Na sednici Skupštine opštine: Usvojen energetski plan i odluka o dužem radnom vremenu kafića

Na 40. sednici Skupštine opštine Bečej 2. oktobra bečejski odbornici su, bez učešća opozicije i bez mnogo rasprave, za sat vremena usvojili sve tačke dnevnog reda, koji je dopunjen odlukom o izmenama i dopunama odluke o radnom vremenu ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata na teritoriji opštine i odlukom o upotrebi reči Bečej u nazivu Fudbalskog saveza opština Bečej-Srbobran.

Sednici je od 36 odbornika prisustvovalo svega 20 iz vladajuće koalicije, dok su predstavnici opozicione Demokratske stranke pre početka zasedanja napustili skupštinsku salu, a predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević rekao je da su to verovatno učinili nadajući se a neće biti kvoruma za održavanje sednice.
Bečejski odbornici su doneli odluku o Lokalnom energetskom planu od 2015. do 2018. godine, koji je, kako je rekao predsednik opštine Vuk Radojević, veoma značajan dokument koji treba da da osnovne smernice u oblasti energetske efikasnosti na teritoriji opštine i istakao da je opština Bečej jedna od četiri opštine u Srbiji koje su obuhvaćene projektom za izradu lokalnih energetskih planova.
Odbornici su usvojili i odluke o izmenama i dopunama Statuta opštine Bečej, o preuzimanju merača toplotne energije, ali i o izmenama i dopunama odluke o radnom vremenu ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata.
U vezi ove odluke odbornik GG „Za Bečej“ Peter Knezi tražio je objašnjenje, podsećajući da je na prethodnoj sednici, kada je ova odluka povučena sa dnevnog reda, sugerisao da se izjednače uslovi za objekte koji bi mogli da rade do 3.30, odnosno do 5 časova ujutro, odnosno da se u odluci ne pravi razlika kada je reč o udaljenosti ugostiteljskih od stambenih objekata.
Načelnik Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine Jaroslav Roman je rekao da su ove izmene odluke „restriktivnije u odnosu na osnovnu odluku, gde je bilo predviđeno da je ta udaljenost ugostiteljskih objekata od stambenih objekata 50 metara. Ova razlika se pojavila zbog toga što, ukoliko bi se tih 100 metara odnosilo i na porodične stambene zgrade, to jest na stambene objekte za individualno stanovanje, bi se teško mogao naći ugostiteljski objekat koji bi ispunjavao te uslove“.
Prema izmenjenoj odluci, ugostiteljski objekti tokom cele godine mogu da rade radnim danom i nedeljom od 6 do 24 časa, a petkom i subotom od 6 do 2 časa posle ponoći. Petkom i subotom radno vreme je od 20 do 3.30 časa posle ponoći ukoliko se ugostiteljski objekat ne nalazi u stambenom objektu, ako je njegova udaljenost vazdušnom linijom najmanje 100 metara od najbližeg objekta za kolektivno stanovanje, ako obavlja delatnost u zatvorenom poslovnom prostoru. Ugostiteljski objekat može da radi petkom i subotom od 22 do 5 časova narednog dana ukoliko se ne nalazi u stambenom objektu, ako je udaljen najmanje 50 metara vazdušnom linijom od prvog najbližeg objekta za individualno stanovanje ili vikend kuće i ako obavlja delatnost u zatvorenom prostoru.
Odbornici su doneli i rešenja o davanju saglasnosti na upotrebu reči Bečej u nazivu Kluba malog fudbala, kao i u nazivu Fudbalskog saveza opština Bečej-Srbobran i o usvajanju izveštaja o radu Istorijskog arhiva Senta za 2014. godinu.
O radu Istorijskog arhiva govorio je direktor ustanove Ištvan Fodor, koji je istakao da arhivu za nesmetano funkcionisanje nedostaje magacinski prostor za čuvanje arhivske građe, ali i da je objekat Istorijskog arhiva u Bečeju u veoma lošem stanju.
„Slobodnog magacinskog prostora za preuzimanje arhivske građe odavno nemamo. Iako Zakon o kulturnim dobrima propisuje da se sređena i popisana arhivska građa predaje na čuvanje nadležnom arhivu posle 30 godina, mi to ne možemo da poštujemo jer nemamo mesta. Taj problem istakli smo u svim našim godišnjim izveštajima o radu tokom proteklih 15 godina. Zgrada arhiva u Bečeju je u sve lošijem stanju i bez odlaganja bi trebalo obnoviti postojeći objekat i proširiti magacinske kapacitete, a jedino trajno rešenje bi bilo adaptiranje druge zgrade za potrebe arhiva. Što se tiče finansiranja arhiva, sredstva za redovnu delatnost pristizala su neredovno, a najveći problem nam predstavlja centralno grejanje, sredstva za te namene za tekuću godinu su već potrošena i u ovom trenutku imamo dug od oko 250.000 dinara“, rekao je Fodor i dodao da je prošle godine Istorijski arhiv u Bečeju izdao 500 uverenja, najviše u vezi oduzete imovine, dvojnog državljanstva i radnog odnosa, te da je primljeno i usluženo 94 istraživača sa 414 istraživačkih dana, a to, prema njegovim rečima, predstavlja impozantnu brojku.
Predsednik opštine Vuk Radojević je sugerisao Fodoru da se prvo pripremi projektno-tehnička dokumentacija za sanaciju i adaptiranje postojećeg objekta arhiva i za izgradnju novog, jer je to preduslov za učešće na konkursima za dobijanje novca.
Vladajuća odbornička većina usvojila je i odluku o izmeni programa poslovanja Vodokanala, a prema rečima predsednika opštine povod za izmenu su investicije koje treba da realizuje ovo javno preduzeće za koje je obezbeđen novac iz drugih izvora finansiranja, a ne iz opštinskog budžeta.
„Sa ovim izmenama programa poslovanja Vodokanal dolazi u mogućnost da realizuje nekoliko značajnih investicija. Pre svega govorimo o tehnološkom projektu za dezinfekciju vode za piće, u pitanju je oprema za dezinfekciju vode na oba postojeća bunara u Bačkom Gradištu. Reč je o istoj tehnologiji koja je primenjena i u Bečeju koja je u skladu sa standardima Evropske unije. Sledeća investicija tiče se glavnog projekta kanalizacije otpadnih voda u ulici Ištvana Nađa, predviđeno je da se ovi radovi urade u prvom kvartalu 2016. godine i iz tog razloga neophodno je da se glavni projekat zaokruži, a ova investicija će omogućiti priključenje 30 domaćinstava na kanalizaciju u ulici Ištvana Nađa. Još jedna kapitalna investicija od blizu 50 miliona dinara tiče se vodozahvata i priključnog cevovoda u Bačkom Petrovom Selu, koja treba da reši pitanje kvalitetnog vodosnabdevanja meštana Petrovog Sela (potpisivanje ugovora između direktora Republičke direkcije za imovinu i predstavnika opštine Bečej o prenosu svojine sa republike na opštinu na površini od oko 13 hektara u Bačkom Petrovom Selu, gde treba da se izgradi vodozahvat bio je zakazan za 5. oktobar; prim. nov). Svi ti problemi koji su bili nasleđeni, a po pitanju realizacije ovog projekta, rešavamo jedan po jedan i ova investicija u Bačkom Petrovom Selu će biti realizovana, nadam se, u najkraćem mogućem roku. U planu je da Vodokanal iz sopstvenih sredstava kupi cisternu za pražnjenje septičkih jama, što treba da doprinese i boljem poslovanju preduzeća i izlasku u susret potrebama građana, a treba pomenuti i završetak projektno-tehničke dokumentacije u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, jer bez kvalitetne dokumentacije ne postoji mogućnost konkurisanja kod viših nivoa vlasti“, rekao je Radojević.
Prema njegovim rečima, u opštini se sada realizuje oko 30 projekata.
Na sednici Skupštine opštine odbornici su doneli rešenja o imenovanju članova Komisije za planove, Komisije za kadrovsko-administrativna pitanja i radne odnose i Izborne komisije. Imenovani su i članovi školskog odbora u Ekonomsko-trgovinskoj školi, u Gimnaziji i Tehničkoj školi i doneto je rešenje o razrešenju i imenovanju članova u Upravnom odboru Predškolske ustanove „Labud Pejović“, kao i odluka o izmeni odluke o obrazovanju Štaba za vanredne situacije opštine Bečej.
Na kraju sednice šef odborničke grupe „Za Bečej“ Peter Knezi se osvrnuo na problem finansiranja opštinskog preduzeća Link FTO za fizičko i tehničko obezbeđenje i neisplaćivanja zarada od maja meseca. Predsednik opštine Vuk Radojević je odgovorio da je upravo na dan održavanja sednice Skupštine opštine (2. oktobar) lokalna samouprava obezbedila pozajmicu od jedne privatne firme za Link FTO kako bi se premostili pomenuti finansijski problemi, i da se radi i rebalans opštinskog budžeta kako bi se obezbedio novac za nesmetano funkcionisanje Link FTO do konačnog rešenja, koje bi, prema njegovim rečima, moglo biti da se ta firma angažuje u postupku javne nabavke za poljočuvarske usluge, a da se za to koristi novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
Pred kraj sednice predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević je apelovao na šefove odborničkih grupa i na odbornike da dolaze na sednice kako se više ne bi desilo da se radi na ivici kvoruma. Inače, mesečna „plata“ odbornika je 12.000 dinara.

Iz „Za Bečej“ u „Mađarski pokret“

Šef odborničke grupe „Za Bečej“ Peter Knezi je saopštio da će ova grupa građana od sada delovati po programu civilne organizacije „Mađarski pokret“ (u avgustu su ga osnovali nekadašnji članovi Saveza vojvođanskih Mađara koji nisu bili zadovoljni aktuelnom politikom te stranke), čije se sedište nalazi u Subotici. Civilna organizacija, naravno, može da učestvuje na izborima.

Lj.M.