Na sednici SO Bečej 26. decembra: Usvojen budžet opštine

Odluka o budžetu opštine Bečej za 2017. godinu usvojena je 26. decembra sa 25 glasova za i 4 protiv odbornika bečejskog parlamenta nakon dvočasovne, na momente veoma žučne rasprave predstavnika vlasti, najviše predsednika opštine Dragana Tošića i opozicionog odbornika pokreta „Dosta je bilo“ Stevana Kosanovića.

Predsednik opštine je ocenio da opozicioni odbornici – primedbe na predlog budžeta je iznosio samo odbornik Kosanović – nemaju ozbiljne zamerke na budžet, a konstatovao je i da je on rađen u skladu sa potrebama građana, jer, kako je istakao, dva meseca su građani opštine, njih 11.000, na socijalnoj mreži i na pijaci anketirani o tome šta misle da bi trebalo da bude finansirano iz opštinske kase, te da je prilikom izrade budžeta njihovo mišljenje uzeto u obzir.
Tošić je rekao i da je budžet za 2017. godinu planiran na realnim osnovama, da lokalna vlast domaćinski postupa prema javnim finansijama, pominjao je finansijsku disciplinu u toku 2016. godine, zahvaljujući čemu su ostvarene uštede. Predsednik opštine je govorio i o tome da su sa viših nivoa vlasti ove godine dobijeni značajni iznosi za bečejske projekte, rekavši da je samo od sredine novembra do 26. decembra opština dobila toliko novca za projekte koliko iznosi 10 odsto budžeta za celu godinu. „To pokazuje koliko radimo i koliko brzo radimo, kao naš premijer. Radićemo još brže. Tu smo došli da radimo, a ne da sedimo i da razmišljamo o tome šta je dobro, šta loše i kako ćemo nekom naći nešto što nije dobro radio. Znate, kada odete da radite privatno ili u neku ozbiljnu instituciju i kažete da nešto ne valja, znate šta poslodavac kaže? Kaže: ’Reci mi kako treba. Ako mi ne kažeš kako treba, nemoj više da dolaziš’. I to je normalno. Svi pričaju kako ne valja. To je naša boljka, cele Srbije. Svi pričaju kako nešto ne valja, a kada ih zovete da dođu i da kažu kako valja, ne znaju“, rekao je Tošić. On je obećao da će na nekoj od narednih zasedanja Skupštine opštine biti predstavljen izveštaj o tome koliko je novca lokalna samouprava 2016. godine obezbedila za projekte od republike i pokrajine. Istakao je i da će početkom naredne godine javnosti biti saopšteno koji su investitori zainteresovani za kupovinu placeva u industrijskoj zoni.
U diskusiji o opštinskom budžetu je rečeno da je osnova za projekciju budžetskih prihoda i rashoda za 2017. godinu, prirodno, ranije usvojen treći rebalans opštinske kase za 2016. godinu – 2,19 milijardi dinara.
Planirani prihodi, primanja, rashodi i izdaci budžeta opštine za 2017. godinu iznose 1.661.434.000 dinara, od toga su sredstva iz budžeta 1.170.273.000 dinara, prihodi budžetskih korisnika iz ostalih izvora 23.608.000 dinara, prihodi iz izvora drugih nivoa vlasti 174.858.000 dinara i preneta sredstva 292.695.000 dinara.
U odluci o budžetu za 2017. godinu navodi se da će novac za planirani budžetski deficit u iznosu od 384,6 miliona dinara i za otplatu glavnice za kredite u iznosu od 30 miliona dinara biti obezbeđen iz primanja od zaduživanja kod poslovnih banaka u iznosu od 122 miliona dinara i od prenetih neutrošenih sredstava u iznosu od 292,6 miliona dinara. Fiskalni deficit koji nije pokriven prenetim neutrošenim sredstvima, planirano je da iznosi 92 miliona dinara, odnosno 7,63 odsto od planiranih tekućih prihoda.
Opozicioni odbornik Stevan Kosanović iz pokreta „Dosta je bilo” optužio je vlast da deficit namerava da prikrije prenetim sredstvima.
Tošić je negirao postojanje budžetskog deficita. „Kako može biti deficita ako u narednu godinu prenosimo 292 miliona dinara?” i dodao: „Imali smo određenu sumu para, potrošili smo ih, ali su nam došla sredstva sa viših nivoa vlasti i tako se stvorila masa koja će biti preneta u sledeću godinu”. On je govorio i o nedavno obezbeđenih 43 miliona dinara za projekte Vodokanala, koji će takođe biti preneti u narednu godinu.
Kosanović je zamerio lokalnoj vlasti da budžet opštine za 2017. godinu nije usvojen u zakonskom roku, do 20. decembra, te je konstatovao da bi opština Bečej trebalo da „pređe“ na privremeno finansiranje. Pitao je zašto se u budžetu planiraju preneta sredstva i kako su ona mogla biti planirana u iznosu od 292 miliona dinara kada se prilikom izrade budžeta nije znalo kakvo će stanje biti krajem godine, rekao je da bi namenska sredstva trebalo da budu izdvojena na poseban račun u trezoru (radi kontrole trošenja), da je deficit viši od dozvoljenog, zamerio je da nije predviđen novac za civilnu zaštitu. Kosanović je primetio da programi rada javnih preduzeća nisu usvojeni, te je postavio pitanje kako je u nedostatku tih podataka planiran budžet, a potom je istakao da su javna preduzeća, po zakonu, trebala da do 1. decembra predaju programe rada za narednu godinu lokalnoj samoupravi. Odbornik je, kao i na ranijim sednicama, ukazao na, kako je rekao, neslaganja planiranih prihoda i rashoda za razvoj poljoprivrede (novac od zakupa državne poljoprivredne zemlje), na to da 2017. godine nije planiran iznos od 10 miliona dinara za MKD „Petefi Šandor“… Kosanović je rekao da je u budžetu planiran novac za ombudsmana, kao i 2016. godine, međutim, Bečej već nekoliko godina nema zaštitnika građana, a to, po njegovom mišljenju znači da vlast ne želi postojanje kontrolnog mehanizma. U vezi sa kontrolom vlasti odbornik „Dosta je bilo“ rekao je i da očekuje godišnji izveštaj budžetskog inspektora i istakao da inspektor treba da bude kontrolor, a ne saradnik izvršne vlasti (aluzija na nedavno saopštenje predstavnika vlasti o budžetu koje su osim predsednika opštine, kao izvršioca budžeta, potpisali i načelnica finansijskog odeljenja opštine Zorka Kosovac i budžetski inspektor Đorđe Popov).
Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević reagovao je na konstataciju Kosanovića o budžetskom inspektoru upitavši ga da li je ovim rečima želeo da optuži budžetskog inspektora da prikriva nelegalne radnje izvršne vlasti, međutim, od Kosanovića nije dobio jasan odgovor na to pitanje. Predsednik bečejskog parlamenta najavio je da će predložiti izmene Poslovnika Skupštine opštine kako bi bile uvedene rigorozne mere, naime, kako je rekao, odbornici „Dosta je bilo“ insinuiraju razne stvari i govore netačnosti, podsetivši, recimo, i na to da je odbornik Milan Bokun rekao da je naknada za članove upravnog odbora u sportskom centru 14.000 dinara uprkos tome što je iznos naknade 4.000 dinara…
Budžetski inspektor Đorđe Popov je zatražio reč i objasnio posao i položaj budžetskog inspektora, ali je reagovao i na tvrdnje odbornika Kosanovića o tome da je zakonom predviđeni rok za predaju programa rada javnih preduzeća za 2017. godinu istekao 1. decembra. „Zamolio bih odborničku grupu, ako već iznosi primedbe, da dobro pročita propise i instrukcije. Gospodin Kosanović je pominjao javna preduzeća i njihovu obavezu da planove rada dostavljaju lokalnoj samoupravi 1. decembra. Naravno, oni su to uradili. Ali da je gospodin Kosanović pročitao instrukciju koju je prosledilo Ministarstvo privrede, video bi da se kaže da javna preduzeća dostavljaju programe rada lokalnoj samoupravi 1. decembra, ali ona koja nemaju dela sredstava iz budžeta. Ona koja imaju sredstva iz budžeta, dostavljaju programe do 15 dana nakon usvajanja opštinskog budžeta. To je kompletna istina. Ako se nešto priča, onda treba da se priča kompletno i istinito, a ne da se neko kvalifikuje kao saradnik ili kao ovo ili ono. Pročitajte šta piše u Zakonu o budžetskom sistemu, koji reguliše pitanja budžetske inspekcije, o tome kako radi budžetska inspekcija. Ja nisam nezavisan organ u smislu da sam određujem koga i šta kontrolišem, nego radim po planu i na osnovu naloga koje mi potpisuje predsednik opštine. Morate znati kompletne podatke da biste nekoga kvalifikovali.“
Na sednici Skupštine opštine rečeno je da će programi javnih preduzeća biti usvojeni na poslednjoj sednici Skupštine opštine 2016. godine.
Na tvrdnje Kosanovića reagovao je predsednik opštine Dragan Tošić u nekoliko replika, koji je odgovarao na opaske i pitanja, ali i član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Anđelko Mišković, koji je govorio o trošenju namenskih sredstava za razvoj poljoprivrede od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine. Mišković je istakao da mu smeta kada se mešaju „babe i žabe, a pogotovo kada se to radi javno. Govori se o budžetu koji je namenjen da se namenski potroši i koji je regulisan Programom uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koji potpisuje i overava pre svega Ministarstvo poljoprivrede, koje je i upravljač tog zemljišta. Priča o izdvajanju tog dela sredstava na neki drugi konto ili drugi račun je besmislena iz razloga što ne može niko da kaže da je u ovoj i prethodnih godina ijedan dinar nenamenski potrošen. Nenamensko trošenje sredstava je vrlo ozbiljno i predstavlja kršenje zakona. Svaki dinar koji se troši sa tog namenskog računa nekoliko puta je kontrolisan, potpuno je uređen sistem kako se to kontroliše. Trošenje tih sredstava je vrlo jednostavno, međutim, njihovo planiranje nije jednostavno, zato što mnogo faktora utiče na to. Imate godinu koju ministarstvo računa od 1. aprila do 31. marta, a naša budžetska godina počinje 1. januara i završava se 31. decembra – dakle, imamo tri meseca neslaganja. Ministarstvo privrede je prošle godine, nakon usvajanja budžeta, odobrilo PIK-u ’Bečej’ neplaćanje zakupa poljoprivrednog zemljišta sve do 28. februara kada su oni uplatili više od milion evra. Kako smo to mogli da predvidimo? Kako smo mogli da predvidimo da posle ministarstvo neće dati da se radi licitacija, nego da se radi, bukvalno, naplaćivanje uzurpacije zemljišta po nekim drugim, korigovanim cenama? Niko to nije mogao da predvidi. Program iz poljoprivrede je napravljen tako da pravimo predlog plasiranja određenih sredstava, načelnica finansija prihvata taj predlog, jer ona ne može znati da li ću ja imati 300 ili 500 miliona prihoda. Napravljen je plan raspodele sredstava na osnovu maksimalnog očekivanog iznosa, ali mi nismo odneli u džepu milion evra kući, nego ta sredstva jednostavno nisu došla na naš račun, manje smo potrošili, određene aktivnosti nismo ispratili zato što nemamo te pare“, rekao je Mišković i dodao da se ne priča o tome da je nešto i urađeno, da je potpisan ugovor o izgradnji najveće crpne stanice na Tisi u Bačkom Petrovom Selu, a opština će taj poduhvat da finansira sa 30 miliona dinara, dok ostatak do 120 miliona obezbeđuje JVP Vode Vojvodine. Prema Miškovićevim rečima, taj novac je stavljen u preneta sredstva, jer se nije moglo znati ranije da li će taj projekat biti finansiran. Takođe se nije moglo znati da će se 2017. godine raditi kruna nasipa na Tisi do žute kuće, za taj projekat opština daje 10 odsto, a 90 odsto Vode Vojvodine, objasnio je Mišković i dodao: „Mislim da je priča o nenamenskom trošenju tih sredstava potpuno iluzorna iz razloga što su cifre proverljive, kao i fakture i ugovori. Sve je proverljivo i sve se i proverava. Proverite, nemojte paušalno govoriti o tome da se nenamenski troše namenska sredstva, jer to nije istina. Sve fakture ispred poljoprivrede potpisujem ja, Anđelko Mišković. To znači da sam ja ukrao, vi ste rekli da sam ja lopov“.
Polemiku vlasti i opozicije izazvale su tačke dnevnog reda i o poslovanju Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine Bečej „Đorđe Predin-Badža“ u 2015. godini i izmena plana poslovanja ustanove za 2016. godinu.
Odbornik pokreta „Dosta je bilo” Milan Bokun postavio je niz pitanja i izrekao nekoliko primedaba u vezi sa izmenom plana poslovanja za tekuću godinu sportskog centra, rekavši između ostalog da se izmenom plana već urađeno usklađuje sa dokumentima. Bokunu je odgovoreno da to nije tačno, već se plan rada sportskog centra usklađuje sa ranije usvojenim trećim rebalansom opštinskog budžeta za 2016. godinu. Na pitanja Bokuna odgovarao je direktor ustanove Dejan Stanojev.
Bokun je konstatovao da su troškovi reklamiranja sportskog centra u lokalnim medijima previsoki. Za usluge informisanja u 2014. godini potrošeno je 259.400 dinara, u 2015. godini 420.579 dinara, a u 2016. godini je predviđeno da se potroši 680.000 dinara. Stanojev je rekao da se sportski centar reklamira u svim medijima na teritoriji opštine Bečej, te da su ovi troškovi potrebni kako bi se unapredila posećenost ustanove.
Na sednici Skupštine opštine, nakon više od 8 godina od osnivanja komunalnog preduzeća „Potisje“, usvojen je program poslovanja za 2017. godinu i izmene programa rada za 2016. Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ je rekao da je program poslovanja preduzeća za 2017. godinu razvojni i da se po prvi put planiraju investicije, delom iz kreditnog zaduženja, ali je istakao i da je„Potisje“ otklonilo 19 nepravilnosti u radu koje je konstatovala Državna revizorska institucija, a to znači da preduzeće od decembra 2015. godine posluje po propisima.

U vezi sa izveštajem o radu Gradskog pozorišta za 2015. godinu odbornik DZVM-a Ištvan Tari je rekao da u Gradskom pozorištu ima nedovoljno programa na mađarskom jeziku. Tari je govorio i o tome da skupštinski materijali nisu uvek u celosti prevedeni na mađarski jezik, a predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević mu je odgovorio da opština ima jednog prevodioca na mađarski jezik, koji je često na bolovanju i u 2017. godini će problem prevođenja biti re-
šen najverovatnije raspisivanjem javne nabavke za usluge prevodioca.
Na 12. sednici bečejskog parlamenta razrešeni su i imenovani novi članovi školskih odbora Gimnazije, Osnovne škole „Sever Đurkić“, Tehničke škole, Škole za osnovno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“, imenovan je član upravnog odbora Centra za socijalni rad, kao i predstavnik opštine u skupštini „Potisja“ (diplomirani inženjer tehnologije iz Bečeja Zoltan Guljaš), izmenjeno je i rešenje o obrazovanju Komisije za sprovođenje konkursa za izbor direktora javnih preduzeća opštine Bečej, a usvojena je i odluka o usvajanju Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou.
Krajem sednice odbornik Milan Bokun je postavio pitanja o tome koliko ima nenaplaćenih poreza na imovinu i druge prihode i o tome kada će biti postavljena dvojezična tabla na ulasku u Bečej iz pravca Bačkog Petrovog Sela.

K.D.F.