Nova izvršna vlast u Bečeju: Dragan Tošić je novi predsednik

Novi predsednik opštine Bečej je Dragan Tošić (SNS), njegova zamenica je Dalila Dujaković (SNS), a članovi Opštinskog veća su Anđelko Mišković, Dragan Kovačev, Svetlana Vuletić, Đuro Kričković, Miomir Jelenić, Dejan Terzić, Čaba Štefaniga, Igor Kiš i Karolina Smieško, odlučila je tajnim glasanjem većina odbornika na petoj po redu sednici Skupštine opštine 2. jula.

Za izbor Tošića (od 10. juna zamenik predsednika opštine, a u prethodnom mandatu pomoćnik predsednika opštine za organizacione poslove) za predsednika opštine glasalo je 28 odbornika, za izbor Dalile Dujaković 26, a devetočlana opštinska vlada izabrana je glasovima od 25 do 26 odbornika od ukupno prisutnih 31. Opštinsko veće ostalo je u istom sastavu u kom je izabrano 10. juna.
Da bi Tošić mogao da postane predsednik opštine vraćen mu je mandat odbornika. Naime, kada je 10. juna izabran za zamenika predsednika opštine, ostao je bez odborničkog mandata. U međuvremenu je odbornica bečejskog parlamenta Slađana Jovanović (SNS) podnela ostavku na odborničku funkciju, te je njeno mesto u lokalnom parlamentu zauzeo Tošić. Nakon što je izabran za predsednika opštine, ponovo je ostao bez mandata, a upražnjeno odborničko mesto treba da zauzme neko sa izborne liste SNS-a. Inače, i bivši predsednik opštine Vuk Radojević je izjavio da će uputiti zahtev nadležnima da mu se vrati mandat bečejskog odbornika. Ukoliko se njegov zahtev pozitivno oceni, aktuelni pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mogao bi da bude i odbornik u Skupštini opštine Bečej.

Za četiri dana dve sednice bečejskog parlamenta
Ostavka stare i izbor nove vlasti

Skupština opštine Bečej je prošle nedelje za četiri dana zasedala dva puta. Na drugoj, odnosno petoj po redu, sednici održanoj 2. jula izabran je novi predsednik opštine Dragan Tošić (SNS) i njegova zamenica je Dalila Dujaković (SNS) i članovi Opštinskog veća.
Na prvoj sednici održanoj 29. juna konstatovan je prestanak mandata lokalne izvršne vlasti, jer je ostavkom predsednika opštine Bečej Vuka Radojevića (SNS) prestao i mandat njegovog zamenika i članova Opštinskog veća.
Radojević je 20. juna podneo ostavku na funkciju predsednika opštine, jer je tog dana izabran za pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. On je, inače, 10. juna u drugom mandatu postao predsednik opštine.
Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević (SPO) je rekao da od 12 članova pokrajinske vlade jedino Radojević nije iz Novog Sada i da je njegov izbor veliki uspeh za opštinu Bečej. Odbornik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM) Ištvan Tari je, reagujući na reči Tomaševića, rekao da ne shvata izbor Radojevića na funkciju pokrajinskog sekretara kao veliki uspeh. „Na osnovu ranijih sednica možemo konstatovati da je zadatak bivšeg predsednika opštine bio da 100 puta ponovi ime predsednika Vlade Srbije. Mislim da je to (verovatno je mislio na izbor Radojevića za pokrajinskog sekretara; prim. nov.) samo deo haosa koji je ovde. Mislim da ne treba ozbiljno da se shvati ni povećana uloga pokrajine, posebno ne tada kada se o svemu odlučuje u Beogradu. Mislim da je previše improvizacije i da je to degradacija naše opštine“, rekao je Tari.
U kratkoj diskusiji koja se na sednici Skupštine opštine razvila između Tarija i Tomaševića čulo se mnogo toga što nije bilo na dnevnom redu. Naime, nakon što je odbornik Tari saopštio da ne smatra da je izbor Radojevića na funkciju pokrajinskog sekretara uspeh, već da je degradacija opštine, predsednik Skupštine opštine je rekao da ne razume šta Tari želi da kaže i da ne shvata da li predstavlja sebe za govornicom ili odborničku grupu kojoj pripada – koalicija Mađarskog pokreta i DZVM-a – , jer „vidim da niste usaglašeni ni sa vašom odborničkom grupom, pošto vi glasate protiv, a oni za, i obrnuto, ali to je vaše pravo“. Odbornik DZVM je odgovorio da je stvar odborničke grupe da odluči o kom pitanju kako će da glasa, „to su zanimljiva rešenja demokratije, a nije sigurno da bivši oficiri i bivši radnici unutrašnjih poslova treba da nas uče demokratiji“.
Bilo je tu, zatim, reči i o poznavanju jezika sredine, o prevodiocu, o novinarima, o kancelariji koju je odbornik DZVM-a zatražio za svoju frakciju itd. Recimo, Tariju je zasmetalo što skupštinski prevodilac sedi u poslednjim redovima na sednicama lokalnog parlamenta, jer, kako je rekao, „nije u redu da prevodilac radi u takvim uslovima“, da „sedi među novinarima, a to znači da se uloga prevodioca ne shvata ozbiljno“.
Tomašević je istakao da nije važno gde sedi prevodilac, koji, inače, sam bira gde će da sedi, međutim, problem je to što „ona ne razume sasvim vaše uzvišene reči i zato dolazimo ovde do gluvih telefona“. O uslovima za rad odbornika, na koje se Tari žali na svakoj sednici, predsednik Skupštine opštine je rekao: „Imali ste problem sa stolićem, dobili ste stolić, dobićete tokom vremena verovatno i neku kancelariju da možete da se kvalitetno, kao što ste dosad, pripremate za sednice i da ukazujete na sve ono što je bitno za građane opštine Bečej, poput buke u hodniku“…

Prestanak odborničkih mandata

Na sednici bečejskog parlamenta usvojena su rešenja i o prestanku odborničkih mandata onima koji su 10. juna izabrani na funkcije u izvršnoj vlasti (Radojević, Tošić, Svetlana Vuletić, Igor Kiš), a njihova mesta su zauzeli Verica Ilić, Veselin Protić, Maćaš Križak (izborna lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“) i Janoš Rab (izborna lista Savez vojvođanskih Mađara – Demokratska stranka vojvođanskih Mađara – Stranka mađarskog jedinstva – Ištvan Pastor).
Uprkos tome što je odbornica Slađana Jovanović 10. juna podnela ostavku na odborničku funkciju, ona je ostala lokalna poslanica SNS-a, jer je 21. juna opozvala svoju ostavku, međutim, na sednici Skupštine opštine je ipak saopštila da podnosi ostavku, jer ne želi da obavlja dve dužnosti, naime, postala je pokrajinska poslanica.
Odbornici bečejskog parlamenta su konstatovali da je prestala dužnost člana Saveta za budžet i finansije Gorana Relića (ostavka) i člana Komisije za planove opštine Bečej Miodraga Brkića (ostavka).
Sednicu Skupštine opštine u svojstvu građanina – sednice su otvorene za javnost i građani imaju pravo da prisustvuju – pratio je i nekadašnji odbornik Dušan Jovanović (u prethodnom sazivu Skupštine opštine postao je odbornik sa izborne liste Demokratske stranke, ali potom je, kao odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine bio šef odborničke grupe Srpskog pokreta obnove).

Rebalans budžeta: Priča o deficitu

Na dnevnom redu druge sednice, održane 2. jula, pored izbora izvršne vlasti bio je i rebalans opštinskog budžeta za 2016. godinu. Opozicioni odbornik Stevan Kosanović (pokret „Dosta je bilo“) je istakao da rebalans nije urađen u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, rekavši, između ostalog, da fiskalni deficit lokalne vlasti može nastati samo kao rezultat javnih investicija i da fiskalni deficit ne može biti veći od 10 odsto prihoda budžeta u tekućoj godini. „Jasno se vidi da je deficit skoro 20 procenata veći od dopuštenog po zakonu. Naime, deficit može da bude veći, ali samo kao posledica javnih investicija za šta je potrebno da se podnese zahtev tokom tekuće godine za narednu godinu ministarstvu. Mi u materijalu vezano za rebalans nemamo takav zahtev, niti odluku ministarstva, zato smatramo da je predlog rebalansa u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu“, rekao je Kosanović i dodao: „Deficit koji je bio planiran po izveštaju o izvršenju budžeta iz 2015. godine je 72 miliona dinara, a po prvom rebalansu projektovan je na 325 miliona. To je uvećanje od skoro 350 odsto“.
Odbornik je govorio i o pojedinim stavkama nakon rebalansa budžeta, napominjući pre svega da odluka o budžetu mora da sadrži tabelu u kojoj se iskazuju uporedo, po korisnicima budžeta lokalne vlasti, sredstva za plate u 2015. godini, planirana sredstva za 2016. godinu, broj zaposlenih u 2015. i planirani broj zaposlenih u 2016. godini, međutim, takve tabele nema; prema izveštaju o izvršenju budžeta za 2015. godinu porez na zarade bio je planiran u iznosu od 307,4 miliona dinara, prema prvom rebalansu porez na zarade planiran je u iznosu od 319 miliona, „pa s obzirom da znamo da su radnici PIK-a ostali bez posla, pitanje je kako će se ostvariti ovo uvećanje od 12 miliona dinara?“; porez na prihod od samostalnih delatnosti po izvršenju budžeta za 2015. godinu iznosio je 19 miliona dinara, a po rebalansu 25 miliona, „što je rast oko 30 odsto, pitanje je kako će se ostvariti ovaj prihod?“; od poreza na nasleđe i na poklon 2,3 miliona je bilo projektovano 2015, a nakon prvog rebalansa 4,5 miliona, „što je oko 90 odsto uvećanje, kako može da se ostvari to uvećanje?“; 8,8 miliona je bilo predviđeno za reprezentaciju predsednika opštine, Skupštine opštine i Opštinskog veća, a po prvom rebalansu ovi troškovi su uvećani na 19,2 miliona dinara; Ministarstvo finansija svojim uputstvom navodi da se troškovi moraju smanjiti u celoj grupi konta 42: na kontu 42, korišćenje usluga i roba, 413 miliona je bilo planirano za 2015. godinu, a sad se planira 778 miliona dinara; za troškove putovanja, za nagrade zaposlenima je predviđeno više novca nego 2015, itd.
Načelnica finansijskog odeljenja lokalne samouprave Zorka Kosovac odgovorila je na pitanja Kosanovića istakavši da je rebalans opštinskog budžeta urađen po Zakonu o budžetskom sistemu, te da se i budžet i rebalans šalju Ministarstvu finansija na saglasnost. „Kada se priča o deficitu samo se zaboravlja deo koji se odnosi na preneta sredstva i to se unosi u deficit, te kad se i taj deo posmatra i kad se sve sabere, vidi se da je sve urađeno u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Nikakve primedbe nismo imali od Ministarstva finansija na budžet“, rekla je Kosovac.
O uvećanju prihoda ona je istakla: „Što se tiče prihoda, vi ste upoređivali sa ostvarenim rezultatima za 2015. godinu, a mi, kad smo pravili rebalans, imali smo i ostvarenje za 5 meseci 2016. godine, tako smo projektovali prihode u ovom rebalansu“.
Kosovac je potom opširno pričala o pojedinim stavkama budžeta, a o povećanju prihoda je rekla da je razlog za to, između ostalog, novac od zakupa poljoprivrednog zemljišta i projekti koje će sufinansirati pokrajina.
„Što se tiče dela koje smo povećali na kontu 423, to nije samo reprezentacija, nego je tu novac i za izbore, 3,6 miliona dinara je izdvojeno za izbore (izborna komisija)“, rekla je Kosovac.
Što se turizma tiče, odustalo se od projekta sanacije stare brodske prevodnice, izgradnje restorana na platou turbinskog postrojenja, kao i plovidbe Velikim bačkim kanalom. Toga nema u rebalansu, a bilo je u budžetu za 2016. godinu.
U budžetu je povećan iznos za socijalnu i dečju zaštitu, za novac koji je dobijen iz viših nivoa vlasti za projekat dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom i decu sa smetnjama u razvoju. Uvećan je i deo Gerontološkog centra za prihvatilište za stara lica. Uvećan je iznos predviđen za primarnu zdravstvenu zaštitu za lekare specijaliste, kako bi građani i ove godine imali besplatne preglede kod specijalista koji iz drugih sredina dolaze u Dom zdravlja.
Odbornička većina je usvojila prvi rebalans opštinskog budžeta, a zatim, nakon rasprave, i program rada za 2016. godinu poljočuvarske firme Link FTO u većinskom vlasništvu opštine, uprkos tome što je odbornik Milan Bokun (pokret „Dosta je bilo“) rekao da je po propisima program rada preduzeća trebao biti usvojen do kraja prošle godine, te je postavio pitanje kako su dosad isplaćivane zarade zaposlenima, ako preduzeće nije imalo (usvojen) program rada za tekuću godinu.
Inače, budžet Link FTO za 2016. godinu je 11 miliona dinara. Broj sistematizovanih radnih mesta u firmi je 19, 10 na neodređeno i 9 na određeno vreme. Za bruto zarade u 2016. godini je potrebno oko 7 miliona dinara.
Na pitanja odbornika Bokuna odgovorili su direktorka firme Tamara Cvejanov i Dušan Jovanović, ovlašćeni predstavnik opštine Bečej u skupštini Linka.
Bečejski parlament je jednoglasno usvojio i predlog odluke o dodeli godišnjih nagrada. Dobitnici godišnjih nagrada su sveštenik Laslo Poša, istoričar Dušan Opinćal, profesor mađarskog jezika i književnosti i pisac Laslo Berček, instruktor narodne igre i narodne pesme Balaž Česak, sportistkinja Karolina Kalapoš, preduzetnik, vlasnik „Totprometa“ Zoltan Tot i OŠ „Zdravko Gložanski“.
Pre nego što je novi predsednik opštine Dragan Tošić rekao kakvi su mu planovi, njemu je čestitao prethodni predsednik opštine i njegov stranački drug Vuk Radojević, rekavši između ostalog da je Tošić najbolji mogući izbor za predsednika opštine, jer je vredan i sposoban, a to je dokazao i u prethodnom periodu kao njegov najbliži saradnik. Bivši predsednik opštine je rekao da će Tošić da nastavi da realizuje ciljeve i investicije lokalne vlasti postavljene nakon lokalnih izbora. Radojević je istakao da će on, kao pokrajinski sekretar za poljoprivredu, biti na raspolaganju Bečeju i Bečejcima.

Novoizabrani predsednik opštine Dragan Tošić zahvalio se odbornicima na ukazanom poverenju i rekao da će sa svojim timom nastaviti da radi to što je u prethodnom mandatu započeto. Potom je i na konferenciji za novinare, odmah nakon završetka sednice Skupštine opštine, govorio o svojim planovima: „Na osnovu načina i brzine kojom se dogodila promena u Bečeju nakon formiranja pokrajinske vlade, stiče se utisak da smo nespremno dočekali promene, međutim, to nije tako, jer smo u prethodnom periodu, predvođeni sada već bivšim predsednikom opštine, napravili tim saradnika koji je bio spreman i na ovako nešto, ako se bude dogodilo, a dogodilo se to da je Bečej dobio po prvi put tako bitno mesto u pokrajini, možemo da kažemo da najznačajniji sekretarijat, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Tim koji je napravljen neće se menjati, možemo ga samo pojačati i proširiti. Neće se menjati ni ono što smo napravili zajedno kao cilj lokalne vlasti, tako da neće biti nikakvih trzavica i nikakvih smetnji da nastavimo započete projekte i programe. Mi ćemo ostvariti zacrtane ciljeve sa našom ekipom saradnika i sa Vukom Radojevićem koji će svakako biti angažovan u opštini Bečej u savetodavnom smislu, koji će svojim iskustvom i energijom doprineti da ostvarimo planirano“.
Odgovarajući na pitanja novinara o tome šta će biti prva stvar koju će da uradi kao predsednik opštine, Tošić je odgovorio da će da sazove sednicu Opštinskog veća i tražiće od njih „da rade kao u prethodnom periodu, da rade od 7 do 15 časova kao i svi zaposleni u Opštinskoj upravi. Dogovoriću se sa njima, ko može da prati taj tempo koji je nametnuo premijer Vučić pratiće, ko ne može, menjaćemo ga. Imamo zacrtane ciljeve i ne možemo da trpimo nijednog člana Veća, nijednog stručnog radnika u Opštinskoj upravi koji bi kočio te ciljeve“, ali je predsednik opštine ipak izrazio uverenje da do promena neće doći. On je najavio i da će u narednom periodu jednom mesečno biti dan „otvorenih vrata“, kada će da prima građane Bečeja, koji će moći da mu predoče probleme, da daju sugestije itd.

K.D.F.