trg_fontane
Radovi na sanaciji podruma u zgradi Narodne biblioteke su trebali da se nastave još u maju, međutim, do danas ništa nije urađeno, a prema rečima v.d. direktora Eržebet Kinke, razlog tome je visok nivo podzemnih voda.
„Nažalost, situacija je još uvek ista, voda nikako da se povuče i izgleda da ove godine neće moći ništa da se radi po tom pitanju. Pojavio se još jedan problem, radi se o tome da je javna nabavka bila raspisana još 2006. godine, od tada su cene materijala i rada promenjene i treba da se koriguju prema trenutnim uslovima, ali u nekom rasponu novca koliko je nama bio odobren. Početkom septembra smo poslali zahtev Fondu za kapitalna ulaganja za davanje nove saglasnosti za raspisivanje javne nabavke male vrednosti i ovih dana očekujemo odgovor. Ne bih znala da kažem tačnu cifru jer ne znamo još kakav će odgovor dati Fond na našu molbu“, rekla je Kinka.
Ona je objasnila da je u međuvremenu u dogovoru sa izvođačem radova „Baupartner“ d.o.o. iz Subotice, postavljena hidrantna mreža u zgradi biblioteke i preostalo je da se priključi na glavni hidrant, tako da bi do kraja godine biblioteka trebala da ima odgovarajući sistem protivpožarne zaštite koji po zakonu svaka javna ustanova treba da ima.
|
Akcija tokom Meseca knjige Za vreme trajanja Meseca knjige biblioteka nudi mogućnost za upis novih članova po nižim cenama. Cena porodične članske karte za vreme akcije je 500 dinara (inače je 600). Za učenike osnovnih škola članarina je sa 300 spuštena na 150 dinara, za srednjoškolce, studente i penzionere je 200, a inače je 350 dinara, a ostali građani umesto za 400 sada mogu da se učlane u biblioteku po ceni od 250 dinara. |
Problemi s internetom
U adaptiranom tavanskom prostoru zgrade biblioteke napravljena je multimedijalna sala, gde je postavljen informacioni centar i tako je članovima biblioteke omogućeno korišćenje računara i interneta. Korisnici imaju primedbe upravo na ovu vrstu usluge, kažu da su računari često u kvaru, internet nije uvek dostupan ili zbog odvijanja drugih sadržaja u tom prostoru informacioni centar nije otvoren za korisnike biblioteke.
O ovim problemima Eržebet Kinka kaže: „Zastoja u radu informacionog centra smo imali zato što smo mi na budžetu opštine i nemamo sopstvena sredstva. Računari se kvare pa smo morali da čekamo sredstva iz opštine kako bismo mogli da otklonimo eventualni kvar i zbog toga se dešavalo da internet, odnosno računari nisu bili u funkciji. Drugi problem je vezan za naše provajdere, kakav je njihov sistem, mi tako funkcionišemo, a na to ne možemo da utičemo. Ako se desi da iz tih razloga nema interneta, potrebno je određeno vreme da njihova ekipa otkloni kvar. Za takve stvari naši korisnici ponekad imaju strpljenja i razumevanja, a ponekad ne, i u takvim situacijama dolazi do neprijatnosti. Pored toga, u istoj sali se održavaju i druge vrste programa kojima zadovoljavamo kulturne potrebe građana, tako da su oni od višeg interesa i za biblioteku i za širu javnost. Trudimo se da uskladimo i zadovoljimo i jedne i druge potrebe građana. Naš propust je što na početku nismo doneli pravilnik o korišćenju interneta. Takav pravilnik je sada doneo Upravni odbor i on može da se pogleda na našem sajtu (autor ovog teksta nije uspeo da ga pronađe na sajtu biblioteke). Pravilnik se prvenstveno odnosi na bezbednost računara, jer se dešava da ih korisnici oštete, pa čak i da ukradu pojedine delove, zato smo postavili sigurnosne kamere, određen je interval korišćenja interneta i postoji mogućnost da se unapred rezerviše termin, kao i mogućnost da u vreme odvijanja drugih programa neće biti prilike za korišćenje informacionog centra. Program biblioteke se nalazi na sajtu biblioteke, tako da korisnici mogu da vide u kom terminu informacioni centar neće raditi.“
|
Novi naslovi Pokrajinski sekretarijat za kulturu je odobrio 66.000 dinara za sufinansiranje nabavke novih knjiga, a od fondacije „Domovina“ iz Budimpešte je dobijeno 700.000 forinti (250.000 dinara). |
Isključeni telefoni
Pre nekoliko meseci iz lokalne samouprave naloženo je svim budžetskim korisnicima da svoje troškove smanje za 30 posto, a među njima je i Narodna biblioteka, međutim, Kinka je rekla da biblioteka nije poštovala nalog opštine.
„Mi nismo mogli to da ispoštujemo jer nam najviše novca ide na plate (13 stalno zaposlenih i jedan na određeno vreme) i na stalne, to jest tekuće troškove, a sve drugo su sitne pare. Jedina još veća stavka je milion dinara što ide za nabavku knjiga. Pošto je ova godina Godina knjige i na Upravnom odboru i na stručnom veću je donet zaključak da ove godine nećemo to da smanjimo, a neka Opštinsko veće kroji onoliko koliko smatra da može da nam obezbedi, jer ako ne kupimo nove knjige, savremenu literaturu, biblioteka će se pretvoriti ne u antikvarnicu već u muzej. Ovo je druga godina kako ne možemo da kupimo knjige u onoj količini koja nam je pravilnikom propisana“.
Inače, u Narodnoj biblioteci su već četiri nedelje isključeni telefoni.
LJ.M.
