trg_fontane
– Kad bih rekao da sam potpuno zadovoljan poslovanjem Javnog preduzeća Vodokanal, to ne bi bila istina, između ostalog i zbog toga što je u letnjem periodu bilo restrikcija vode, iako smo sa naše strane radili na tome da to ne bude prepušteno slučaju i borili smo se da bunari budu izbušeni, što je na kraju i urađeno. A sa druge strane, možda smo mogli malo ranije to da učinimo pa da ne dođe do ovakve situacije i tolikih restrikcija. Zato ne bih mogao reći da sam potpuno zadovoljan godinom na izmaku – rekao je Žolt Galus, direktor JP Vodokanal u novogodišnjem intervjuu za Bečejski mozaik.
Analizirajući proteklu godinu direktor Vodokanala je rekao:
– Protekla 2011. godina je bila izuzetno teška po naše javno preduzeće i zbog toga što sada radimo ne samo u Bečeju, nego smo preuzeli i sva naseljena mesta sa mnogo problema, ali nastojali smo da redovno održavamo vodovodni i kanalizacioni sistem i u tim naseljenim mestima. Radili smo na poboljšanju kvaliteta usluga u ovoj oblasti, ali treba znati da u proteklih pet godina nije bušen nijedan bunar u Bečeju. Zbog toga, umesto potrebnih 100-105 litara vode, dočekali samo letnji period sa 85 litara u sekundi, pa smo bili primorani da predložimo i vanredno stanje, kao i restrikcije vode u letnjem periodu, što nije bilo popularno, međutim, drugih modusa i finansijske konstrukcije za bušenje dva bunara nije bilo. Posle toga se krenulo na rešenje tog problema: uspeli smo da izbušimo bunare u okviru investicija. Izgrađene su baterije BS6-1 i BS6-2 na izvorištu vodovoda Bečeja. Bušenje je koštalo 9.163.000 dinara, a finansirano je delom od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, jer smo mi aplicirali za ta sredstva, međutim, dobili smo samo dva miliona dinara. Izbušen je još i bunar B1, čija je cena 3.871.733 dinara. Za sada je priključena samo jedna bušotina, druge dve još nisu, jer treba da zatvorimo finansijsku konstrukciju, da isplatimo bušenje i da završimo opremanje bušotina kako bismo dočekali sledeću godinu. Završena je rekonstrukcija vodovodne mreže u ulici Hajduk Veljka u Bečeju u dužini od 740 metara, od ulice Petefi Šandora do železničke pruge. Iznos ovih radova je 1.150.000 dinara, koji su finansirani iz Fonda za kapitalna ulaganja, a izvođač radova je bila „Panakva“ iz Novog Sada. Prethodnih godina izradili smo studiju prema IVA metodologiji, uz pomoć koje su procenjeni naši gubici, i na osnovu toga smo započeli radove na smanjenju gubitaka u vodovodnoj mreži. Naše radnike smo angažovali da obilaze grad i kontrolišu mrežu da bi utvrdili da li i gde curi voda, kontrolišemo i šahtove, a za to koristimo novu opremu koju smo dobili kao donaciju. To je zadatak koji je permanentan narednih godina. Što se tiče redovnog održavanja, radili smo na otklanjanju kvarova na vodovodnim sistemima u svim naseljenim mestima, čišćenje i otpušavanje kanalizacije upotrebljenih atmosferskih voda. Radili smo i preventivno, jer znamo koja su kritična područja. Zahvaljujući tome, a donekle i tome što nije bilo mnogo padavina, bilo je manje izlivanja. Ipak, što se tiče atmosferskih voda, smatram da još nismo adekvatno opremljeni. Nedostaju nam mobilne pumpe velikog kapaciteta, koje bismo mogli postaviti u određenim delovima opštine da bismo mogli brzo i efikasno da delujemo, jer sa postojećim malim pumpama možemo delovati, ali posao duže traje, a ljudi, kada se nađu u vanrednoj situaciji, traže brza i efikasna rešenja. U narednom periodu treba da rešimo i to pitanje, treba da se opremimo tako da možemo adekvatno da delujemo u vanrednim situacijama. Tražili smo sredstva od osnivača, opštine, nadamo se da ćemo ih i dobiti. Prošle godine smo organizovali i javne radove preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Ljudi su radili na čišćenju otvorene atmosferske kanalizacije. Uveren sam da će to u budućnosti doprineti nesmetanom odvođenju atmosferskih voda. Vrednost javnih radova je bila 794.555 dinara, a radilo je osam nezaposlenih ljudi tri meseca pod rukovodstvom radnika Vodokanala.
Bilo je reči i o izgradnji regionalnog sistema vodosnabdevanja. Šta se dešava sa tom inicijativom?
– Vodokanal nastoji da u budućnosti izgradi regionalni sistem vodosnabdevanja iz više razloga. Utvrdili smo da Bečej raspolaže dovoljnom količinom sirove vode koja nije opterećena organskim i drugim materijama i relativno lako se prečišćava, a sa druge strane imamo i prečištač sirove vode u vodu za piće, i tu imamo rezervne kapacitete, koristimo oko 100 litara, a mogli bismo 260 litara u sekundi. Kad bismo, pored Bečeja sa naseljenim mestima uključili i Novi Bečej, radilo bi se u pravom smislu reči o regionu i regionalnom sistemu, jer najmanje dve opštine moraju biti uključene u taj projekat, i nadamo se da na taj način možemo lakše da obezbedimo sredstva za izgradnju regionalnog vodovoda. Potpisan je memorandum o sporazumevanju dve opštine, Bečeja i Novog Bečeja, formirane su komisije za vođenje ovog posla i aplicirali smo u NIP-u za dobijanje sredstava za izradu prethodne studije opravdanosti sa generalnim planom, i izrade studije i idejnog projekta, čija je vrednost otprilike 12 miliona dinara. Ukoliko bismo stvorili regionalni sistem vodosnabdevanja, na taj način bilo bi više potrošača i kroz ekonomiju obima bismo mogli da smanjimo i jedinične troškove, a tako bi cena vode bila niža nego što je danas. Tu su učinjeni prvi koraci, kasnije planiramo da apliciramo kod međunarodnih fondova za finansijska sredstva da bismo počeli izgradnju. Izgradnja bi verovatno trajala od 5 do 10 godina, planirani su prioriteti i fazna izgradnja.
Za potrebe regionalnog vodosnabdevanja, neophodni su i dodatni bunari.
– Danas koristimo 100 litara vode u sekundi, a mi smo uradili proračune sa različitim kapacitetima od 200-250, 300-350 litara u sekundi i potvrđeno je da u sledećih 20 godina na našem izvorištu ima dovoljnih količina da možemo snabdeti regionalni vodovod sa vodom.
Šta bi trebalo da se uradi u okolnim mestima, da bi se sve moglo uklopiti u celinu?
– Na ovo moramo gledati sa jednom dozom rezerve jer za regionalni sistem prvo treba obezbediti sredstva koja nisu beznačajna, a u međuvremenu moramo nešto raditi. Najveći problem momentalno je u Bačkom Petrovom Selu, tamo smo ranijih godina izbušili dva bunara koja bi trebalo povezati u jedan sistem, krenuti sa rekonstrukcijom vodovodnih mreža itd. Time bismo vodosnabdevanje sela poboljšali u kvantitativnom smislu, a kvalitet bi usledio kasnije, jer i tu vodu bi trebalo prečišćavati. U Bečeju radimo program smanjenja gubitaka, ali i tu bi trebala da se radi rekonstrukcija vodovodne mreže, kao i u naseljenim mestima, da bi voda koja bi bila kvaliteta za piće, došla u jednu mrežu sa prihvatljivim gubicima do 20 posto. Ima mnogo da se radi, ove komunalne infrastrukture su izuzetno skupe i u oblasti vodosnabdevanja i u oblasti kanalizacije, tako da sopstvena sredstva nisu dovoljna, pošto mi ne radimo čak ni na bazi proste reprodukcije i stalno moramo tražiti dodatna sredstva za razvoj sistema. U vezi sa kanalizacijom želim da kažem da je stepen iskorišćenja u Bečeju nizak. Nastojaćemo da sprovedemo akciju u cilju da se što više domaćinstava priključi na kanalizacionu mrežu, jer bi tako i stepen iskorišćenja prečistača otpadnih voda bio daleko veći pa bi i troškovi bili drugačije raspodeljeni. Tu možemo da omogućimo pogodnosti građanima, da dajemo plaćanje na rate, to smo i do sada radili. Trebalo bi uticati na to da se donese stimulativna odluka da bi se što više domaćinstava priključilo na fekalnu kanalizaciju.
U Bečeju većina domaćinstava koristi septičke jame, jer u mnogim delovima grada ne postoji kanalizaciona mreža, pa ni mogućnost za priključenje.
– Samo oko 35 posto domaćinstava je priključeno na kanalizaciju. Nažalost, tamo gde postoji kanalizacija, ljudi ne žele da se priključe, a gde je nema, žele. Činjenica je da nisu izgrađeni svi kolektori u Bečeju, dva kolektora sa svojim slivnim područjima nisu izgrađena, a nedostaje dosta i sekundarne i tercijalne kanalizacione mreže. Mi smo za sredstva aplicirali kod NIP-a i bilo je objavljeno da nam je odobreno 50 miliona dinara za tu namenu, međutim, do danas nismo dobili ta sredstva, a pored toga tu ima i dosta preduslova za priključivanje novih korisnika.
Kako komentarišete činjenicu da je cena vode povećana, u letnjem periodu postoji blok tarifa, uvedena je i taksa na vodomer, a sa druge strane se kaže da postojeća cena nije ona koja bi trebala da bude?
– Trebalo bi da se uvaži princip, pre ili kasnije će morati do toga da dođe, da se prihvate troškovi proizvodnje vode, ako se to ne prihvati onda nastaju gubici u poslovanju preduzeća. Na bazi proste reprodukcije trebalo bi da se poveća cena, ali uvažavajući situaciju u okruženju, možemo samo da povećamo toliko koliko nam republika dozvoljava, tako ćemo oko 4-5 posto korigovati cenu vode u 2012. godini. Sa druge strane naglašavamo i to da nije isto proizvoditi vodu u brdsko-planinskim oblastima ili kod nas. Mi moramo da pumpamo iz bunara sirovu vodu na objekte fabrike vode, pa sa fabrike vode ponovo pumpamo vodu u mrežu, što znači da se električna energija troši i za proizvodnju i isporuku vode, dok je u brdsko-planinskim oblastima to regulisano visinskom razlikom. Ili, ne mogu se uporediti vodovodi u Bečeju i u Senti. Tamo nema fabrike vode, a to su dodatni troškovi, ali mi u vodovodu imamo vodu za piće koja zadovoljava sve parametre, dok oni nemaju, oni možda imaju bakteriološki donekle ispravnu vodu, ali ostali parametri nisu u redu. To su te razlike i trebalo bi kvalitet uvažiti kao takav, jer mi imamo finalni proizvod koji po svim parametrima zadovoljava propise.
Da li je 2011. godine urađeno sve što je planirano?
– Sa naše strane trudimo se da sve uradimo maksimalno, ali ima tu i subjektivnih elemenata, ali nastojimo to da ispravimo i poboljšamo, da sačuvamo našu likvidnost, da dobavljačima plaćamo na vreme i da naše obaveze prema bankama servisiramo, sve je to u današnje vreme veliki izazov, ali smo ipak uspeli. Sa delatnošću mogu da budem zadovoljan, međutim, bilo je i zastoja, bilo je i problema, ali zato smo tu da to prevaziđemo i rešavamo. Mreža je u devastiranom stanju, što je osnovni problem i jako su veliki gubici. U Petrovom Selu imamo kvarova gotovo kao u Bečeju i to je veliki problem, a najveći je stepen naplate. Očigledno da treba da prođe određen vremenski period da bi ljudi shvatili da ozbiljno radimo, da smo na terenu, da intervenišemo na vreme. Tačno je da i mi moramo sa naše strane barem u kvalitativnom smislu da povećamo nešto da bismo očekivali bolju naplatu, međutim, sa minornim sredstvima je to teško. I sada bih apelovao na potrošače da redovno izmiruju svoje obaveze, jer voda je resurs 21. veka, izuzetno bitna i značajna, zato je potrebno da štede vodu, a da ono što su potrošili, plaćaju na vreme, da bi sačuvali resurse, i da možemo svima pod istim uslovima obezbediti vodu.
Šta očekujete u novoj godini?
– Godina koja je pred nama biće izuzetno teška jer radimo u teškom okruženju. Nastojimo da pružimo usluge na zavidnom nivou. Naš cilj je da obezbedimo potrošačima bolje uslove vodosnabdevanja nego što su bili u 2011. godini. Želimo da odvodimo otpadne i atmosferske vode, koje smo uspeli da regulišemo preko Odluke o vodosnabdevanju i Odluke o kanalizaciji i atmosferskoj kanalizaciji, i da to bude što bolje organizovano i što bolje tehnički izvedeno kako bi građani bili zadovoljni našom delatnošću.
LJ.M.
