„Nije bilo nasilja u školi ’Zdravko Gložanski’“

Poštovani uredniče, želim da ukažem na konfuzno, haotično i nejasno izveštavanje vašeg novinara o događanjima u školi „Zdravko Gložanski“.

Ni posle nekoliko napisa u „Mozaiku“ čitaocima i dalje nije jasno o čemu se radi. Vaš novinar piše na način kao da se plaši da jasno i glasno napiše činjenice; stiče se utisak kao da postoje dve strane i dve istine a da ona, eto, želi da ostane objektivna i neutralna.
Kao da je teško napisati jasno i glasno da u školi nasilja nije bilo i da je podignuta lažna uzbuna.
Vašem novinaru kao da nije važno to što je jedna od samozvanih „stručnjaka za zaštitu dece od nasilja i zlostavljanja“ ZLOUPOTREBILA pečat i akta škole i neovlašćeno pozvala nadzor jer se u školi navodno dešava nasilje.
Vašem novinaru kao da je teško napisati da je Šormaz Izabela zloupotrebila položaj koordinatora i da joj je zbog toga uskraćeno poverenje, da je odbijala da dostavi izveštaje članu Veća zaduženom za prosvetu i obrazovanje, nego se navode nemušta saopštenja LPA.
Vašem novinaru je „interesantno“ da se obaveštenje o smeni i ponovnom postavljenju nalazi na sajtu Demokratske stranke Bečej. Šta je tu interesantno? Zar je to neki problem? Na sajtu Demokratske stranke Bečej se nalazi i vest o otvaranju SOS marketa, i vest da se razmatralo stanje u poljoprivredi i da se menja vodostaj Tise i da se rekonstruiše toplovod. Da li je i to „interesantno“? Kad je već čitala vest sa sajta Demokratske stranke, zar nije zapazila i zar joj nije interesantno ono što piše u obrazloženju, a što ne prenosi vašim čitaocima. Tamo (na sajtu DS) Stankov Zvonimir kaže: „Čvrsto stojimo na stanovištu da je smena direktorke izvršena na nepošten i uvredljiv način. Ovom odlukom želimo da pokažemo da se bez školskog odbora u školi ne može sprovoditi novosadska kadrovska politika – lokalna samouprava, kolektiv škole i savet roditelja su odgovorni za rad škole pa će oni birati, postavljati i smenjivati direktore“.
Na sajtu DS Bečej takođe stoji da se prilikom predlaganja Suzane Đukić za vršioca dužnosti direktora, imala u vidu i činjenica da je Đukićeva posao direktora i do sada odlično obavljala, da je dobar organizator, sjajan pedagog, ima nepodeljenu podršku školskog odbora, podršku kolega i kolektiva, i da je omiljena među učenicima i sugrađanima.
Ne, to nije važno! Najinteresantnije je to što se vest nalazi na sajtu Demokratske stranke. Izgleda da je tu i problem.
Vinovnici nevolja koje su prouzrokovane štetočinskim delovanjem grupice „zaštitnika dečijih prava“, kad su videle kakvu su nevolju natovarili školi i gradu i kad za takvu svoju rabotu ne mogu nikako da nađu opravdanja (kad je propala i priča „na nacionalnoj osnovi“, a i to su pokušale), najlakše je reći da se u sve umešala politika i da je za sve kriva politika. I zato je valjda vest na sajtu Demokratske stranke toliko problematična i toliko „interesantna“. Na veliku žalost, u celom slučaju oko smene direktorice nema ni reči o politici – u pitanju je ljudska sujeta, karijerizam, loše namere i … po koji dinar.
Najlakše je sve prebaciti na politiku i sve brljotine mogu da se sakriju i „prođu“. Izgleda da je najteže pogledati istini u oči i napisati istinu.
A činjenice su ovo:
Grupica samozvanih stručnjaka „zaštitnica dečijih prava“ i „zaštitnica dece od nasilja“ koristeći sve blagodeti rada u državnoj službi i prosveti kad je u pitanju radno vreme i ostale pogodnosti, obilno koristeći sredstva gradskog budžeta, raznih fondova i donacija, „istakla“ se u sačinjavanju programa za zaštitu dece od nasilja, akcionih planova, edukacija i-šta-ti-sve-ne. Sve je savršeno funkcionisalo – štancovani su programi o zaštiti dece od nasilja, formirani su timovi, držana su predavanja, honorari su malo curkali, malo kapljali, bilo je za svakoga po malo. U timove su uključivani i članovi Opštinskog veća zaslužni za obezbeđena sredstva iz budžeta, stručnjaci iz pokrajinske školske uprave, pokrajinskih sekretarijata, ministarstava. I … mreža je stvorena.
Ali, nešto kao da je falilo. Falilo je NASILJE I ZLOSTAVLJANJE NAD DECOM. Šteta da imamo tako dobre programe a da ih ne možemo primeniti. Njihova primena bi verovatno zahtevala nove akcione planove i verovatno donela i nove donacije.
Bečej je miran grad. U njemu žive mirni ljudi koji se između sebe čestito i ne posvađaju, a ne da se potuku ili da, ne daj bože, svoju ili tuđu decu – tuku. Osim ćuške i sličnog „nasilja“ nije običaj ovde da roditelj iz bilo kog razloga tuče ili, ne daj bože, zlostavlja svoju decu. O ponašanju učitelja prema deci da i ne govorimo.
Ako nasilja nema – treba ga izmisliti!!!
Tako i bi. Dok je direktorka škole „Zdravko Gložanski“ bila odsutna zbog zdravstvenih problema u porodici, jedan od samozvanih „stručnjaka“ škole, neovlašćeno, zloupotrebljavajući pečat škole i krivotvoreći službena akta, poziva stručni prosvetni nadzor (inače jednu od koleginica iz „tima“) sa izgovorom da se u drugom a odeljenju navodno dešava nasilje nad jednom učenicom. Nasilje sprovodi učiteljica i ostala deca a direktorica ništa ne čini da to spreči. Sve sami monstrumi!!!
I sjatiše se u školu sve moguće i nemoguće inspekcije, nadzornici, timovi za zaštitu. Škola je optužena da krši konvenciju Ujedinjenih nacija, narušava sistem obrazovanja … Timovi i inspektori kao da su se utrkivali. Kroz učionicu su defilovali kontrolori i nadzornici i … ništa. Centar za socijalni rad, tužilaštvo, MUP, i ko sve ne konstatuju jednoglasno – nasilja nije bilo! Kraj? Ne. Kad su stručnjakinje videle da ih zbog dizanja lažne uzbune niko ništa ne kažnjava, čak naprotiv, postaju važne i pozvane da „stručno“ objašnjavaju značaj zaštite dece od nasilja, pokušavaju ponovo. Opet, kad je direktorica iz istih razloga na kratko bila odsutna, koordinatorka LPA Šormaz Izabela, opet zloupotrebljavajući pečat i akta LPA, na svoju ruku, bez odluke saveta, upućuje pismo ombudsmanu za ljudska i dečija prava i bez ikakvih dokaza optužuje decu da vrše nasilje nad drugaricom i da se ovoga puta nasilje širi i na lokalnu zajednicu.
I opet inspekcije, i opet kontrolori i nadzornici. I opet nema nasilja.
Da ne bi sve bilo uzalud, pokrajinski sekretar za obrazovanje dr Jegeš Zoltan protivno zakonu, svojim ovlašćenjima (po nagovoru „članica tima“ iz svoje službe) smenjuje Suzanu Đukić sa mesta direktora kako bi opravdao višemesečne inspekcije i nadzore i kako bi skrenuo pažnju sa osnovnog problema – lažne uzbune i nalaza da nasilja nije bilo.