trg_fontane
Na sednici Skupštine opštine održanoj 11. jula, lokalni odbornici usvojili su niz odluka, pre svega izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu opštine Bečej za 2013. godinu i završni račun budžeta opštine Bečej za prošlu godinu, pošto su ove tačke dnevnog reda na prethodnoj sednici povučene iz skupštinske procedure jer nije bila urađena zakonom propisana eksterna revizija.
Sednici su pored 28 odbornika od ukupno 36, prisustvovali i predstavnici revizorske kuće „Libra audit“ iz Novog Sada koji su za nedelju dana uradili reviziju i dali izveštaj sa pozitivnim mišljenjem o završnom računu budžeta opštine za prošlu godinu.
Šef odborničke grupe Demokratske stranke Slobodan Zlokolica je u vezi izveštaja o izvršenju budžeta za 2013. godinu, rekao da je prošlogodišnji budžet bio „preambiciozan u planiranju prihoda“ pa su planovi budžeta sa 1,4 milijarde dinara smanjeni na 1,1 milijardu dinara, odnosno za oko 22 posto, što je za posledicu imalo velike probleme u funkcionisanju sistema javnih finansija, „tome moramo dodati i kašnjenje rebalansa budžeta koji je urađen u drugoj polovini novembra meseca, zatim, dolazilo je do velikih zastoja, mesec-dva je opština bila blokirana, odnosno nisu joj bili upućivani transferi od republike zbog kašnjenja u izmirivanjima obaveza, bilo je i problema oko izmirivanja ličnih dohodaka u dečjem vrtiću. Želim da nam se to ne ponovi, da budemo odgovorniji i da pratimo izmene zakona kojih je bilo mnogo i koji su pogađali funkcionisanje lokalnih samouprava i obim sredstava sa kojima raspolažu, pa i naše“. On je zamerio to što do jula meseca lokalni parlament nije razmatrao izveštaje o radu javnih preduzeća za 2013. godinu, jer su i ona, kako je rekao, imala veze sa ukupnom konsolidacijom budžeta opštine.
Slično mišljenje je izneo i predstavnik odborničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara Ervin Ragač, koji je rekao da će ova odbornička grupa glasati protiv izveštaja o izvršenju budžeta, jer „ne možemo prihvatiti to što se desilo posle finansijske blokade bečejske opštine i što se dogodilo u vrtiću u vezi sa isplatom zarada“. Ipak izveštaj o budžetu za prošlu godinu prihvatilo je 22 odbornika, a tri su glasala protiv.
U toku rasprave o završnom računu opštinskog budžeta za prošlu godinu, Zlokolica je izrazio nevericu da je moguće reviziju uraditi za samo sedam dana i čudio se zbog toga što revizor u izveštaju nije dao nijednu primedbu ili sugestiju. On je tražio i odgovor od zamenika načelnika Opštinske uprave na pitanje da li je eksterna revizija završnog računa budžeta za 2012. godinu urađena? Odgovarajući na to pitanje, zamenik načelnika Opštinske uprave Zoran Kovač je izjavio: „Uvidom u Službeni list za 2012. godinu ja nisam našao podatke o tome da je rađena revizija. Na funkciju zamenika načelnika Opštinske uprave sam stupio novembra meseca, a da zamenjujem načelnika, koji je dao ostavku, sam počeo januara meseca, tako da u Službenom listu nije objavljeno, a postoji obaveza objavljivanja ukoliko je revizija urađena.“
Konstatujući „da je jasno da te revizije za 2012. godinu nema i da je jasno da ni ova revizija na neki čudan način nije to primetila“, Zlokolica je zatražio smenu predsednika opštine: „Nemamo ono što je osnovno i što zakon nalaže, danas za ovo ne možemo da glasamo i ovu tačku moramo ponovo da povučemo, da uradimo reviziju za 2012. godinu i da tek onda nastavimo dalje. Naravno, uz sve to treba povući i političku odgovornost. Ako je ta revizija urađena, ja ću se svima vama izviniti, a ako ta revizija nije urađena, ja očekujem od predsednika opštine da podnese ostavku“.
Predsednik opštine Vuk Radojević je konstatovao da je „opet u pitanju politička demagogija koju iznosi Zlokolica“, a potom rekao: „Revizija za 2012. godinu zapravo, na osnovu svih informacija koje smo prikupili, nije urađena. Pitanje je zašto u planu javnih nabavki za 2012. godinu nije bila ta stavka kada ste vi bili u vlasti i kada ste donosili plan javnih nabavki, a mi smo tokom 2012. godine došli na vlast, tako da je to jedan od razloga. Drugi razlog je i zašto načelnik Opštinske uprave Predrag Zavišić više nije na toj funkciji, a to jeste činjenica da nije adekvatno vršio svoj posao i zadatak. Opštinsko veće je bilo nezadovoljno njegovim radom i on se svojevoljno povukao sa te funkcije“. U nastavku izlaganja Radojević se dotakao Potisja i toga kako odbornik Zlokolica svoje znanje oko revizije „pokazuje“ kao član odbora revizora u Potisju, i da „on i danas prima mesečnu nadoknadu kao član revizora“ i na kraju postavio pitanje odborniku Zlokolici: „Šta vi radite i da li uopšte uzimate aktivno učešće u odboru revizora Potisja?“.
Replicirajući na to, Zlokolica je između ostalog rekao: „Pozivam vas da podnesete ostavku, jer ste prekršili zakon dve godine uzastopce. To su dva cela budžeta, preko dve milijarde dinara su se obrnule kroz ove dve fiskalne godine, da bi bilo ’sve je u redu, stavimo pečat i idemo dalje’. Vi morate podneti ostavku! Tražite podršku, a dajete lažne i netačne informacije celom Veću kojim rukovodite, i da niko to nije primetio?!“.
U raspravu se uključio i predsednik Skupštine opštine Bečej Peter Knezi koji je objasnio da se dalo pretpostaviti da će na sednici lokalnog parlamenta biti pitanja koja će se doticati samog izveštaja revizije, te su iz tih razloga pozvani predstavnici revizorske kuće. Direktor revizorske kuće „Libra audit“ Gordan Ferenček je objasnio šta je bio zadatak revizije: „Naš zadatak je u skladu sa okvirom, a okvir je Zakon o budžetskom sistemu i Uredba o budžetskom rukovodstvu, da kažemo da li su finansijski izveštaji objektivno i istinito prikazani u skladu sa tom regulativom, a ne ko je šta radio. To su stvari budžetske inspekcije i Državne revizorske institucije. Mi svoje mišljenje dajemo u granicama materijalne značajnosti i dajemo kompletnu sliku finansijskog izveštaja. U tom smislu smo izrazili svoje mišljenje, međutim, nije tačno da nismo ništa primetili, ali te stvari nemaju značajnog materijalnog uticaja na kompletan budžet koji je prikazan“, kazao je direktor revizorske kuće.
Za izveštaj o završnom računu opštinskog budžeta za prošlu godinu glasao je 21 odbornik, dok su tri bila protiv.
Program zaštite
Potom su lokalni odbornici usvojili Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Bečej za 2014. godinu. U vezi godišnjeg plana gazdovanja poljoprivrednim zemljištem odbornik Zlokolica zamerio je to što se i ovaj plan i program donosi sa zakašnjenjem jer je rok bio 31. mart, a da pri tom nije bio predstavljen izveštaj o izvršenju za prošlu godinu, kao i to da dostavljen program ne sadrži vrstu i obim radova koje treba izvršiti, niti na šta se predviđa potrošiti oko 40 miliona dinara koji su podvedeni pod studijski rad.
Na zamerke je odgovorio Anđelko Mišković, predsednik komisije za izradu plana i član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, koji je rekao da ne postoji zakonska obaveza da se podnosi izveštaj o izvršenju u prethodnoj godini da bi se uradio plan za narednu, i da on može biti dostavljen ako takav zahtev bude upućen jer, kako je rekao, „ne bežimo od toga da dostavimo izveštaj i ništa nije tajno“ i naglasio da je reč o trošenju strogo namenskih sredstava, kao i to da je predloženi program prošao kontrolu Ministarstva poljoprivrede.
Mišković je kazao da je predloženi program razvojni i da je usmeren pre svega na pomoć poljoprivrednicima kroz uređenje atarskih puteva, prelaza mostova, kanala, opremanje poljočuvarske službe i ukratko naveo šta je urađeno i šta se radi u ovoj godini, a da je 40 miliona dinara namenjeno za studijske radove, izradu projektno-tehničke dokumentacije itd. „Razlog kašnjenja donošenja plana i programa za poljoprivredu je i što smo imali poljoprivrednu inspekciju. Znate da je PIK ’Bečej’ u sastavu naše opštine, a PIK kasni sa garancijama za plaćanje. Moje pitanje svima vama je da li mi treba PIK ’Bečej’ da isključimo iz programa i ne damo im zemljište, zato što oni nemaju garancije? PIK je pod stečajem i kao takav ne bi ni smeo da učestvuje, a naporom, političkim ili nekim drugim, određenih ljudi, uspelo se da on bude u programu i da ’Sunoko’ garantuje za njega. Ne postoji takav primer u Srbiji da neko drugi garantuje plaćanje za nekoga i da to Ministarstvo prihvati. Drugi razlog kašnjenja je što je pre četiri godine OZZ Bečej dobila određenu zemlju na korišćenje pravosnažnom odlukom opštinskog organa, međutim, u katastru to nikada nije sprovedeno i zemljište nije prevedeno u njihovo vlasništvo. Ispostavilo se da je sada Ministarstvo finansija poništilo tu odluku, i kad je program bio potpuno gotov, iz katastra nam javljaju podatak, da mi imamo još 270 hektara zemljišta, a to zemljište je već dato u zakup. Morali smo se konsultovati sa Ministarstvom šta s tim uraditi, i u saradnji sa njima nađeno je rešenje“, rekao je Mišković.
Odluka o preuzimanju merača
Odbornička većina je usvojila odluku o dodeli godišnjih nagrada opštine Bečej u 2014. godini, zatim izmene i dopune odluke o obrazovanju Štaba za vanredne situacije opštine Bečej, odluke o preuzimanju merača toplotne energije i o izmenama odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja.
Direktor JP Toplana Dejan Vuković je rekao da je odluka o preuzimanju merača doneta na osnovu odluke o grejanju iz oktobra 2010. godine koja obavezuje Toplanu da u toku pet godina preuzme merače u svoje vlasništvo i da preduzima sve radnje da bi ti merači bili ispravni, a rok za to ističe 29. oktobra 2015. godine. „Poslednje dve godine radimo pripreme da bi te merače mogli da preuzmemo, za to su potrebna i finansijska sredstva i da se ispoštuje pravna regulativa. Ove godine smo na osnovu konkursa koje je raspisalo Ministarstvo energetike dobili 32 merača kao donaciju, a u prošloj godini smo sredstvima budžeta opštine Bečej kupili 87 merača toplotne energije. Sa tom količinom spremni smo da uđemo u posao preuzimanja merača toplotne energije, a reč je o preuzimanju glavnih merača u toplotnim podstanicama. Ne preuzimamo interne merače, niti delitelje troškova. Do 1. oktobra ove godine treba da završimo plan preuzimanja merača jer će to ići postepeno“, objasnio je Vuković. Što se tiče izmena odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, direktor Toplane je kazao da je suština izmene odluke promena korektivnog faktora, koji je do sada iznosio 1,6, a predlog je da bude 2,5, i da se korektivni faktor odnosi na stanove u objektima kolektivnog stanovanja koji nemaju ugrađene delitelje, takvih je u opštini Bečej 32, a koji treba „da donese pravičnost u raspodeli energije između korisnika u zgradama kolektivnog stanovanja“.
Radno vreme kafića
Oko odluke o radnom vremenu ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata na teritoriji opštine Bečej, koja je usvojena sa 23 glasa, takođe se vodila rasprava.
Odbornik Zlokolica je postavio pitanje zašto se nije pristupilo klasifikaciji ugostiteljskih objekata u skladu sa pravilima. „S obzirom na to da je na Tisi počelo nešto da se razvija i privlači goste i posetioce i iz drugih, većih gradova, moja sugestija je da budemo konkurentni drugim opštinama i da se pronađe zajedničko rešenje, da se tim privrednicima pomogne i pruži bolje poslovno okruženje da se i ta grana privrede koja je možda naslonjena na turizam, razvija i podigne na viši nivo, a ne da se ovakvom odlukom favorizuje jedan ugostiteljski objekat“.
Predstavnik odborničke grupe SVM-a je rekao da je ova odluka u suprotnosti sa tendencijom u Srbiji i u većini gradova, da se radno vreme ugostiteljskih objekata skraćuje, a u opštini Bečej se ono produžuje, što ne ide u prilog smanjenju dekadentnog ponašanja pre svega omladine. U tom smislu je govorio i odbornik vladajuće većine Miljan Jovanović koji se osvrnuo i na opštu bezbednost mladih, a na to se indirektno odnosi i odluka o radnom vremenu, dok je član Opštinskog veća zadužen za sport i omladinu Miomir Jelenić podsetio da je ranije postojala ideja „da se leti zabava omladine preseli na Tisu“ , ali da „vi niste nastavili to samo zato što je neka Badžina grupa počela da gradi plažu“. U raspravu se uključio i predsednik Skupštine Peter Knezi koji je rekao da kamp naselje nije pravno regulisano i da formalno-pravno ne postoji, te da je to korito reke i u vlasništvu je JP Vode Vojvodine, kao i da se više puta postavljalo pitanje da li opština Bečej ima tamo nadležnost ili ne. To je ponovio i predsednik opštine Vuk Radojević i dodao da je „pokrenuta inicijativa preko Direkcije za izgradnju da se traži saglasnost od Voda Vojvodine za postavljanje određenih montažnih objekata upravo na tom delu, i verujem da će to doprineti konkurentnosti celog tog poteza“, kao i da je saglasan sa tim da je neophodno uraditi klasifikaciju objekata. Nije, međutim, rekao zašto ta klasifikacija nije urađena.
Izveštaj o poslovanju
Potom su lokalni odbornici usvojili izveštaj o poslovanju Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine Bečej „Đorđe Predin Badža“ za 2013. godinu iako je opozicioni odbornik Zlokolica ukazao na postojanje niza manjkavosti u njemu.
„Izveštaj je nejasan, ono što buni jeste finansijski rezultat, gde se navodi da deficit iznosi 30.398.094 dinara. Da li je to deficit ili je gubitak? Iz tabela koje su prikazane ne može se dobiti taj iznos. Ovaj iznos je zbir najvećih dugovanja za 31. decembar 2013. godine, to je za Vodokanal, DDOR i NIS kamata, a kada se oduzme ukupan prihod i ukupan rashod pojavljuje se iznos od 22. 808.360 dinara. Zanima me o čemu se radi da li je greška u matematici ili je u pitanju nešto drugo?“, rekao je Zlokolica.
Na ove kritike odgovorio je predsednik opštine koji je kazao da je izveštaj u redu i da o njemu postoji mišljenje stručnih službi i budžetskog inspektora, a zatim se osvrnuo na dugovanja, naglašavajući da su ona iz prethodnog perioda i da su nastala, kako je rekao, „zahvaljujući neodgovornom ponašanju prethodne vlasti“ i „nemojte nas terati da pravdamo obaveze koje su nastale u vašem periodu, ovde se vrši zamena teza“. Objašnjenje je dao i načelnik Odeljenja za finansije Đorđe Popov, koji je takođe rekao je da je došlo do zamene teza u smislu da prihodi i rashodi i rezultat poslovanja sportske ustanove dopunjuje sa dugovima koji uopšte ne ulaze u rezultat poslovanja: „Dugovi ulaze u bilans stanja i kao takvi ne utiču na rezultat. Da rezultat ne valja, Uprava za trezor taj izveštaj ne bi prihvatila“.
Krajem sednice odbornici su dali saglasnosti na izmene finansijskog plana Saveza sportova opštine Bečej za 2014. godinu.
LJ.M.
Prevod
Tokom sednice Skupštine bilo je problema oko prevoda sa mađarskog na srpski jezik. Naime, odbornik Saveza vojvođanskih Mađara Ervin Ragač koji je želeo da govori na mađarskom jeziku, na šta ima pravo i po poslovniku i s obzirom na to da su u opštini Bečej u službenoj upotrebi dva jezika, srpski i mađarski, nije bio zadovoljan načinom na koji je skupštinski prevodilac prevodio ono što je rekao smatrajući da prevod nije adekvatan i da prevodilac „ne zna da radi svoj posao“.
Inače, u lokalnoj samoupravi zaposlena su dva prevodioca na mađarski jezik.
Protivzakonito postupanje, a niko nije kriv
Na to da završni račun budžeta iz 2012. godine protivzakonito nije imao eksternu reviziju, u 657. broju novina ukazao je upravo novinar Bečejskog mozaika u intervjuu sa predsednikom opštine Vukom Radojevićem. Tada je Radojević rekao da prvi put čuje takvu informaciju koju će da proveri. Provera je pokazala da je novinar bio u pravu, a taj propust niko iz lokalne samouprave nije primetio ili nije želeo da primeti. Odgovornost za taj, najblaže rečeno, propust niko nije snosio, a ni predsednik opštine, kao „vrhovni komandant“ gradske kuće, nije izrazio želju, odgovarajući na pitanje novinara, da podnese ostavku.
R.M.
