trg_fontaneProšle nedelje je stupila na snagu zabrana, tj. ograničena upotreba proizvoda od duvana.
Kako se i očekivalo, jedino su ugostiteljski objekti u Bečeju koji baš moraju, tačnije koji zauzimaju površinu od osamdeset ili više kvadratnih metara obezbedili gostima nepušačku zonu, dok su se svi ostali opredelili za „duvanjenje“.
Samo polazeći od ružne statistike Srbije da svaki drugi muškarac, svaka treća žena i svako četvrto dete puši, nije se ni očekivalo da će se neki bečejski birtaš opredeliti da njegovi gosti uz kafu ili piće ne smeju da „zapale“. Para vrti gde burgija neće, a izgleda da onaj ko ima novca za cigarete ima i za kafanu.
– Odlučili smo da dozvolimo pušenje u našem kafiću, jer većina naših gostiju su pušači. Sigurno je da 85 posto njih puši. Jedino je iz tog razloga vlasnik ugostiteljskog objekta doneo ovakvu odluku. On je nepušač i protivnik je cigareta, ali šta može, izgubio bi sve svoje goste ako se ne bi pušilo – rekao je Dragan Petković, konobar kafića „Debeli Zmaj“.
Sve je, dakle, po starom, osim nalepnica i znakova po stolovima i zidovima za dozvoljeno konzumiranje duvanskih proizvoda.
U lokalima kao što su „Stage“, „Panorama“ i „Gradska kafana“, s obzirom na to da su ti lokali veći od osamdeset kvadratnih metara, obezbeđeni su prostori i za protivnike duvanskog dima, mada se, prema slobodnoj proceni novinara, ne bi reklo da je to pedeset posto ukupne površine.
|
Gde je zabranjeno? Pušenje je zabranjeno na radnom mestu, u liftovima, hodnicima, čekaonicama, školama, fakultetima, bolnicama, menzama, bioskopima, vrtićima, pozorištima, opštinskim zgradama, medijskim kućama. Vlasnici ugostiteljskih objekata površine do 80 kvadrata moraće da se odluče da li će biti pušački ili nepušački. Restorani i kafići koji su veći od 80 kvadrata moraju da imaju najmanje 50 odsto nepušačkog dela i to bliže vratima. U firmama, institutima i kompanijama, u kojima zakon potpuno ne zabranjuje pušenje, poslodavac donosi odluku da li će dozvoliti konzumaciju nikotina ili ne. |
Svetao je primer cele ove duvanske ujdurme „Klub 4“, koji je jedini u Bečeju, od trenutka otvaranja obezbedio polovinu prostora za pušače, a polovinu za nepušače.
Osoblje iz kafane „Pivnica“ je reklo da su se za pušenje opredelili jer većina gostiju puši. Lokal nisu podelili na pušački i nepušački deo jer prostor kafane nije veći od osamdeset kvadrata, a na ulazu, po stolovima i na šanku su vidno obeležili da je pušenje dozvoljeno, što im dozvoljava i ventilacioni sistem za tzv. reciklažu vazduha.
Poznati ugostiteljski objekat „Scena“ koji se nalazi u okviru Gradskog pozorišta je jedini objekat u gradu prema istraživanjima novinara Bečejskog mozaika, koji je rekao stop dimu. Čudno? Ne, jer se taj objekat nalazi u sastavu pozorišta u kome je prema zakonu zabranjeno paljenje cigareta.
U modernom srpskom jeziku trebali bi da se razlikuju pojmovi kafane od kafića. Od kafana se nikako nije ni moglo očekivati da će im tamo „neki zakon“ promeniti memljivu atmosferu u kojoj se duvanski dim meša sa alkoholnim isparenjima. Pa ako je to od kafana očekivan potez, onda su kafići podbacili. Evropo, čekaj nas, mi sigurno nećemo doći.
M.S.
