(Ilustracija: pexels.com)Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i udruženje Lokal pres izrazili su duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena tri ključna medijska zakona.
O izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS), čiji je predlog Vlade 9. juna usvojio Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine, poslanici će odlučivati sutra.
Proces koji traje više od godinu i po dana doveden je u završnu fazu kroz neprihvatljivo ubrzan postupak, kratke rokove i uz izostanak transparentnosti, sve pod izgovorom usklađivanja sa preporukama Evropske komisije, saopštili su NUNS, Lokal pres i ANEM.
„Podsećamo da su komentari Evropske komisije na predložene nacrte zakona stigli još u decembru 2023. godine, a Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je tek krajem 2024. odlučilo da na njih odgovori i formira radne grupe. Ove grupe imale su izuzetno kratak rok za rad, bez uvida u verzije nacrta koje su poslate u Brisel. Takođe, uprkos ponovljenim zahtevima novinarskih i medijskih udruženja da se organizuje javna rasprava o najnovijim izmenama ZJIM-a i ZEM-a, ministarstvo je odbilo taj predlog“, navodi se u zajedničkom saopštenju.
Ocenjeno je da način na koji je ovaj proces sproveden, kao i izmene koje su usvojene, doprinose daljem urušavanju medijskih sloboda i ozbiljno narušavaju smisao demokratskih procedura.
Najnoviji predlozi Ministarstva za izmene članova 84 i 85 Zakona o javnom informisanju i medijima, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima, izmenjeni su u skladu sa predlozima NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa.
Ova udruženja su ukazala da prethodne formulacije dodatno ograničavaju novinare i nisu usklađene sa evropskim standardima. Ipak, izmene koje se odnose na oblast javnih nabavki i vlasništva u medijima i dalje ostaju problematične i predstavljaju korak unazad za slobodu medija.
Javne nabavke i dalje ostaju bez detaljnog uređivanja usluga, ne propisuju se uslovi pod kojima se one mogu nabavljati, ne utvrđuje mehanizam kontrole i ne upućuje na primenu Zakona o javnim nabavkama. Sve to ostavlja mogućnost zloupotrebe i favorizovanje određenih medija, suprotno evropskim standardima i suprotno zahtevima Evropske komisije, navode udruženja.
NUNS, ANEM i Lokal pres su u poslednjim komentarima na ZJIM ponovo istakli neprihvatljivo vraćanje države u vlasništvo medija, koje nije u skladu sa Medijskom strategijom.
„Takođe, ponovo ukazujemo da član 39a uvodi određene obaveze za medije u (neposrednom ili posrednom) vlasništvu subjekata poput Telekoma, ali bez nezavisnog nadzora i sankcija za njihovo kršenje. Ranije smo upozoravali da se oslanjanje isključivo na samoregulaciju u medijima pod državnom kontrolom ne može smatrati garancijom uređivačke nezavisnosti, već može legitimisati politički uticaj“, navodi se u saopštenju.
Izmene Zakona o javnim medijskim servisima donose određene pozitivne promene. Ipak, poslednje izmene usvojene nakon poslednjih komentara udruženja ostaju površne i ne dotiču suštinska pitanja kao što su uređivačka nezavisnost i koncentracija moći, ocenila su udruženja.
Programski savet formalno bira Poverenika za prava gledalaca i slušalaca, ali ta funkcija ostaje marginalizovana – poverenik je angažovan honorarno i nema ovlašćenja da samostalno pokreće postupke.
Ključni problem i dalje predstavlja koncentracija moći u rukama generalnog direktora, budući da upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra. Nova pravila o budžetskom finansiranju javnih servisa, uprkos deklarativnoj zabrani političkog uticaja, ostavljaju prostor za zloupotrebe, posebno zbog nejasno definisanih kategorija poput „projekata od posebnog društvenog značaja“, istaknuto je u saopštenju.
Iako su u poslednjim komentarima NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa ponovo insistira da se izmeni Zakon o elektronskim medijima i unapredi deo koji se odnosi na izbornu kampanju, još jednom je propuštena prilika, navodi se.
Ocenjeno je da se i dalje sistemski izostavljaju jasna pravila za ključne fenomene koji oblikuju medijski pejzaž tokom izbornih kampanja – prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i politički marketing ostaju van regulatornog okvira. Na ovaj problem godinama unazad ukazuju brojne domaće i međunarodne organizacije i institucije koje prate izborne procese u Srbiji, označavajući ga kao jednu od najvećih prepreka za fer i ravnopravno informisanje građana.
„Netransparentan proces izmena zakona, uz ignorisanje ključnih problema, dodatno ugrožava slobodu medija i demokratske principe. Neophodno je hitno preduzeti konkretne korake ka uspostavljanju fer i transparentnog medijskog okruženja, u skladu sa evropskim standardima, uz punu odgovornost svih relevantnih institucija. Samo kroz transparentnost, dijalog i poštovanje pravila možemo obezbediti nezavisne medije koji služe interesu građana i demokratiji“, saopštili su NUNS, ANEM i Lokal pres.
