trg_fontane
Većina odbornika – 25 glasova za i četiri glasa protiv – lokalnog parlamenta usvojila je 5. juna odluku o dugoročnom kreditnom zaduženju opštine od najviše 202,4 miliona dinara. Za kredit je, kako je saopštio predsednik opštine Vuk Radojević, lokalna samouprava 27. maja dobila saglasnost Ministarstva finansija i Uprave za javni dug, te u narednom periodu predstoji objavljivanje poziva za javnu nabavku.
O tome kako će kredit, koji još nije dobijen, biti potrošen, diskutovano je ukupno četiri i po sata – na prethodnom zasedanju lokalnog parlamenta 14. maja u okviru prvog rebalansa opštinskog budžeta i 5. juna.
Kredit bi trebalo da bude potrošen, kako je rečeno, na deset kapitalnih investicija. Najskuplji projekat, u vrednosti od 135 miliona dinara, je rekonstrukcija gradskog trga u Bečeju s izgradnjom vrelovoda koji bi trebao da poveže „severni“ i „južni“ magistralni vrelovod.
Za sanaciju, zatvaranje i rekultivaciju deponije Botra predviđeno je 43.951.000 dinara. Reč je o projektu za koji je opština Bečej još u aprilu 2011. godine dobila 23,5 miliona dinara iz Fonda za zaštitu životne sredine i do sada ga nije realizovala.
Za treću fazu izgradnje fiskulturne sale u OŠ „Petefi Šandor“ iz kredita je predviđeno 3.755.000 dinara uprkos tome što su predstavnici lokalne vlasti ranije nekoliko puta obećali da će u opštinskom budžetu biti obezbeđen iznos od oko 4 miliona dinara kojim lokalna samouprava treba da finansira nastavak izgradnje sale, s obzirom na to da je ukupna vrednost treće faze radova 7,6 miliona dinara, a da je za ovu fazu projekta pokrajina u novembru 2013. godine obezbedila 3,6 miliona dinara. Podsetimo da je izgradnja fiskulturne sale započeta 2010. godine. U taj projekat je Ministarstvo omladine i sporta uložilo 15,5 miliona dinara, a lokalna samouprava nešto više od 2,5 miliona dinara.
Iz bankarskog zajma planira se finansiranje uspostavljanja kružnog toka saobraćaja na raskrsnici državnih puteva prvog i drugog reda na ulazu u Bečej iz pravca Novog Sada i Novog Bečeja, u iznosu od 4.726.000 dinara.
Deo novca od kredita u visini od 5,5 miliona dinara namenjen je za uređenje „tematske celine trga u Bečeju rekonstrukcijom dela zadužbine Bogdana Dunđerskog i komunalnog uređenja pripadajućeg trga“, čija je ukupna vrednost oko 10 miliona dinara i za šta je prvobitno rečeno da će opština iz budžeta obezbediti nedostajućih 7 miliona dinara pošto je za taj projekat pokrajina odobrila tri miliona dinara, te je očito da je lokalna vlast uspela da prikupi samo dva miliona dinara iz budžetskih prihoda.
Milion dinara iz kredita lokalna vlast planira da potroši na izgradnju nove toplotne podstanice u Tehničkoj školi u cilju postizanja energetske efikasnosti, dva miliona dinara na sanaciju sanitarnih čvorova u OŠ „Sever Đurkić“ i četiri miliona dinara na sanaciju postojećih sanitarnih čvorova, vodovodne i kanalizacione instalacije u OŠ „Zdravko Gložanski“, dok je za dobijanje dozvole za upotrebu termalne vode iz bušotine (BČ HT-3/09) za buduću banju, predviđeno 2.500.000 dinara.
Usvajanju odluke o podizanju kredita u ime opštine prethodila je duga rasprava koju je započeo šef odborničke grupe Demokratske stranke Slobodan Zlokolica. Rekao je da se DS slaže s tim da se opština kreditno zaduži za navedene projekte, osim za projekat rekonstrukcije gradskog trga. „Što se tiče dela koji je vezan za rekonstrukciju trga, to je nešto sa čime se mi ne možemo složiti, jer to uzima oko 65 posto ukupnih sredstava kredita koji se planira podići. Iz priloga koji smo dobili uz materijal o rebalansu budžeta, a koji je uradio pomoćnik predsednika opštine zadužen za finansije i privredu, vidi se da je to riskantan potez i da taj kredit u globalu zahteva, kako on navodi, strogu fiskalnu disciplinu, da je potrebno naći niz dodatnih sredstava i na kraju daje preporuku, koju sam shvatio kao alarm, jer bez obzira na to što se mi nalazimo u dozvoljenim granicama zaduživanja, ipak je to u zemlji Srbiji, u današnje vreme, život na ivici“, rekao je Zlokolica. Odbornik DS-a je postavio pitanje da li je u okolnostima u kojima viši nivoi vlasti apeluju na štednju i u situaciji u kojoj se nalazi lokalna samouprava, „kada je prema podacima iz prvog kvartala ove godine deficit 27 miliona dinara“ dobro opterećivati budžet „sa ratama za investiciju koja je kozmetičkog karaktera? I pitanje je da li će nam ta investicija doneti neki finansijski boljitak i da li će se na bilo koji način ona nama isplatiti?“. Demokrate su predložile da se odluka o kreditnom zaduženju opštine delimično usvoji, bez projekta za rekonstrukciju trga, a da Skupština opštine raspiše referendum da bi se saznalo šta građani misle o tom ulaganju, jer, po rečima Zlokolice, „nije normalno“ da se ulaže oko milion evra u uređenje „određene površine u centru grada, kada se vrše restrikcije budžeta u društveno-socijalnom sektoru i kada se ukida regres za boravak dece u vrtiću koji iznosi 10 miliona dinara“.
Pomoćnik predsednika opštine za finansije i privredu Mihajlo Ćelić je rekao Zlokolici da „preporuka“ nije alarm, nego „samo upozorenje“ i da će opštinski budžet to „sigurno moći podneti“ jer bi obaveze po kreditu bile pet odsto sadašnjih prihoda. „Ovo zaduženje nije preveliko, ono je u granicama normalnog zaduženja i može da se podmiri ako budemo čitavom organizacijom lokalne samouprave upravljali odgovornije. Sa finansijske strane postoje mogućnosti za to i nije alarmantno, ali je upozorenje da se moramo baviti upravljanjem finansijama odgovornije i ozbiljnije nego što je bila praksa, ne sada, nego generalno unazad, a prostora za racionalizaciju u trošenju sredstava ima“, rekao je Ćelić.
U vezi projekta rekonstrukcije gradskog trga Zlokolici je, uz opasku da „sve odbornike Skupštine izlaže verbalnoj torturi“, odgovorio i predsednik opštine Vuk Radojević, koji je tvrdio da je to kapitalna investicija koja će „povećati kvalitet života svih građana Bečeja i ostalih naseljenih mesta“, da će da bude u funkciji razvoja turizma, a da tome u prilog ide činjenica da je broj noćenja udvostručen u 2013. u odnosu na 2012. godinu. „Sa oko 9.000 broj noćenja je povećan na 19.000, a svakako da ovakav trg i zadužbina Bogdana Dunđerskog nikome ne ide na čast“.
Radojević je upitao demokrate zašto one nisu rekonstruisale Pogaču, tvrdeći da njihova vlast ništa nije uradila, a da je infrasktrukturu ostavila, kako je rekao, u katastrofalnom stanju.
U toku prebacivanja „vrućeg krompira“ u protivnikovo dvorište postavljeno je pitanje kako su potrošeni krediti koje je uzela prethodna vlast 2006. i 2010. godine itd.
Da javna glasila budu pozitivna…
U raspravu se uključio i član Opštinskog veća zadužen za investicije i razvoj Dalibor Kekić koji je govorio o transparentnosti rada lokalne vlasti i političkoj odgovornosti koju je ova vlast, kako je istakao, pokazala i na prošloj sednici lokalnog parlamenta na kojoj se „do poslednjeg dinara obrazlagalo kako će se kredit potrošiti i na šta“, a obećao je i nove investicije iz predpristupnih fondova Evropske unije u naseljenim mestima opštine (sportska hala u Bačkom Petrovom Selu, restauracija opštinske zgrade, vodosnabdevanje, kanalizacija).
Kekić nije propustio ni da se obrati medijima: „Pozivam i javna glasila da počnemo da budemo pozitivni ljudi, sve je transparentno, za svaki dinar ćete moći da imate uvid kako se potrošio, niko ovo ne radi zbog sebe i svog ćefa. Pitanje prioriteta je pitanje trenutne političke snage, mi ćemo svoju političku snagu utrošiti i usmeriti prema ovim projektima“.
Napuštanje Demokratske stranke
Odborničku grupu Demokratske stranke u lokalnom parlamentu nedavno je napustio još jedan poslanik, Ferenc Berček. Prethodno su ovu odborničku grupu napustili Katalin Mužlai i Laslo Šinkovič, koji su se pridružili odborničkoj grupi Srpske napredne stranke, kao i Suzana Đukić, koja je, kako se navodi na sajtu opštine, samostalna odbornica. Berček je, takođe, kako je izjavio, postao samostalni odbornik.
LJ.M. i R.M.
