trg_fontane
„Bečej raspolaže velikim potencijalom koji nije uopšte ili nije dovoljno iskorišćen“, konstatacija je koja se duži niz godina može čuti u javnosti, ali i od čelnika grada. Nedostaju, međutim, odgovori na pitanja da li se i šta radi da se takvo stanje promeni.
Smernice i okvir u kom pravcu treba da se Bečej razvija dati su u Strategiji održivog razvoja opštine Bečej do 2017. godine. To je strateški dokument ovog grada, koji je lokalni parlament usvojio 2007. godine, da bi se nekoliko godina kasnije ispostavilo da je on samo „mrtvo slovo“ na papiru i da više ne odražava realnu situaciju u Bečeju, te je prethodna lokalna vlast sredinom 2010. godine donela zaključak da postojeću Strategiju treba staviti van snage i izraditi novu, u skladu sa nacionalnom strategijom održivog razvoja.
Ipak, umesto izradi nove, pristupilo se revidiranju postojeće strategije. Za taj posao angažovana je Regionalna razvojna agencija „Bačka“ sa čijim predstavnicima su nadležni u lokalnoj samoupravi u martu 2012. godine potpisali ugovor. Posao „prepravljanja“ strategije, za koji je iz opštinskog budžeta izdvojeno oko 12.000 evra, trebao je biti završen do kraja 2012. godine, nakon toga su trebale biti organizovane javne rasprave, a potom i usvajanje revidirane strategije u lokalnom parlamentu. Sredinom oktobra 2012. godine direktor Regionalne razvojne agencije „Bačka“ Srđan Vezmar je na pitanje dokle je stigao proces revizije Strategije održivog razvoja opštine Bečej, odgovorio da se radi njeno usklađivanje sa prioritetima u strategiji Evropa 2020, kao i da je sa pokrajinskim sekretarom za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dogovoreno da na nivou Vojvodine sve strategije budu urađene na isti vremenski period, od 2014. do 2020. godine, a taj okvir je odabran, kako je rekao, jer on obuhvata novi budžet Evropske unije za isti period kako bi „opštine lakše mogle pristupiti fondovima Evropske unije od 2014. godine“. Tada je Vezmar obećao da će bečejska revizija biti završena do kraja 2012. godine. Nije poznato da li je to urađeno u najavljenom roku.
Akcioni planovi
Tek godinu dana kasnije, krajem septembra i početkom oktobra 2013. godine organizovane su dve javne rasprave o nacrtu teksta revidirane Strategije održivog razvoja opštine Bečej za period od 2014. do 2020. godine, kojoj su prisustvovali predstavnici opštinske vlasti, javnih preduzeća i ustanova, mesnih zajednica, opozicionih političkih partija, civilnih organizacija ali i studenti i učenici srednjih škola.
Tadašnja zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević je na javnoj raspravi u septembru 2013. godine istakla da je Strategija „krovni dokument koji treba da prepozna sve potrebe i nedostatke opštine Bečej i da odredi prioritete i pravce daljeg razvoja“, a iz kojeg treba da proizađu akcioni planovi, te da je opština Bečej već konkurisala i ostvarila određena sredstva (oko milion dinara) za izradu akcionih planova koji treba da se naprave za dve naredne godine. Ona je rekla i da je paralelno sa završavanjem Strategije počela i izrada akcionih planova i svih ostalih projekata koji treba da se realizuju, a sve sa ciljem obezbeđivanja sredstava, i zato oni moraju biti planirani u opštinskom budžetu za 2014. godinu ali mora biti planirano i da se deo sredstava ostvari i od viših nivoa vlasti pa i inostranih fondova.
Na istoj javnoj raspravi direktor Regionalne razvojne agencije „Bačka“ Srđan Vezmar je kazao da sve opštine izrade ili revizije svojih strategija za period od 2014. do 2020. godine moraju da završe do kraja 2013, a najkasnije do prvog kvartala 2014. godine da bi se poklapale sa novim budžetskim periodom Evropske unije, a da bi opštine mogle da konkurišu za sredstva iz evropskih fondova, moraju da sprovedu čitav niz mera u modernizaciji kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i opštinske uprave uvođenjem tzv. vojvođanskog standarda koji obuhvata pet mera.
„Prva mera je formiranje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, što smo mi kao partneri opštine Bečej i uradili pre oko godinu dana (2012. godine), a koja bi u narednom periodu trebala da bude operativna sto posto. Druga mera, koju privodimo kraju, je revizija Strategije održivog razvoja. Treći korak, za koji je opština Bečej obezbedila sredstva, je izrada akcionih planova. Po svim ključnim prioritetima koji su definisani u Strategiji mi ćemo izraditi akcione planove u kojima će tačno biti navedeni projekti koji će biti realizovani kako bi se ostvarili definisani prioriteti, a kad definišemo te projekte potrebno je i da predvidimo način njihovog finansiranja, koji obavezno mora da bude predviđen u opštinskom budžetu, u pokrajinskom i republičkom budžetu, i naravno na kraju tu su i sredstva iz evropskih fondova. Četvrta mera je uvođenje informacionog sistema za praćenje analitike lokalnog ekonomskog razvoja i mi smo opštini Bečej donirali jedan informacioni softver koji bi trebao da zaživi kada i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj bude funkcionalna stoprocentno. Poslednja mera je namenjena službama finansija i zahvaljujući sredstvima nemačke vlade započinjemo projekat osposobljavanja službi finansija za sprovođenje procedure po kojima se troši evropski novac. Ovih pet aktivnosti će se sprovoditi u narednom periodu na prostoru cele Vojvodine, a ono po čemu je Bečej izuzetak, jeste da je praktično sve ovo manje-više u Bečeju sprovedeno, izuzev Strategije i akcionih planova za koje smatramo da ćemo uraditi do kraja 2013. godine, kako bi neki od definisanih projekata u akcionom planu ušli u budžet za 2014. godinu“, rekao je Vezmar, međutim, nije precizirao koji je to „naredni period“. On je tada rekao da će se pristupiti izradi pet prioritetnih akcionih planova, a to su akcioni planovi za infrastrukturu, za povećanje pokretnosti lokalne privrede, za zaštitu životne sredine, za zapošljavanje i za ruralni razvoj. Na javnoj raspravi 2013. godine je rečeno da su za ove oblasti definisane mere i aktivnosti koje se trebaju realizovati za postizanje ciljeva, kao i da je neophodan sistem upravljanja i praćenja realizacije strategije da bi ona zaživela, a da „ključnu ulogu i odgovornost za koordinaciju i sprovođenje strategije ima predsednik opštine, Opštinsko veće i Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, pri čemu se aktivnosti ove kancelarije odnose na stručno-administrativne i operativne poslove vezane za koordinisanje rada javnih preduzeća i lokalne uprave u procesu realizacije projekta i aktivnosti iz akcionog plana, koordinaciju javnog, privatnog i privrednog sektora, praćenje implementacije strategije, redovno informisanje javnosti, promovisanje aktivnosti u procesu ostvarivanja održivog razvoja“. Rečeno je i da će se uspostaviti grupa za monitoring od predstavnika radnih grupa i lokalnih partnera van Opštinske uprave koji su učestvovali u izradi strategije, da će zadatak te grupe biti praćenje i kontrola sprovođenja Strategije, kao i da će se grupa sastajati „u redovnim vremenskim intervalima najmanje tri puta godišnje, a po potrebi i češće“.
Revidirana Strategija održivog razvoja opštine za period 2014-2020. godine usvojena je na sednici skupštine 18. novembra 2013. godine, međutim, do kraja februara 2015. godine javnost nije informisana o tome da li se strategija sprovodi, ima li akcionih planova, ili je opet samo „mrtvo slovo“ na papiru.
Banja i geotermalna energija
Tokom 2014. godine novinar Bečejskog mozaika u više navrata je pokušao da od predstavnika vlasti dobije informacije o tome da li se i u kojoj meri sprovodi Strategija održivog razvoja, odnosno da li su urađeni „prioritetni“ akcioni planovi i da li će i kada će biti realizovani. U maju 2014. godine od tadašnje zamenice predsednika opštine Tamare Ivanišević dobili smo informaciju da se akcioni planovi rade u saradnji sa Regionalnom agencijom „Bačka“, ali da su u međuvremenu iz Agencije dobili informaciju da 2014. godine neće ni biti otvorena prekogranična saradnja sa Hrvatskom, a i sledeće godine sa Mađarskom, te je iz tog razloga prestalo užurbano da se radi. Ona je rekla i da su sve informacije i podaci koji su traženi dostavljeni Agenciji, a da po informacijama koje je dobila od Mihajla Ćelića iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koji je bio zadužen za to, dalje je sve na Regionalnoj agenciji da to pretoči u planove, da sazove sastanke radnih grupa da se vidi da li ima nekih izmena i da se sve pripremi za Opštinsko veće i Skupštinu. „Očekujem da će to biti urađeno do leta, ako ne, onda u septembru (reč je o 2014. godini; prim. nov.). Od Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu je dobijeno oko milion dinara, toliko će nas koštati rad Regionalne agencije i rad nekih stručnih lica koja će biti angažovana u radnim grupama“, rekla je tada Ivanišević.
Na konstataciju novinara da je na javnoj raspravi o Strategiji rečeno da finansiranje projekata koji će biti u akcionim planovima mora da bude predviđeno i u opštinskom budžetu za 2014. godinu, i u pokrajinskom i republičkom budžetu, Ivanišević je u vezi toga kazala: „Mi jesmo određene investicije predvideli, ne kroz akcione planove, nego kroz odluku o izmeni budžeta za 2014. godinu. Tačno je da on neće proći kroz ove planove ali ono što prođe Skupštinu posle će biti inkorporirano u akcione planove. Ono što je bitno i što mora ući u akcioni plan za infrastrukturu jeste banja i prelazak Toplane na geotermalnu energiju, dosta radimo na promociji i jednog i drugog projekta i idealno bi bilo kada bi se oni odvijali u isto vreme, jer bi tada bušotina bila najkompletnije i najkvalitetnije iskorišćena, a oba projekta su izuzetno značajna za grad“, a za ostale informacije o Strategiji održivog razvoja novinara je uputila da se obrati Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, odnosno Željku Plavšiću, koji je tamo premešten sa funkcije pomoćnika predsednika opštine.
Usvajanje dokumenata
U nastojanju da dobijemo više informacija o tome da li se sprovodi Strategija održivog razvoja opštine Bečej, obratili smo se Željku Plavšiću, načelniku Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, odnosno načelniku Odeljenja za privredu i razvoj kako piše u imeniku na zvaničnoj prezentaciji opštine. Međutim, na informacije smo čekali nekoliko meseci (tada je bio period godišnjih odmora, te je Plavšić rekao da će na postavljena pitanja odgovoriti kada se vrati sa godišnjeg odmora), da bi tek u septembru 2014. godine dobili samo uopštene odgovore i već poznate informacije, uz sugestiju: „Predlažem da sačekate usvajanje svih dokumenata i tada će sve biti jasnije“, te smo tražili dopunu odgovora sa konkretnim informacijama i podacima, ali ni ti odgovori nisu bili precizni.
Na pitanje koji su akcioni planovi urađeni, kada treba da počne njihova realizacija, koji su rokovi, koliko novca treba za njihovu realizaciju i odakle se taj novac planira obezbediti, kao i koji su to „ostali projekti“ koje podrazumevaju akcioni planovi, u odgovoru Plavšića je navedeno da su akcioni planovi za period od 2014. do 2016. godine u pripremi – bilo je najavljeno da će biti urađeni do kraja 2013. godine – i „biće usklađeni sa prilivom u budžet opštine tj. u skladu sa novčanim mogućnostima“, „neki poslovi koji su predviđeni planom su već započeti, rokovi će biti identični kao i rokovi na koje se planovi i odnose, biće potrebno novca onoliko koliko se projekata unese u akcioni plan i novac će biti obezbeđen iz budžeta, viših nivoa vlasti (Republika i Pokrajina) i kredita“, „suština akcionih planova je da do detalja definišu konkretne mere (projekte) iz Strategije koji će se u tom periodu i završiti, kada se planovi usvoje tada će se i sve detaljno znati. Neki su već započeti, a ostali će biti realizovani do kraja roka na koji je i plan donešen“.
U vezi „vojvođanskog standarda“, odnosno pet mera koje je opština Bečej u obavezi da sprovede da bi mogla da konkuriše za sredstva EU, na pitanje šta je od toga i urađeno, u odgovoru Plavšića su nabrojane mere „Strategija sa akcionim planovima, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj – KLER, sistem 48 sati, standardizacija ISO 9001 (u postupku resertifikacije)“ i navedeno je da „sve to opština Bečej već ima i u velikoj smo prednosti u odnosu na mnoge opštine u Vojvodini“.
U vezi uvođenja informacionog sistema za praćenje analitike lokalnog ekonomskog razvoja kao jedne od mera „vojvođanskog standarda“, za čega je, kako je bilo rečeno, Agencija „Bačka“ donirala informacioni softver koji treba da „zaživi kad i Kancelarija za ekonomski razvoj (KLER)“, na pitanja da li je to i u kojoj meri realizovano, na osnovu kojih pokazatelja se može videti ili proveriti, kao i koliko osoba i na kojim poslovima radi u Kancelariji za ekonomski razvoj, te zašto informacije i podaci na sajtu KLER-a nisu ažurirani, u odgovoru Plavšića se navodi da „osoba koja je prošla obuku za upravljanje bazom podataka ne radi više u KLER-u, niti opštini, a trenutno se druga osoba obučava da koristi tu bazu podataka“, „na žalost, samo jedna osoba radi u KLER-u, a bilo ih je tri“, a „u toku je izrada nove internet stranice opštine Bečej koju finansira Narodna skupština Republike Srbije, u okviru tog sajta će biti integrisan i sajt KLER-a, podaci se pune i na tome se radi, takođe sa novom stranicom će biti i novi izgled KLER stranice na internetu“.
Međutim, ni nakon uspostavljanja nove internet stranice opštine Bečej, u odeljku Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i dalje nema ažuriranih podataka, recimo u bazi o broju nezaposlenih stoje podaci iz maja 2013. godine ili u bazi o prosečnoj zaradi u opštini Bečej su podaci iz 2012. godine, osim što je nakon više od godinu dana početkom februara ove godine objavljen konkurs Ministarstva kulture i informisanja.
U odgovoru na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u kom su traženi konkretni odgovori, koji je u septembru 2014. godine upućen Željku Plavšiću, navodi se sledeće: „Akcioni planovi se rade iz sledećih oblasti: infrastruktura, konkurentnost privrede, zaštita životne sredine, zapošljavanje i ljudski resursi, poljoprivreda i ruralni razvoj, sport i omladina i turizam. Odeljenje za privredu i razvoj je sprovelo anketu kod svih javnih ustanova i popisano je približno 150 ideja koje se mogu finansirati u narednom periodu, kroz prvi, drugi i svaki naredni akcioni plan u okviru Strategije koja je trenutno na snazi. Za neke ideje postoji projektna dokumentacija, za neke ne, ali postoji okvirna cifra koja je potrebna, za neke nema ni približna vrednost. Takođe, odeljenje je sve projekte koji su planirani kreditom i koji su u toku realizacije, predočilo Opštinskom veću, a zajedno sa pomenutim idejama čine grupu posla koji treba da se uradi u narednih 16 godina u okviru Strategije (ako ostane identična). Po mom saznanju, u toku je formiranje radnih grupa na nivou svake od oblasti za izradu akcionih planova. Novac potreban za realizaciju planova se meri u stotinama miliona dinara. Ono što je deo plana, a radi se (ili je gotovo) jesu osnovne škole, srednja Tehnička, zadužbina u centru, osvetljenje na Tisi, fiskulturna sala u Petefi Šandor školi, a planira se puno stvari od kojih su veće kružni tok na ulasku u grad, sanacija deponije Botra, energetska sanacija Sever Đurkić škole i zgrade opštinske uprave, rekonstrukcija trga, rekonstrukcija toplovodne mreže itd. Od priliva u budžet i priliva od viših nivoa vlasti zavisi u kojoj meri će biti ispunjeni ciljevi. Nakon toga nam predstoji usvajanje planova na Opštinskom veću, a potom i na Skupštini opštine, koje kasnije prevodimo na dva jezika, štampamo i predočavamo javnosti. Tada praktično posao tek počinje, a cilj je ispunjenje akcionih planova u što većoj meri“.
Međutim, ni nakon šest meseci od tog i takvog Plavšićevog odgovora nije poznato da li su i koji akcioni planovi urađeni, da li su razmatrani na Opštinskom veću i da li će biti predstavljeni na narednoj sednici lokalnog parlamenta.
Lj.M.
