trg_fontaneKako su škole deo šireg društvenog sistema, okolnosti koje ih okružuju diktiraju stilove ponašanja u njima. Sve više je prisutan alkohol i droga u školama, s kojima one mogu da se bore samo dok se nalaze u njihovim dvorištima.
U vezi sa sve prisutnijim problemom konzumiranja alkohola među učenicima Miodrag Basarić, direktor Gimnazije Bečej je rekao:
– Proteklih godina smo u više navrata imali razgovore sa predstavnicima OUP-a Bečej, sa predsednikom opštine i Opštinskim većem, i svi su se složili da je pojava alkoholizma među učenicima problem koji bi trebalo zajedno da rešavamo. Još jedna bitna karika je i učešće roditelja, odnosno neučešće u vaspitavanju i odgoju dece, jer oni dosta doprinose ovoj pojavi. Zato pozivam roditelje da imaju više kontakta sa školom, da češće dolaze u školu kako bismo zajedno rešavali te probleme. Celokupan noćni život u Bečeju se odigrava u kafićima u čijem je centru Gimnazija. Decu koja imaju pauzu, bez obzira na to što imamo đački klub s namerom da đake zadržimo u školi, ne možemo da kontrolišemo da li će otići u kafić ili ne. Ako i odu, očekujemo da u njemu ne budu usluženi alkoholom i da se takvi vrate na nastavu. Ranije je bilo slučajeva da đaci budu u vidno alkoholisanom stanju. Zakonom je zabranjeno da se maloletnicima prodaje alkoholno piće, ali imamo saznanja da se to ne kontroliše, i ovim putem apelujem na sve službe koje su odgovorne za to da pojačaju kontrolu. Čak je postojala inicijativa od strane opštine da dok traje nastava ne rade kafići koji su u neposrednoj blizini škole. Imali smo i slučajeva da su đaci i od kuće dolazili pijani u školu, a imamo i situacije u kojima roditelji brane decu – bolje da su došli u školu nego da su ostali kod kuće.
Kako se ponašate prema učenicima koji dođu u školu u alkoholisanom stanju?
– Oni se odstrane sa časa, a to je prema zakonu teža povreda, koja može da se sankcioniše i isključenjem iz škole. Školski sistem je tako postavljen da roditelji čine važan stub sistema. Ako oni ne doprinose rešavanju problema, nama su praktično vezane ruke. Roditelj kada pošalje dete u školu nije završio svoju ulogu roditelja, jer pogotovo srednje škole nisu vaspitne, već obrazovne ustanove. Poslednjih godina je prisutan porast delikventnog i devijantnog ponašanja đaka. Bečejske srednje škole nisu problematične u tom obimu koliko su u većim gradovima, kao što su Beograd i Novi Sad, ali ipak vidimo da se ti problemi i nama približavaju. Pre ili kasnije će doći i do nas, a mi nemamo instrumente da to sprečimo. Treba da reagujemo odmah, na startu.
Značajni datumi kao što su Nova godina, Božić, kraj polugodišta ili školske godine, ili samo neki, učenicima posebni datumi, najčešće budu obeleženi time što bude razbijeno čak i do jedne četvrtine prozorskih stakala na zgradi Gimnazije.
Što se tiče policijskog nadzora u školskom dvorištu, on je u ovom momentu, kako je rekao Basarić, neostvarljiv, jer OUP Bečej, kako mu je rečeno, nema dovoljno materijalnih mogućnosti za angažovanje školskog policajca.
O noćnom provodu srednjoškolaca Basarić je rekao da je ta oblast van kontrole:
– Kasno se ide u grad, a rad kafića se ne kontroliše. U jedanaest sati uveče se kreće u grad, a u četiri-pet ujutru se vraća kući. Ako se i zatvore kafići, ono što se nedovoljno kontroliše su trafike u kojima se deci prodaje alkohol za manje novca nego u ugostiteljskim objektima, a mesta gde se ona skupljaju su poznata. U velikim gradovima na Zapadu nije tako. Tamo se zna koja mesta mogu da rade duže, i zna se radno vreme preko nedelje. Da li Bečej mora da bude izvan toga? Mi smo imali predlog, ako nema dovoljno policajaca da kontrolišu centar grada, da se postave kamere, to bi čak i preventivno delovalo. Iz opštine i OUP-a imamo naznake da bi se to moglo sprovesti makar u užem centru.
Stavljanje problema pod tepih
Zlo ne ide samo, osim alkohola ima i droge u školskim dvorištima.
– Narkomanija je deo našeg života i u Bečeju. Mislili smo da je to problem samo u velikim gradovima, međutim, došlo je i do nas. Droga je permanentno prisutna u srednjim, ali mislim da i u osnovnim školama. Direktor koji kaže da u njegovoj školi nema narkotika, u najmanju ruku je neinformisan. Školi su tu još više vezane ruke jer da bi dokazala da se dete drogira, mora ga poslati da se testira, što u našem slučaju predstavlja uput za Novi Sad. Da bi maloletno dete otišlo na testiranje, mora imati saglasnost svojih staratelja, koji, pak, neretko negiraju činjenicu da je njihovo dete konzument narkotika, i čak napadaju predstavnike škole da izmišljaju. Škola može, ako se uoči da se dete drogira, da reaguje tako što će ga poslati kod pedagoga ili psihologa, da ga odstrani sa časa, da kontaktira policiju ili roditelje. Ali, sve to nije dovoljno ako roditelj ne želi da se suoči sa problemom – naglasio je Basarić.
U Gimnaziji pokušavaju da deluju preventivno, te organizuju predavanja o štetnosti droge, alkohola i pušenja.
– Mi ipak više želimo da preventivno delujemo. Imamo dobru saradnju sa pravoslavnom crkvenom opštinom u Bečeju, i u okviru projekta „Zemlja živih“ su njihovi štićenici bili naši gosti na predavanjima. Da li treba da dete bude na korak od smrti da bi shvatio da to nije put kojim je trebalo da krene? – pitao je Basarić.
M.S.
