, u isečku između dve poslednje jukste kružnice. Bazen fontane je iznad kote terena. Dubina vode u bazenu fontane iznosi 70 centimetara. Na ivici manjeg luka su smeštene mlaznice fontane koje u poluluku zrakasto raspršuju vodu do većeg luka.
Tehnologija fontane, izbor opreme i sistema projektovan je prema preporukama OASE – LivingWater. Projektom je predviđeno da fontana 1 – centralna fontana – funkcioniše na principu recirkulacije vode. Oprema fontane i pumpe koje potiskuju vodu ka mlaznicama odabrane su na osnovu hidrauličkog proračuna. Prvo punjenje bazena fontane i samog sistema predviđeno je iz gradske mreže. Voda koja preliva iz bazena fontane, preliva kroz kutijaste prelive montirane na kanalizacione cevi kojima se voda odvodi do kompenzacionog bazena. Projektovana pumpno-filterska stanica locirana je pored bazena fontane.
Pumpno-filterska stanica je šahtnog tipa sa ulazom preko odgovarajućeg šaht poklopca. Ventilacija prostora pumpno-filterske stanice je predviđena građevinskim projektom (dovodna i odvodna cev za ventilaciju). Projektom je predviđena ugradnja ventilatora.
Fontana 2 – parterna fontana – smeštena je južno od ulaza u gradsku kuću u okviru trapeznog platoa, popločanog kamenim pločama ili slično. Arhitektonsko rešenje fontane je ravna kvadratna površina dimenzija 4,30×4,30 metara. Raspored mlaznica je pravilan na međusobnom odstojanju 1,20 metara, po 3 mlaznice u 3 reda.
Predviđeni su vertikalni vodeni mlazevi visine oko 1,5 metara, koji se mogu povećati ili smanjiti po potrebi. Po obodu kvadratne površine arhitektonsko-građevinskim projektom predviđa se sabirni kanal za prihvat dela vode sa površine fontane. Ispod cele površine fontane projektovan je bazen dubine 50 centimetara, visine vodenog stuba 30 centimetara, dužine i širine 3,80 metara. Za smeštaj opreme fontane projektovana je podzemna građevina, tzv. pumpno-filterska stanica dimenzija 2,30×2, 40×2,00 metara. Građevinskim projektom predviđena je i prinudna ventilacija prostora.
Ovim projektom je predviđena ugradnja ventilatora. U pumpno-filterskoj stanici predviđena je muljna šahta za odvod vode u slučaju havarije i vode od pražnjenja cevovoda. Pristup u ovaj prostor je preko šahtovskog otvora dimenzija 85×85 centimetara i penjalica.
Fontane će biti izvedene u dve faze. U prvoj fazi se izvode potrebni arhitektonsko-građevinski radovi na izgradnji mašinskih soba za obe fontane. U drugoj fazi, kasnije kada prema dinamici to bude odgovaralo investitoru, biće izvedeni ostali radovi na fontanama koji obuhvataju arhitektonsko-građevinske, elektro i mašinske radove, navodi se, između ostalog, u tehničkom izveštaju projekta koji je potpisala odgovorni projektant dipl. građ. inženjer Jelena Nedeljković.
Izmeštanje spomenika iz centra
Odlazak Pobede
Spomenik Pobede, mada građani Bečeja ga nazivaju kip Slobode, biće sklonjen iz centra Bečeja. Arhitektonsko-konzervatorski projekat premeštanja spomenika izradio je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture. Cena izmeštanja spomenika po projektu je 3,3 miliona dinara bez, a oko 4 miliona dinara sa PDV-om.
Spomenik Pobede nalazi se na Trgu oslobođenja, u severozapadnom uglu trga. Projekat uređenja Trga oslobođenja urađen je 1979. godine, prema ideji prvonagrađenog konkursnog rada arhitekata Jackijeviča i Pretčinskog iz Vroclava (Poljska). Rešenje za uređenje trga je bilo nesvakidašnje, jer je kota trga bila ispod kota okolnih trotoara i blagim padom ukopana za 75 centimetara. Na trgu dominira statua koja predstavlja krilatu boginju Pobede, Niku. Autorka spomenika je poljska umetnica, vajarka K. Plavska Jackijevič. Spomenik je integralni deo uređenja trga koji je rekonstruisan sedamdesetih godina prošlog veka.
Lokacija na koju treba da se premesti spomenik je na branjenoj strani nasipa udaljena za 33 metara od ose nasipa, na obali reke Tise. Nalazi se na vodnom zemljištu u zoni prve linije odbrane od poplava kod reke Tise.
Trg oslobođenja prilikom rekonstrukcije sedamdesetih godina prošlog veka, gde se nalazi i boginja Pobede, predviđen je za okupljanje građana povodom značajnih datuma, za otvaranje Majskih igara, održavanje muzičkih i drugih manifestacija i priredbi, u konkavnom amfiteatru koji su činile stepenice i zidići za sedenje. Ostatak površine trga bio je parterno uređen sa zelenim površinama i s akcentom na kružni plitki bazen ispunjen vodom. Na severnoj strani amfiteatra i bazena sa vodom bila je bina-kružni plato.
Trg je bio popločan granitnim pločama. Međutim, tako uređen trg je služio projektovanoj svrsi svega nekoliko godina. Ubrzo su se pokazale loše strane rešenja, pre svega po pitanju održavanja vode u bazenu. Kako je u pitanju sumporovita voda u kojoj se brzo razvijaju bakterije, a nije bio ugrađen sistem za prečišćavanje niti zamenu vode, moralo se odustati od punjenja bazena te je ispražnjen i tako se pojavila neprirodna depresija na trgu. Potom se više nije održavalo ni parterno uređenje te je došlo do pucanja ploča, lomljenja, odvaljivanja i odnošenja i sa trga i sa postolja spomenika. U poslednje vreme su skinute i ukradene bronzane ploče sa reljefima koje su bile postavljene na betonskim postoljima u vidu kocki oko severozapadne strane trga. Ploča je bilo ukupno 51, a ostalo ih je samo 4.
Stoga je odlučeno da se ukloni depresija sa trga i da se izvede novo parterno uređenje, navodi se u projektu, kojim je predviđeno premeštanje spomenika.
„Skupština opštine Bečej donela je, na zasedanju od 24.11.2014. godine Odluku o premeštanju spomenika Pobede sa Trga oslobođenja u Bečeju na lokaciju ispred starog grba grada na keju pored Tise, u produžetku i osi Zelene ulice. Premeštanje je posledica novog uređenja trga u skladu sa Glavnim projektom rekonstrukcije Trga opštine Bečej kojim se ukida parterno uređenje trga izvedeno sedamdesetih godina prošlog veka. Kako je spomenik Pobede umetničko delo određenih vrednosti, ne može se dozvoliti njegovo uništavanje nego je odlučeno da se premesti na novu lokaciju koja je primerena.
Spomenik se sastoji od postolja i skulpture Nike – antičke boginje Pobede. Postolje je sačinjeno od tri zakošena i nepravilna geometrijska tela koja formiraju oblik zarubljene piramide. Visina postolja je 270 cm. Postolje je obloženo granitnim pločama različitih dimenzija koje su izrađene u kamenolomu Granit u Jablanici na Neretvi, tadašnjoj Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini. Na postolju se uzdiže skulptura Pobede izrađena od bronze. Dimenzije su: visina 435 cm, širina 252 cm, dužina 280 cm. Nika je u vidu krilate devojke koja je zakoračila levom nogom. Uskovitlana draperija haljine i položaj tela simbolišu otpor dejstvu svake vrste sile.
Postolje je u izuzetno lošem stanju, jer su pojedine ploče razbijene i nedostaju, a pojedine su ostale na postolju, ali su napukle. Neke su izašle iz prvobitne pozicije. Takođe, vidljivi su tragovi nekih ranijih intervencija neodgovarajućim materijalima – agresivnim hemijskim sredstvima i postupcima kojima su uklanjani grafiti i od strane nekvalifikovanih izvođača. Posledica ovih intervencija je značajna dekolorizacija ploča na velikoj površini granita. Za spajanje oštećenih ploča korišćena su neodgovarajuća veziva koja su štetno uticala na sam kamen, ali i na estetiku spomenika.
Na više mesta nalaze se grafiti ’izvedeni’ sprejovima ili flomasterima različitih boja. Na pločama ima tragova zagađenja u vidu mrkih naslaga, curenja i biofilma. Do sada nije vršeno uzimanje uzoraka sa spomenika i njihovo laboratorijsko ispitivanje radi utvrđivanja vrste degradibilnih faktora. Međutim, na osnovu makro i vizuelnog pregleda može se sa velikom dozom sigurnosti zaključiti da je skulptura prekrivena slojevima crne čađi, oksida bakra, bakarnog sulfata, tragovima curenja i slojevima biofilma.
Skoro cela skulptura je prekrivena stvrdnutim naslagama čađi, što je posledica aerozagađenja, zajedno sa slojevima bakarnog oksida i sulfata, što ne predstavlja patinu nego faktor degradacije skulpture. Naslage bakarnog sulfata vidljive su naročito na zadnjoj strani skulpture po celoj visini i, delimično, na bočnim nižim zonama. Ovde su vidljivi i slojevi biofilma golim okom. Biofilm je najizraženiji u donjim zonama kamene obloge, ali ne treba sumnjati da bi uzimanje uzoraka i njihovo ispitivanje potvrdilo da su i ostali delovi skulpture zahvaćeni ovim zagađenjem“, piše u projektu.
Planirano je premeštanje spomenika na kej na Tisi prema merama tehničke zaštite Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i mišljenju u postupku izdavanja vodnih uslova JVP Vode Vojvodine. Na pomenutoj lokaciji je zelena površina dimenzija 5×10,3 m, na koju će se postaviti spomenik, i grb grada na betonskom postolju. Projektom su obuhvaćeni i radovi na sanaciji i konzervaciji grba.
S obzirom na složenost zahvata demontaže, transporta i ponovne ugradnje spomenika, urađen je projekat konstrukcije kojim je obuhvaćen i prikazan način izvođenja tih zahvata, kao i novi temelji i postolje spomenika.
Bronzana skulptura Nike ankerovana je u postojeći postament na Trgu oslobođenja pomoću anker bolcne koja je usađena u žleb i zalivena. Da bi se oslobodila bolcna i podigla skulptura potrebno je osloboditi postolje od betona štemovanjem i formiranjem žleba, sa prednje i zadnje strane postolja, a po uklanjanju obloge od granitnih ploča.
Skulptura se mora poduhvatiti potkonstrukcijom od čeličnih profila, uz mere osiguranja. Nosači se postavljaju u formirane žlebove ispod bronzane osnove skulpture. Prethodno se mora očistiti spoj bronze i betona od nečistoća lakim kompresorom. Ukoliko se u žlebu pojavi i armatura, biće uklonjena sečenjem.
U tako formirane žlebove postavljaju se glavni čelični nosači prema projektu konstrukcije. Nosači su dužine 3 m, a stubovi potkonstrukcije dužine 2,10 m. Stubovi se zavaruju za nosače sa 50% vara. Horizontalne veze se izvode od kutijastih profila, koje se posle demontaže mogu upotrebiti. Na sve četiri strane se postavljaju spregovi od ukrštenih dijagonala Hop profila. Na nosače se zavaruju i osigurači postolja. Na dodiru osigurača i bronze postavlja se gumeni podmetač. Ovi osigurači se postavljaju po dva sa svake strane postolja.
Na oko 2 metara iznad postolja, a na oko 4,7 metara od tla, mora se formirati piramidalna konstrukcija od cevi fasadne skele. Oko struka Nike opasuje se obruč od cevi sa žabicama uz obezbeđenje gumenim podmetačima i drvenim kajlama tako da se dobije jedna celina iz koje se formiraju kosnici (u osam pravaca). Oslonac će se obezbediti od pomeranja donjim obručom, a drugi će biti na polovini visine od tla, tj. na oko 2,30 metara zbog dužine šipki.
Nakon postavljanja platforme i obezbeđenja skulpture štemovaće se beton postamenta tako da se oslobodi anker bolcna.
Da bi se skulptura odigla od postamenta potrebno je opasati je nosećim gurtnama fiksiranim za skulpturu, umesto sajli, nosivosti do 10 t, uz primenu gumenih distancera. Pojas se kači sajlom dizalice. Ovim će se obezbediti stabilnost i manipulativnost prilikom demontaže i montaže. Ovi zahvati se stoga moraju izvoditi tek pošto se izgradi novo postolje na obali Tise.
Da bi dizalica mogla prići skulpturi, kao i kamion na koji će se položiti, mora se formirati rampa od tucanika preko postojećih stepenika kojima se savladava denivelacija gornjeg platoa trga i srednjeg platoa na kojem je spomenik. Rampa se postavlja sa južne strane trga i po obavljenom utovaru skulpture tucanik se uklanja.
Skulptura je prema proračunu teška 6 tona, te da bi se transportovala na novu lokaciju potrebno je pripremiti dizalicu odgovarajuće nosivosti, kao i transportno vozilo sa pripremljenim podmetačima na koje će se položiti skulptura. Skulptura će biti učvršćena kaiševima za fiksiranje na tri mesta. Izvođač radova mora obezbediti potrebnu opremu za bezbedno prevoženje skulpture.
Na novoj lokaciji se moraju izvesti zemljani i betonski radovi na izradi postolja koje mora biti u svemu identično originalnom.
Postolje na staroj lokaciji će biti porušeno. Granitne ploče koje se skidaju sa starog postolja se deponuju na gradilištu radi ponovne ugradnje.
Novo betonsko postolje se radi u tri faze ili celine (srednji deo kao zatvoren obruč na trakastim temeljima, gornji deo postamenta sa anker rupom, donje obodno proširenje na trakastim temeljima sa spoljašnje i unutrašnje strane ovog elementa).
Po izradi betonskog postolja u kome je rupa za bolcnu, postavljaju se granitne ploče na gornju površinu postamenta da bi se mogla montirati skulptura uz pomoć dizalice.
Konzervatorske radove na spomeniku mora da uradi konzervator restaurator za kamen i bronzu. Ovi radovi se izvode posle montiranja skulpture na postolje i vraćanja obloge od granitnih ploča. Konzervatorski tretman podrazumeva čišćenje spomenika koje će se obavljati u nekoliko faza.
Na mestima sa kojih je skinuta patina treba izvesti novu veštačku patinu u skladu sa postojećim zelenkastim tonom.
Posle završenih konzervatorskih radova čišćenja, celokupna površina spomenika će se zaštititi, površine od bronze na bazi silikona, a kamena hidrofobnim premazom na bazi silana.
Na novoj lokaciji spomenika će se formirati zelena površina nešto veća od postojeće, dimenzija 7×12,35 m, uokvirena ivičnjacima od betona. U okviru oivičene površine napraviće se pristupna staza od pravca Tise, obložena granitnim pločama na betonskoj podlozi. Staza služi za pristup prilikom polaganja venaca na spomenik.
U okviru zelene površine biće postavljena četiri reflektora radi dekorativnog osvetljenja spomenika. Za potrebe izrade osvetljenja i proširenja zelene površine mora se razbijati okolni asfalt, a po polaganju kablova oštećena površina će se obnoviti.
Na planiranoj zelenoj površini će se razasuti sloj humusa i posejati trava.
Za popločavanje staze i delova postamenta za koji nedostaju ploče granita ne bi trebalo kupovati nove nego koristiti postojeće sa trga koje će biti demontirane, navodi se u projektu Arhitektonsko-konzervatorskog projekta premeštanja spomenika.
R.M.
Popravka grba grada i „hoklica“
U parteru oko grba grada nedostaju granitne kocke na površini oko 2,50 m2. One će biti nabavljene i postavljene u sloju peska. Kocke moraju biti istih dimenzija, vrste i boje kamena kao postojeći. Postojeći betonski elementi koji su se nakrivili biće demontirani i ponovo montirani vraćanjem u prvobitni položaj.
Na samoj površini grba nedostaje skoro polovina elemenata koji će se izraditi prema sačuvanim otiscima na podlozi.
Oko platoa na kojem je grb nalaze se „nožice“ nekadašnjih „hoklica“ na kojima se moglo sedeti. Sedišta su bila od betonskih kvadera. Nedostajuća sedišta će biti odlivena uz prethodnu izradu kalupa. Celokupna površina grba će biti zaštićena materijalom za preventivnu hidrofobnu zaštitu površina od kamena i betona.
Krediti opštine
Rekonstrukcija trga iz pozajmice
Lokalna samouprava je 17. jula 2014. godine objavila poziv za javnu nabavku za podizanje kredita od 202 miliona dinara. Opština je nameravala da uzme dugoročni kredit za finansiranje takozvanih kapitalnih projekata.
Javna nabavka se sprovodila kroz tri partije kredita.
Prva partija je bila najveća planirana investicija: finansiranje projekta rekonstrukcije trga u Bečeju sa izgradnjom vrelovoda DN150, radi povezivanja magistralnih vrelovoda „sever“ i „jug“ u okvirnom iznosu do 135 miliona dinara.
Druga partija kredita iznosila je ukupno 47,4 miliona dinara. Za finansiranje sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije „Botra“ bio je predviđen iznos do 43,9 miliona dinara, za izgradnju nove toplotne podstanice u Tehničkoj školi do milion dinara, a za dozvolu za upotrebu termalne vode iz bušotine BČ HT 3/09 do 2,5 miliona dinara.
Treća partija kredita trebala je da bude 19,9 miliona dinara. Na uspostavljanje kružnog toka saobraćaja na ulasku u Bečej iz pravca Novog Sada planirano je da se potroši oko 4,7 miliona dinara, za rekonstrukciju dela zadužbine Bogdana Dunđerskog i komunalnog uređenja okolnog trga bila je predviđena suma do 5,5 miliona dinara, za sanaciju sanitarnih čvorova u
Osnovnoj školi „Sever Đurkić“ do 2 miliona dinara, za sanaciju sanitarnih čvorova, instalacije vodovoda i kanalizacije u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski“ do 4 miliona dinara, a za nastavak izgradnje fiskulturne sale u Osnovnoj školi „Petefi Šandor“ do 3,7 miliona dinara.
Poziv za podnošenje ponuda za kredit, osim na sajtu opštine objavljen je i na Portalu javnih nabavki. Krajnji rok za dostavljanje ponuda bio je 18. avgust do 10 časova, a javno otvaranje ponuda je zakazano za isti dan u pola 11 u zgradi gradske kuće.
Postupak javne nabavke za podizanje opštinskih kredita okončan je u drugoj polovini avgusta i prema tadašnjim informacijama dobijenim od predsednika opštine Vuka Radojevića, kreditno zaduženje opštini Bečej odobrile su dve banke, kako je rekao, pod vrlo povoljnim uslovima.
„Velika prednost jeste što se javna nabavka za kredit realizovala u tri partije i upravo iz tog razloga smo dobili izuzetno povoljne uslove. Za dve partije najpovoljniju ponudu je dala Unikredit banka, a za jednu partiju Banka Intesa. Kredit je, u zavisnosti od partije, od 4,8 do 5,6 posto fiksnom kamatnom stopom na godišnjem nivou, na devet godina uz dve godine grejs perioda. Odobreno je ukupno 202 miliona dinara, i to znači da će svi planirani projekti moći da budu realizovani. Sledeći korak jesu javne nabavke po pojedinim investicionim projektima. To podrazumeva da će se većina ovih projekata realizovati tokom 2015. godine. Odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača je doneta i predstoji nam potpisivanje ugovora sa pojedinim bankama. To će sve biti predočeno na narednoj sednici Skupštine opštine kao informacija, jer smo mi to već implementirali u rebalans budžeta, s time što su ovi uslovi daleko povoljniji od onih koje smo projektovali i daleko će manje opteretiti budžet, zato smo i išli na dve godine grejs perioda, jer 2016. godine ističe prethodni kredit. Ne opterećujemo previše dodatno budžet, a ono što smo planirali biće daleko povoljnije. Kamatne stope koje smo dobili na tenderu će nas relaksirati u odnosu na projektovanu otplatu, mislim da je reč o preko 200.000 evra, i to nije mala suma, na 200 miliona dinara kredita ušteda od 25 do 30 miliona dinara je značajna ušteda, kada pričamo o otplati kamata u narednih devet godina“, rekao je Radojević.
Odluka o izboru banaka koje će kreditirati opštinu doneta je 22. avgusta, po kojoj je Unikredit banka dala najpovoljniju ponudu za prvu partiju kredita, za finansiranje projekta rekonstrukcije trga u Bečeju (125 miliona dinara) sa izgradnjom vrelovoda DN150 (10 miliona dinara), radi povezivanja magistralnih vrelovoda „sever“ i „jug“ u okvirnom iznosu do 135 miliona dinara, sa efektivnom kamatnom stopom od 5,64 odsto godišnje (uz ukupan iznos troškova od 42.408.053 dinara), i za treću partiju kredita u ukupnom iznosu od 19.981.000 dinara sa efektivnom kamatnom stopom od 5,64 posto godišnje (i ukupnom iznosu troškova u visini od 6.276.706 dinara), a koja podrazumeva finansiranje uspostavljanja kružnog toka saobraćaja na ulasku u Bečej iz pravca Novog Sada, u iznosu od 4.726.000 dinara, finansiranje rekonstrukcije dela zadužbine Bogdana Dunđerskog i komunalnog uređenja okolnog trga u iznosu od 5,5 miliona dinara, sanaciju sanitarnih čvorova u Osnovnoj školi „Sever Đurkić“ u iznosu od 2 miliona dinara, sanaciju sanitarnih čvorova, instalacije vodovoda i kanalizacije u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski“ u iznosu do 4 miliona dinara i finansiranje treće faze izgradnje fiskulturne sale u Osnovnoj školi „Petefi Šandor“ u visini od 3.755.000 dinara.
Banka Intesa dala je najpovoljniju ponudu za drugu partiju kredita u okvirnom iznosu od 47.451.000 dinara sa 4,89 posto efektivnom kamatnom stopom na godišnjem nivou (uz ukupan iznos troškova od 13.008.894 dinara). Od ovog kreditnog zaduženja treba da se finansira sanacija, zatvaranje i rekultivacija deponije „Botra“ u iznosu od 43.951.000 dinara, zatim izgradnja nove toplotne podstanice u Tehničkoj školi sa milion dinara i dobijanje dozvole za upotrebu termalne vode iz bušotine BČ HT 3/09 u iznosu od 2,5 miliona dinara.
O uštedi i povoljnim uslovima kredita, koje je pominjao predsednik opštine, više informacija je dao Mihajlo Ćelić, tadašnji pomoćnik predsednika opštine za finansije i privredu, koji je rekao da je „na bazi prvih informacija i neobavezujućih ponuda koje smo prikupili, prilikom pripreme i izrade prvog rebalansa opštinskog budžeta planirali smo kredite sa stopom od 6,93 posto, a u postupku javne nabavke ostvarili smo, za sve tri partije, prosečno oko 5,35 posto efektivnu kamatnu stopu, i faktički imamo kamatnu stopu koja je skoro za 23 posto niža u odnosu na onu koju smo mi planirali. Za nas je ovo izuzetno dobro, nismo očekivali da ćemo dobiti ovako povoljne uslove, efekat se trenutno procenjuje između 150.000 do 160.000 evra manje rashoda“.
Interesantno je da je period mirovanja kredita dve godine, a to se podudara sa istekom mandata aktuelne lokalne vlasti.
O podudaranju perioda mirovanja kredita sa krajem mandata lokalne vlasti Ćelić je rekao:
„Da tu ne bi bilo nerazumevanja, a često se tumači da se grejs period podešava sa mandatom predsednika, u smislu predsednik opštine je sad podesio i neće otplaćivati taj kredit naredne dve godine do isteka mandata, bitno je istaći da to nije tačno. Grejs period nam je bio potreban jer mi imamo dva kredita koja su trenutno u korišćenju, jedan je kredit koji je uzet 2007. godine od 1.255.000 evra i on ističe u novembru 2016. godine, i imamo drugi kredit koji je uzet u septembru 2011. godine od 876.000 evra i taj kredit ističe u septembru 2020. godine. Kada smo pravili kalkulaciju, hteli smo da podesimo da nove otplate kredita budu po isteku stare partije kredita, znači kroz dve godine će nam isteći ovaj prvi kredit od 1.255.000 evra i mi ćemo umesto tih obaveza plaćati nove na ime novog kreditnog zaduženja, to je razlog zbog čega imamo grejs period od dve godine. Tu treba dodati da će biti veća obaveza nego što je bila ranije, jer ranije su ukupno zaduženja bila po ta dva kredita 2.140.000 evra, a sad, odnosno u aprilu kad smo radili ovaj plan, saldo tih kredita bio je 1.037.000 evra, plus 1.745.000 novih kredita, znači ukupno zaduženje će biti 2.782.000 evra, i mi se faktički zadužujemo u odnosu na ranija zaduživanja budžet za oko 640.000 evra više“.
U izveštaju o realizaciji opštinskog budžeta od 1. januara do 30. juna 2015. godine, navode se podaci o kreditima opštine kod poslovnih banaka i o njihovoj otplati.
Opština je u poslednjih devet godina uzela pet kredita.
Prvi kredit je iz 2006. godine koji je realizovan u iznosu od 1,25 miliona evra. Poslednja rata stiže na naplatu u novembru 2016. godine.
Drugi kredit datira iz 2010. godine, realizovan je u iznosu od 874.117 evra, a plaćanje poslednje rate je u septembru 2020. godine.
Lokalna samouprava je u septembru 2014. godine zaključila ugovor o kreditu na iznos od 1,13 miliona evra, međutim, do 15. septembra taj novac nije potrošen. Nije potrošen ni početkom 2016. godine, ali je produžen „rok trajanja“ bankarske pozajmice. Ukoliko se novac potroši, poslednja rata kredita trebala bi biti plaćena u septembru 2023. godine.
Potom, takođe u septembru 2014. godine zaključen je ugovor o još jednom kreditu na iznos od 167.865 evra. Do 30. juna 2015. godine kredit je realizovan u iznosu od 9,7 miliona dinara. Datum plaćanja poslednje rate je septembar 2023. godine.
I poslednji ugovor o kreditu je zaključen u septembru 2014. godine na iznos od 47,4 miliona dinara indeksirano u evrima.
U toku 2014. godine kredit je realizovan u iznosu od 99.000 dinara (822 evra). Dospeće plaćanja poslednjeg mesečnog anuiteta je septembar 2023. godine.
Prvi kredit u poslednjih devet godina opština je podigla u novembru 2006. godine. Ugovor o kreditu je zaključen sa Bankom Intesom na iznos od 1,26 miliona evra, to je u to vreme, po srednjem kursu Narodne banke Srbije bilo 100 miliona dinara. Veći deo kredita, 75 miliona dinara, bio je namenjen za rekonstrukciju i izgradnju ulica, vodovoda i kanalizacije na teritoriji opštine, a 25 miliona dinara za projekat iz Nacionalno-investicionog plana Republike Srbije.
Do kraja 2007. godine kredit je realizovan u iznosu od 101.283.462 dinara (1,25 miliona evra). U toku 2006. i 2007. godine Javnom preduzeću Stankom upućeno je 78 miliona, Mesnoj zajednici „Bratstvo jedinstvo“ 2,5 miliona, Mesnoj zajednici Bačko Gradište 7,46 miliona, Mesnoj zajednici Bačko Petrovo Selo 9,6 miliona, Mesnoj zajednici Mileševo 2,39 miliona, a Javnom preduzeću Vodokanal 1,18 miliona dinara.
U toku korišćenja kredita plaćeni su drugi troškovi kredita u iznosu od 1.013.182 dinara.
Period otplate ovog kredita teče od 10. novembra 2006. do 10. novembra 2016. godine. Nominalna kamatna stopa je 7,06 %, a efektivna 7,67 % godišnje. Ukupan iznos kamate kredita je 37,9 miliona dinara, a ostali troškovi iznose milion dinara. Iznos otplatne rate je 877.193 dinara, a dosad je plaćeno 32,5 miliona dinara kamate.
Ukupan iznos do 30. juna otplaćenih rata je 110,5 miliona dinara, a tada je trebalo da se plati još 17 rata kredita, to jest 21,9 miliona dinara.
Opština redovno plaća svoje mesečne rate kredita, osim u 2007. godini, kada je plaćeno samo 7 rata umesto 12.
Pored kredita iz 2006. godine, lokalna samouprava se kreditno zadužila i u septembru 2010. godine, kada je sa Bankom Intesom zaključila ugovor o namenskom kreditu, a u januaru 2011. godine i aneks kredita na 876.080 evra, po srednjem kursu na dan zaključenja ugovora to je bilo oko 92 miliona dinara. Kredit je bio namenjen za izradu i realizaciju urbanističko-tehničkih projekata, rekonstrukciju magistralnog toplovoda, uređenje funkcionisanja javnih ustanova i komunalne infrastrukture na teritoriji opštine, kao i za realizaciju IPA projekta prekogranične saradnje.
Do kraja 2011. godine kredit je realizovan u ukupnom iznosu od 91.521.717 dinara (874.117 evra). U toku 2010. i 2011. godine JP Stankom je plaćeno 26,5 miliona, JP Komunalac 3,57 miliona, JP Toplana 25,1 milion, JP Vodokanal 4,1 milion, ogranku Narodne biblioteke u Bačkom Petrovom Selu 5,58 miliona, školi „Bratstvo“ 1,9 miliona, OŠ „Zdravko Gložanski“ u Radičeviću 3,6 miliona, MZ Radičević 1,4 miliona, MZ Bačko Petrovo Selo 5,3 miliona, Dečjem vrtiću „Labud Pejović“ 13,3 miliona dinara, ogranku Narodne biblioteke u Radičeviću 271.400 dinara, a Fondaciji „Poverelo“ 606.874 dinara.
U toku korišćenja kredita plaćeni su drugi troškovi u ukupnom iznosu od 306.441 dinar.
Ukupan iznos kredita je bio 91,26 dinara, a period otplate je od 9. septembra 2010. do 9. septembra 2020. godine.
Nominalna kamatna stopa je 6,14 %, a efektivna 6,48 % godišnje. Kamata iznosi 23,8 miliona dinara, a drugi troškovi kredita još 213.803 dinara. Do sada je otplaćeno 20,9 miliona dinara kamate.
Iznos rate kredita je 659.886 dinara.
Opština redovno otplaćuje kredit, osim u 2011. godini, kada je otplaćeno samo tri rate, i do 30. juna 2015. godine otplaćeno je 41,7 miliona dinara kredita, a preostalo je još 63 rate kredita, odnosno 61,4 miliona dinara.
U septembru 2014. godine zaključen je ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sa Unikredit bankom na iznos od 1,13 miliona evra i taj novac je namenjen za rekonstrukciju gradskog trga.
Potom, takođe u septembru 2014. godine zaključen je ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sa Unikredit bankom na iznos od 167.865 evra po srednjem kursu Narodne banke, s tim što na dan povlačenja sredstava zahtevani iznos kredita ne može premašiti iznos od 19,98 miliona dinara.
Novac bi trebalo da se potroši na projekat u vezi sa uspostavljanjem kružnog toka saobraćaja na raskrsnici državnih puteva I reda br. 3 i II reda br. 122 u Bečeju u iznosu do 4,7 miliona dinara, na projekat u vezi uređenja tematske celine trga u Bečeju rekonstrukcijom dela zadužbine Bogdana Dunđerskog i komunalnog uređenja pripadajućeg trga u ukupnom iznosu do 5,5 miliona dinara, na projekat sanacije sanitarnih čvorova u Osnovnoj školi „Sever Đurkić” do 2 miliona dinara, na projekat sanacije sanitarnih čvorova, instalacije vodovoda i kanalizacije u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski” u Bečeju u iznosu do 4 miliona dinara i na projekat treće faze izgradnje fiskulturne sale u Osnovnoj školi „Petefi Šandor” u Bečeju u iznosu do 3,7 miliona dinara.
Fiksna kamatna stopa kredita je 5,40 %, a efektivna 5,64% godišnje. Period mirovanja kredita je 24 meseca, dospeće prve rate je 15. septembar 2016. godine, a poslednje 15. septembar 2023. godine.
Jednokratna naknada po kreditu plaćena je u iznosu od 71.550 dinara. Plaćena kamata u 2014. godini je 36.473 dinara, a u 2015. godini 234.638,62 dinara.
Period raspoloživosti kredita je bio do 15. septembra ove godine, a do 30. juna je kredit realizovan u iznosu od 9,7 miliona dinara (80.530 evra). Školi „Zdravko Gložanski“ je za sanaciju sanitarnih čvorova i kanalizacije plaćeno 3,99 miliona, školi „Sever Đurkić“ za sanaciju sanitarnih čvorova 1,98 miliona, a školi „Petefi Šandor“ za treću fazu izgradnje fiskulturne sale 3,7 miliona dinara.
Obaveze po kreditu 30. juna bile su 9,7 miliona dinara.
I najzad, opština je sa Bankom Intezom, takođe u septembru 2014. godine zaključila ugovor o namenskom kreditu na iznos od 47,4 miliona dinara indeksirano u evrima po srednjem kursu Narodne banke na dan puštanja kredita u tečaj.
Kredit je namenjen za projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije „Botra” u iznosu do 43,9 miliona dinara, za projekat izgradnje nove toplotne podstanice u Tehničkoj školi u iznosu do milion dinara, za projekat dobijanja dozvole za upotrebu termalne vode iz bušotine BČ XT-3/09 u iznosu do 2,5 miliona dinara.
Period raspoloživosti kredita je 19. septembar 2015. godine, fiksna kamatna stopa je 4,85 %, a efektivna 4,89 % godišnje.
Naknada za obradu zahteva je 0,2 % od iznosa iskorišćenog kredita, a period mirovanja je 24 meseca.
Dospeće plaćanja prvog mesečnog anuiteta je 19. septembar 2016, a poslednjeg isti datum 2023. godine.
U toku 2014. godine kredit je realizovan u iznosu od 99.000 dinara (822 evra) i novac je prenet firmi „Geco inženjering“ iz Beograda na osnovu računa za prvu privremenu situaciju za izradu projekta ispunjenosti uslova i mera održivog korišćenja podzemnih termomineralnih voda zahvaćenim bunarom BČHT-3/09 sa dobijanjem saglasnosti za korišćenje prirodnog obnovljivog resursa, podzemnih voda od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Do 30. juna 2015. godine plaćena je kamata u iznosu od 2.218 dinara, a obaveze po ovom kreditu 30. juna bile su 99.163 dinara.
R.M.
Vraćanje kredita
O tome da li će opština uspeti da vrati kredite (uzete 2014. godine, ali i ranije, jer poslednje rate će biti na redu tek 2023. godine) i na koji način će to da učini, u oktobru 2014. godine tadašnji pomoćnik predsednika opštine za finansije i privredu Mihajlo Ćelić je novinaru Bečejskog mozaika rekao da će najkritičnija biti 2017. godina – prva godina vraćanja najnovijih kredita, nakon isteka grejs perioda – kada će lokalna samouprava morati da obezbedi 176.000 evra u budžetu.
O tome na koji način bi taj iznos mogao biti obezbeđen, Ćelić je rekao da će biti potrebno „naći“ nova sredstva, ali nije precizirao gde bi se nova sredstva mogla naći. Drugo rešenje je, po Ćelićevim rečima, preraspodela novca „na teret postojećih rashoda, da bi se izmirile ove obaveze. Na to smo ukazali, to je problem koji čeka skupštinsku vlast u narednim godinama i to su cifre koje su zabeležene, dakle, nisu nepoznate. S
a njima se računa, ovo se može obezbediti samo drugačijim pristupom u trošenju sredstava u budžetu, sa više racionalnosti, sa više pažnje, ima tu prostora. I ono što je jako važno: ova zaduženja su u granicama ili su značajno ispod granice zaduživanja koja su dozvoljena po zakonu“.
Ideje o rekonstrukciji bečejskog trga
Planovi, ideje i hepeninzi
Danas gradskim trgom šeta samo onaj koji mora, jer je on uništen i obesmišljen.
Godinama unazad su postojale ideje u Bečeju o rekonstrukciji trga, ali nijedna nije ostvarena.
Priča se da u opštini postoji projekat iz 90-ih godina kojim je predviđeno vraćanje Pogače onakve kakva je bila, sa kružnim tokom saobraćaja.
Bilo je u ranije vreme i dva konkursa za idejno rešenje novog izgleda trga (u vreme mandata Zorana Stojšina i u vreme mandata Petera Knezija), a krajem 90-ih godina je Zoran Subotički pozvao studente Arhitektonskog fakulteta u Novom Sadu da naprave idejna rešenja za trg, a potom je od tih rešenja napravljena izložba studentskih radova na trgu, u formi hepeninga.
Podsetimo da je poslednji konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije Pogače raspisan 2008. godine, u vreme mandata Petera Knezija. Od pristiglih radova izabrani su najbolji, čak je napravljena i izložba u Galeriji „Krug“, a za nagrađene radove je potrošeno oko 15.000 evra iz opštinskog budžeta. Međutim, trg je ostao takav kakav je i danas, mada je tadašnji predsednik opštine Peter Knezi izjavio da nakon prikupljanja idejnih rešenja i izbora najboljeg, lokalna samouprava će da počne da prikuplja novac za realizaciju projekta.
Potom, u septembru 2013. godine, direktorka Turističke organizacije Bečej Gordana Džigurski je izjavila da je sa projektom rekonstrukcije Pogače opština konkurisala u Ministarstvu privrede. Kako je ona objasnila, „novi“ centar bi bio „sastavljen“ od koncentričnih krugova od različitog materijala, sa mnogo zelenila, fontanom itd. Izgleda da Ministarstvo privrede nije usvojilo projekat rekonstrukcije Pogače, jer je u maju 2014. godine lokalna vlast najavila da će rekonstruisati gradski trg tako što će da uzme kredit za kapitalne projekte u iznosu od oko 200 miliona dinara, a da će oko 135 miliona biti potrošeno za novi izgled Pogače.
Uprkos tome što je redakcija Bečejskog mozaika od nadležnih u opštini u aprilu mesecu 2014. godine tražila podatke o projektu centralnog trga, kako bi građanima predstavila projekat na koji opština planira da potroši do 135 miliona dinara, to jest oko milion evra iz kredita, do sredine jula te godine nije ih dobila.
To što se do jula 2014. godine moglo da se zna o eventualnoj rekonstrukciji Pogače bili su podaci iz dokumenta koji je u maju mesecu bio predstavljen na sednici lokalnog parlamenta. Reč je o izvodu iz glavnog projekta rekonstrukcije glavnog trga u Bečeju.
U izvodu se govorilo o karakteristikama sadašnjeg trga i o pojedinostima eventualne rekonstrukcije. U izvodu iz glavnog projekta trga pisalo je da je osnovni zahtev investitora bio ukidanje postojeće „rupe“ na Pogači.
R.M.
Istorija
Bio jednom jedan trg
Oblik centralnog gradskog trga u Bečeju se počeo nazirati polovinom 19. veka, kada su prve građevine izgrađene oko tog prostora. Naime, Bečej je gotovo u potpunosti uništen u revolucionarnim sukobima 1848/49. godine, te se gotovo svaka kuća morala ponovo graditi ispočetka ili obnavljati. Više od 1.700 kuća je bilo spaljeno.
Sa severne strane trga se nalazi rimokatolička crkva, izgrađena 1763. godine, veoma oštećena u revoluciji, renovirana 1875. godine. Hotel „Central“, danas Gradsko pozorište, je, prema nekim izvorima, najstarija zgrada na trgu, prvo je bila središte vojne uprave, više puta je renovirana, tako da su, navodno, od prvobitne zgrade ostali samo stubovi u holu.
Sa istočne strane trga nalazi se pravoslavna crkva, podignuta 1858. godine, pored nje je nekadašnja osnovna škola, sada Tehnička škola, podignuta 1861. godine.
Sa zapadne strane Pogače je zgrada opštine, izgrađena 1881. godine, pored je zadužbina baronice Eufemije Jović iz 1894. godine, a od 1902. godine dve zgrade čine jednu celinu.
Sa južne strane trga se nalazila zgrada gostione „Kod lovačkog roga“, kasnije hotel „Imperijal“, izgrađen 1911. godine. Zgrada je srušena i sada se tamo nalazi parking, pored njega je izgrađena 1886. godine Poštanska štedionica, sada je to štamparija, do nje 1901. godine je sagrađena Apfelova kuća, kasnije Komaromijeva, sada „Hipo banka“, a pored je 1904. godine kuću sagradio Bogdan Dunđerski.
Upravo tu negde, u okolini trga, do 1848. godine nalazila se i kuća jednog od najimućnijih Bečejaca Vase Popovića. Kuća je izgorela te godine, Vasa je ubrzo preminuo, ostavio je suprugu Sofiju i tri sina, od kojih su dvojica izuzetno značajni za Bečej i šire. Stevan Popović (1845-1917) je bio književnik i političar, upravnik Tekelijanuma, poslanik Ugarskog sabora. Aleksandar Popović (1847-1877) bio je otac srpske geologije koji je prvi istražio i opisao Frušku goru. On je geološkim istraživanjima skrenuo pažnju svetskih naučnih krugova na našu zemlju. Aleksandar Popović napisao je prve gimnazijske udžbenike na srpskom jeziku, bavio se popularnom medicinom i zdravstvenim prosvećivanjem, autor je verovatno prve muzičke kritike u nas, odlično je pevao, svirao violinu i komponovao horska i druga dela, prevodio s engleskog i nemačkog, Šekspira, Šilera i Getea, pisao je poeziju i književnu kritiku, otkrio izvor u Vrnjačkoj Banji, današnji brend Srbije – vodu „Knjaz Miloš“.
Funkcija i izgled trga
Do kraja 19. veka na trgu se nalazila centralna gradska pijaca, pa sa tako i zvao: Piac tér. Od milenijumske svečanosti, pa do kraja Prvog svetskog rata se zvao Trg Svetog Stefana – Szent István tér, da bi se za vreme stare Jugoslavije zvao Karađorđev trg. Kraće vreme, tridesetih godina, ponovo se na njemu nalazila gradska pijaca. Trg je 1909. godine popločan kaldrmom, 1912. dobija prvi sloj asfalta, kada je i formirana kružnica i narod ga je nazvao Pogača.
Spomenici u centru
Prva fotografija spomenika Slobode (ne današnje), koji je najverovatnije podignut 1899. godine, napravljena je povodom obeležavanja 50 godina od mađarske revolucije 1848-1949. Na vrhu obeliska se nalazila ptica turul. Taj spomenik se nije dugo nalazio ispred sadašnjeg ulaza u gradsku kuću.
Pored tog obeliska na trgu su se nalazili kip Svete Trojice (od 1906. do 1923. godine kada je premešten u dvorište rimokatoličke crkve). Prvi kip, Fájdalmas Mária, podignut marta 1834. godine, zbog istrošenosti je zamenjen novim 1910. godine, koji se od izmeštanja 1923. godine, takođe nalazi u dvorištu katoličke crkve. Već 1823. godine na trgu se nalazio i rimokatolički krst, podigao ga je Ferenc Jankovič, koji je takođe 1923. godine izmešten u dvorište katoličke crkve, gde se i danas nalazi.
Od kraja 19. veka ispred opštinske zgrade se nalazio pravoslavni krst, koji je vetar srušio 1914. godine.
Spomenik kralju Petru I je podignut 1924. godine (negde se spominje i 1928. godina) i srušen je 1941. godine. Obnovljen je početkom 90-ih godina i smešten je ispred Tehničke škole.
Okupacione vlasti 19. oktobra 1941. godine podigle su spomenik heroju, objedinjen sa državnom zastavom. Na stranicama su se nalazila imena poginulih u Prvom svetskom ratu. Nakon oslobođenja taj obelisk je uz pomoć lanaca i traktora srušen, a dugo vremena je ostalo ulegnuće na asfaltu kao posledica pada 18 metara visokog obeliska.
Neki od događaja na i oko trga
Ulazak srpske vojske 1914. godine. Sahrana oborenih nemačkih pilota 1941. godine. Defile partizana 1944. godine. Oko trga su održavane i moto trke, recimo, negde 60-ih godina.
O gradskom trgu ima mnogo neštampanih, ali ispričanih priča, o korzou (omiljenom šetalištu Bečejaca), o bašti „Najlona“ (ako sećanje dobro služi sagovornike novinara Bečejskog mozaika, poslednji koncert u bašti je održala „Teška industrija“, a godinama unazad u „Najlonu“ su gostovale sve tadašnje zvezde estrade). Tu su i Švabini ćevapi…
Priča se da je bilo i vozača koji su oko Pogače uspevali da voze automobil na dva točka…
Odvijale su se na Pogači i mnoge političke i stranačke aktivnosti, tu su održani protesti 1996/97. godine, tu su građani tražili odlazak u istoriju Slobodana Miloševića, tu je slavljen i 5. oktobar 2000. godine.
Rekonstrukcija 1974-1979.
Priča se da sadašnji izgled trga možemo zahvaliti borcima. Pre svih Boži Bunjevačkom i Raji Šaranoviću (ima ih i na jednoj od razglednica na novom trgu), koji su navodno pokrenuli akciju rekonstrukcije. Protivnici ideje su govorili da ova dvojica sebi prave za života spomenik, te da je stara Pogača sasvim dobra takva kakva jeste i da je ne treba menjati. Svejedno, konkurs za dobijanje idejnog rešenja je raspisan 1974. godine, stručni žiri je kao najbolji izabrao rad grupe autora iz Poljske (inženjeri Viktor Jackijevič i Zenon Prentinski i vajar Kristina Plavska-Jackijevič).
Novinari Bečejskog mozaika i njihovi sagovornici nisu uspeli da nađu podatke o ceni po kojoj je idejno rešenje otkupljeno, niti podatke o troškovima rekonstrukcije trga. Ubrzo su radovi i započeli, osvanula je zelena taraba oko Pogače i 1979. godine je svečano i otvoren novi, današnji trg.
Bečej je tako dobio novi trg, možda ne sasvim originalan, jer „zli jezici“ tvrde kako su u Poljskoj videli sličan trg i spomenik, da fotografija postoji i na internetu. Bečej je dobio i iskomplikovan saobraćaj u samom centru, postalo je prava umetnost doći do Doma zdravlja, na primer. Dobio je Bečej i nepotreban prvi gradski semafor i manjak prostora za parkiranje.
A korzo, nekada ponos Bečeja, jednostavno je nestao, šetalište se preselilo na mnogo kasnije napravljeni „Zeleni korzo“, pored hotela i uz Tisu.
Nostalgičarima je ostalo da žale za Pogačom, dok su se mladi koliko-toliko prilagodili, blejanje posle ili pre škole na trgu je ubrzo dobilo i svoje ime „zaguš“, ali je, svejedno, trg ipak ostao pust. Osim svečanosti povodom otvaranja Majskih igara, „Kaligule“ 90-ih, retkih koncerata i u poslednje vreme cvetnih pijaca, poneke dečje manifestacije ili sportskog i humanitarnog nadmetanja ispred opštinske zgrade i „Zimskog festivala“, sa sve lavirintom od slame, trg je manje-više ostao neiskorišćen.
Pored već poslovične nezainteresovanosti Bečejaca tome je doprineo i nedostatak bilo kakvog objekta koji bi pružao uslugu posle 17 sati. Ono što imamo na i oko trga su banke. Jedine svetle tačke su pozorište i dve poslastičarnice. Naravno, čim padne noć, kretanje preko trga postaje rizično, što zbog izlomljenih ploča, što zbog kanalizacionih rešetki kojih malo ima, a malo nema. Bude tu i poneki čopor pasa lutalica…
I da, postoji i jedno verovanje: da je propast Bečeja počela onog momenta kada je napravljen novi trg.
U svašta ljudi veruju.
B.M.
(Izvori: Pal Šandor: Stare bečejske razglednice, Gradski muzej i galerija u Bečeju, 1985; Više autora, uredio Tamaš Grznaeus: Köztéri szakrális kisépítmények, Szeged-Budapest 2008; Magyar katona újság, novembar 1941; Bečejske novine; FB grupa „Kutija za cipele“; sr.wikipedia.org)
Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje
