trg_fontane
U 2016. godini u Srbiji je nastavljen trend pogoršanja slobode izražavanja, kao i novinarskih i medijskih sloboda, a povećan je broj fizičkih i verbalnih napada, pretnji i pritisaka na novinare, zaključeno je u diskusiji o medijskim slobodama Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) održanom 27. decembra u Medija centru u Beogradu.
Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković je u diskusiji „Ipak, nije učinjen nikakav napredak” rekao da su se tokom godine novinari u Srbiji suočavali sa brojnim problemima – od radno-pravnih i profesionalnih, do egzistencijalnih.
On je rekao da je u ovoj godini ukupno bilo 69 fizičkih napada i pritisaka na novinare, što je porast u odnosu na prošlu godinu u kojoj je bilo 57, da su učestalija javna omalovažavanja novinara, neretko od predstavnika vlasti, dok je ekonomski položaj novinara poražavajući.
Raković je kazao da se u Srbiji u medijima stvara „atmosfera linča” i da je broj kršenja Kodeksa novinara Srbije ove godine porastao za 1.000 od prethodne godine.
„Kritički nastrojeni mediji stavljaju se na stub srama… Prave se spiskovi novinara i urednika i stranih plaćenika”, rekao je Raković i istakao da je i dalje problematično konkursno sufinansiranje medija i privatizacija, dok je „ohrabrujuće” to što sve više medija pomoć traži na sudu.
Predstavnik Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji Miroslav Janković istakao je da su mogućnosti za ugrožavanje novinara u Srbiji „jako velike”, dok su mehanizmi za zaštitu novinara ograničeni.
„Kada se iznose ocene o bezbednosti novinara često se misli samo na različite vrste fizičkih i verbalnih napada, a dijapazon mogućih ugrožavanja bezbednosti novinara je širi i obuhvata proizvoljna praćenja i hapšenja, nezakonita prikupljanja informacija o novinarima i njihovim porodicama, javno vređanje, medijske kampanje protiv novinara, neosnovane optužbe, oduzimanje opreme za rad i upadanje u redakciju, onemogućavanje pristupa informacijama od javnog značaja …”, istakao je Janković.
On je podsetio da po izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2016. godini, kada je reč o slobodi izražavanja, Srbija nije napredovala.
Istakao je da su pitanja napada i pretnji novinarima i dalje razlog za brigu, a da ukupno medijsko okruženje ne pogoduje slobodi izražavanja.
Janković je rekao i da se Srbija u izveštajima Reportera bez granica i organizacije „Freedom house” ocenjuje kao država u kojoj su mediji delimično slobodni.
Predstavnica pravne službe NUNS-a Marija Vukasović rekla je da je Servis besplatne pravne pomoći NUNS-a ove godine primio 36 pitanja, a da se većina odnosila na projektno finansiranje, na pretnje i napade na novinare, kao i na pitanja iz oblasti radnog prava.
Članica Komisije Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da je od početka godine do kraja novembra Savet dobio 110 žalbi na medijske sadržaje od kojih su 32 odbačene.
Ona je rekla da je Komisija razmatrala 78 žalbi od kojih je 10 rešeno dogovorom, da je za 50 slučajeva odlučeno da je prekršen Kodeks novinara Srbije, da je u 10 slučajeva utvrđeno da nije bilo kršenja profesionalne etike, a za 18 žalbi Komisija nije mogla da donese odluku.
Prema njenim rečima, od 78 razmatranih žalbi građani i građanke su podneli 39, predstavnici nevladinih organizacija 16, članovi i članice Komisije za žalbe devet, mediji su podneli devet, firme tri, a političke stranke dve.
„Najviše su kršene odredbe koje se tiču istinitosti izveštavanja i imali smo veliki broj slučajeva koji se tiču narušavanja privatnosti… Imamo 26 takvih odluka, koje pokazuju da su građani i građanke sve svesniji svog prava na privatnost”, rekla je ona.
Dodala je da je novinarska pažnja prekršena u 22 slučaja, dok je diskriminacija primećena u 11 slučajeva, a da je zabeleženo samo jedno kršenje kulture javne reči.
Kako je rekla, dnevno praćenje osam nacionalnih listova (Alo, Blic, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika i Srpski telegraf) pokazalo da ove godine od marta do kraja novembra ima 4.881 tekst u kojem se krši jedna ili više tačaka Kodeksa novinara Srbije.
„Bio je 4.881 tekst u kojima je najčešće u pitanju kršenje više tačaka Kodeksa novinara Srbije”, rekla je ona i dodala da je prošle godine od aprila do decembra bilo 3.357 tekstova u kojem je kodeks prekršen.
Tamara Skrozza je rekla da su dnevni listovi Informer i Srpski telegraf šampioni po broju tekstova u kojima se krši Kodeks novinara.
„U aprilu prošle godine imali smo 312 slučajeva kršenja Kodeksa, a u aprilu ove godine 616”, istakla je ona i dodala da je broj kršenja Kodeksa tokom aprila takav zbog tekstova o ubistvu pevačice Jelene Marjanović.
Advokat advokatske kacelarije „Vuković i Partners” Srđan Gligo, rekao je da je cilj „Vodiča za pokretanje upravnih sporova u oblasti sufinansiranja projekata za ostvarivanje javnog interesa u javnom informisanju” da pomogne u pokretanju upravnih sporova zbog nepravilnosti koje se javljaju u praksi konkursnog sufinansiranja projekata.
Vodič je pripremio NUNS u saradnji s advokatskom kancelarijom „Vuković i Partners”, medijima i organizacijama civilnog društva.
(Beta)
