trg_fontane
Većina odbornika Skupštine opštine Bečej usvojila je u sredu završni račun opštinskog budžeta za 2018. godinu, čiji je sastavni deo i izveštaj o izvršenju budžeta, bez ijedne reči rasprave.
U konsolidovanom završnom računu opštinskog budžeta za 2018. godinu piše da su ukupno ostvareni tekući prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine iznose 1.252.886.000 dinara,ukupno izvršeni tekući rashodi i izdaci su 1.286.552.000 dinara, a budžetski deficit je 33.666.000 dinara. Budžetski deficit nakon korigovanja iznosi 32.751.000 dinara i „pokriva se na teret viška prihoda i primanja iz ranijih godina“.
U bilansu stanja 31. decembra 2018. godine utvrđena je ukupna aktiva u iznosu od 1.723.890.000 dinara i ukupna pasiva u iznosu od 1.723.890.000 dinara.
Rezultat (razlika primanja i izdataka budžeta) – ukupan manjak novčanih priliva u iznosu od 67.332.000 dinara – sastoji se iz budžetskog deficita u iznosu od 33.666.000 dinara, izdataka za otplatu glavnice po kreditu i za nabavku finansijske imovine u iznosu od 157.460.000 dinara i primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine -123.794.000 dinara.
U izveštaju o kapitalnim izdacima i primanjima od 1. januara do 31. decembra 2018. godine utvrđeni su ukupni izvori finansiranja u iznosu od 150.684.000 dinara i ukupni izdaci u iznosu od 319.095.000 dinara.
Saldo gotovine u budžetu na kraju godine bio je 199.217.000 dinara.
U završnom računu govori se i o tome da su značajnija odstupanja između odobrenih, odnosno prenetih sredstava i izvršenja u odnosu na plan u odluci o budžetu nastala zbog načina iskazivanja podataka u konsolidovanom izveštaju o izvršenju budžeta 2018. godine, te su navedena značajnija odstupanja.
Kako je trošena tekuća rezerva?
Navodi se i da stalna budžetska rezerva od 2 miliona dinara nije korišćena, dok je tekuća trošena u iznosu od nešto više od 24 miliona dinara, najviše, oko 8,1 milion dinara za razvoj sporta i omladine i za zamenu krovne konstrukcije (verovatno sportskog centra), 1,2 miliona potrošeno je za programsku aktivnost poljoprivreda i ruralni razvoj, još oko 2 miliona za programsku aktivnost razvoj sporta i omladine, 1,3 miliona za programsku aktivnost opšte usluge lokalne samouprave, a za politički sistem lokalne samouprave u nekoliko navrata potrošeni su manji iznosi, ukupno više od 2 miliona…
U završnom računu je i izveštaj o kreditima opštine od 2011. godine do kraja 2018. godine, o čemu je Bečejski mozaik ranijih godina nekoliko puta pisao.
Kredit od 158 miliona
Na sednici Skupštine opštine odbornici vladajućih stranaka usvojili su odluku o još jednom dugoročnom kreditnom zaduženju opštine. Iznos dugoročnog kredita, za čije uzimanje opština dobila saglasnost Ministarstva finansija, trebalo bi da bude do 158,27 miliona dinara, a koristio bi se za opremanje geotermalne bušotine BCHT 3/09 u iznosu 23,5 miliona dinara, za malu marinu na obali Tise obezbedilo bi se 15,3 miliona dinara (IPA projekat, troškovi će kasnije biti refundirani), za „postavljanje tucaničkog zastora“ u neasfaltiranim ulicama V. Nazora, J. Tomića, S. Panića, B. Braničića i u Bolmanskoj u Bačkom Petrovom Selu i ulici Četkara u Bečeju potrošilo bi se 40,1 milion dinara, a za nanošenje novog asfaltnog sloja u ulicama S. Đurkića, P. Šandora, S. Čalenića i 1. maja u Bečeju planirana je potrošnja 32,1 milion dinara.
Za rekonstrukciju ulice Zoltana Čuke do Glavne predviđeno je 37,8 miliona dinara, za izgradnju rasvete na Petrovoselskom putu 5 miliona dinara, a za nabavku dva automobila kako bi bila zamenjena „zastavina“ vozila koja vozi opštinska inspekcija, planira se iz kredita potrošiti 4,4 miliona dinara.
Novac iz kredita bi se trošio u 2019, 2020. i 2021. godini.
O opravdanosti uzimanja još jednog opštinskog kredita raspravljali su opozicioni odbornik iz GG „Samo lokalno“ Milan Bokun i predsednik opštine Dragan Tošić.
Bokun je kritikovao više stavki za određene namene iz kredita, izrazio nadu da će nakon ulaganja novca u geotermalnu bušotinu Bečej valjda imati i neke koristi od toga, a istakao je i da bi trebalo da se štedi, a ne da se ulaganja finansiraju iz opštinskih kredita.
Predsednik opštine odbacio je kritike Bokuna, rekavši da je kredit planiran još u decembru prošle godine, te da je opština sposobna da vraća kredite, koje u novije vreme uzima po izuzetno niskim kamatnim stopama, a pomenuo je kamatnu stopu manju od 2 odsto.
Donatori obezbedili opštini skoro 20 miliona dinara
Deo završnog računa opštinskog budžeta je i izveštaj o donacijama u 2018. godini. Navodi se da je opština Bečej prošle godine primila 25 donacija u ukupnom iznosu od 19,8 miliona dinara.
Donatori opštine su bili (neki su više puta donirali): „West truck“ d.o.o. 550.000 dinara, DTD „Srednja Bačka“ d.o.o. 500.000 dinara, Bečejprevoz a.d. 200.000 dinara, „Linde gas Srbija“ 100.000 dinara, „Agro-promet“ d.o.o. 120.000 dinara, DDOR Novi Sad 1 milion, PIK „Bečej“ 1 milion, PIK „Bečej“ 500.000 dinara, Societe generale Srbija 150.000 dinara, KWS Srbija 1,2 miliona, „Knežev group“ 100.000 dinara, PIK „Bečej“ 500.000 dinara, OZZ 20.000 dinara, Bečejprevoz 500.000 dinara, „Agro-land“ 300.000 dinara, „Eko-dez“ 200.000 dinara, Dunav osiguranje 100.000 dinara, „Agro-land“ 300.000 dinara, Bečejprevoz 270.000 dinara, „Vrebalov agrar“ 200.000 dinara, SZR „Sitograf“ 5.000 i 17.000 dinara, „MBL Sportivo“ 32.000 dinara, GIZ iz Nemačke 9,4 miliona dinara i grad Čongrad 2,5 miliona dinara.
Donacije su primili i Narodna biblioteka, PU „Labud Pejović“, Gradsko pozorište, Turistička organizacija, neke od mesnih zajednica u iznosima od 50.000 dinara do oko 400.000.
Plan protiv korupcije, programi i prodaja imovine
Usvojen je i Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije opštine Bečej od 2019. do 2023. godine.
Za antikorupcijski plan su glasali odbornici vlasti i opozicije, te je usvojen jednoglasno, svih 27 prisutnih odbornika su „aminovali“ plan, uprkos tome što je odbornik Bokun izneo niz primedaba u vezi sa sadržajem plana i izrazio je nadu da on, uprkos nedostacima, neće ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Podsetimo da na osnovu toga što je rečeno u septembru prošle godine na konferenciji za novinare predsednika opštine Dragana Tošića i predsednik BUM-a Aleksandra Đekića, Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije opštine Bečej trebalo je da bude usvojen na sednici Skupštine opštine Bečej u januaru ove godine. Tada su oni izrazili uverenje da će lokalni antikorupcijski plan biti izrađen u predviđenom roku, te da će ostvarenje plana biti praćeno u jednogodišnjem projektnom periodu, ali na sednici Skupštine opštine nije objašnjeno šta je razlog polugodišnjem kašnjenju.
Inače, naziv projekta u okviru kog je napravljen antikorupcijski plan je „Zajedno ka održivim lokalnim antikorupcijskim politikama“ Bečejskog udruženja mladih (BUM) koji sa 1,5 miliona dinara finansira Agencija za borbu protiv korupcije.
Rok za donošenje lokalnih akcionih planova za borbu protiv korupcije istekao je sredinom prošle godine.
Nakon usvajanja antikorupcijskog plana potrebno je da se formira radno telo koje bi trebalo da prati efekte tog strateškog dokumenta.
Kako je na sednici lokalnog parlamenta u sredu saopšteno, prezentacijom plana 14. juna je okončana javna rasprava o nacrtu tog dokumenta, te da nije primljena nijedna primedba ili sugestija na sadržaj.
Ciljevi koji su u njemu definisani predstavljaju poželjno buduće stanje u kom su rizici korupcije otklonjeni ili svedeni na minimum. Radi se o koruptivnim rizicima koji su zajednički celom javnom sektoru, odnosno koji se mogu identifikovati na nivou lokalne samouprave, kao što je postojanje prevelikih i/ili nepotrebnih diskrecionih ovlašćenja u kojima organ, služba, telo ili službenik lokalne samouprave donosi određenu odluku, odsustvo jasnih, preciznih i unapred utvrđenih uslova, kriterijuma i merila za donošenje odluke… Zato se značajan broj ciljeva u LAP-u odnosi na potrebu smanjenja diskrecionih ovlašćenja, kao i na uvođenje uslova, kriterijuma i merila za donošenje odluka.
Pominje se i odsustvo javnosti rada, odnosno odsustvo transparentnosti u radu; jer će korupcija češće nastati tamo gde ne postoji mogućnosti da se ona otkrije, da se o njoj sazna i da se zbog toga doživi osuda bilo koje vrste (društvena, moralna, politička ili pravna). Povećanje javnosti rada je neophodna mera za prevenciju i otkrivanje korupcije.
Govori se i o odsustvu odgovornosti za rad, koje može sadržati, između ostalog, sledeće elemente: odsustvo obrazloženja donete odluke, nepostojanje mogućnosti preispitivanja donete odluke, odsustvo izveštavanja o radu i polaganja računa za rad, kao i odsustvo moralne, političke, disciplinske, prekršajne ili krivične odgovornosti. Pominju se zatim suvišne procedure i/ili nepotrebne interakcije između organa, službi, tela i službenika, sa spoljnim subjektima, koje često ne ispunjavaju cilj zbog kojih postoje, već vremenom postaju same sebi svrha i kanal za koruptivne uticaje.
Navodi se u planu da transparentnost, s obzirom na to da se javnost rada promoviše kao jedna od osnovnih brana za nastanak korupcije, celokupan proces usvajanja, primene mera i praćenja LAP-a potrebno je učiniti što je moguće otvorenijim i dostupnim javnosti. Javnost treba da ima mogućnost i pravo da zna na koji način je usvojen ovaj važan dokument, kakav je status mera i aktivnosti koji se u njemu nalaze i kakvi su efekti onoga što je na osnovu njega sprovedeno.
Važno je i učešće građana i lokalne zajednice; iako je nosilac LAP-a lokalna samouprava i najveći broj mera treba da sprovedu njeni organi i službe, pozitivne efekte i rezultate ovog dokumenta treba da oseti čitava zajednica. Zbog toga su u proces njegove izrade, sa predstavnicima organa opštine Bečej, bili pozvani da se uključe predstavnici javnosti.
Iako se u antikorupcijskom planu govori pre svega o transparentnosti, u tom dokumentu nisu navedena imena ljudi koji su učestvovali u njegovoj izradi – osim da ima čak četiri predstavnika građana –, osim imena predsednice radne grupe za izradu plana, zamenice predsednika opštine Dalile Dujaković.
Nerado primljene antikorupcijske metle
U vezi sa antikorupcijskim planom pre početka sednice bečejskog parlamenta predstavnici Bečejskog udruženja mladih, čiji je projekat izrada plana u partnerstvu sa opštinom, upriličili su i performans deleći mašnicama ukrašene metle odbornicima i lokalnim funkcionerima. Neki su primili „dar“ u cilju čišćenja korupcije, neki ne. Recimo, predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević, jeste i u toku sednice držao je metlu iza stola predsedavajućeg, dok je predsednik opštine Dragan Tošić, oruđe za čišćenje korupcije nije preuzeo pre početka sednice, rekavši da će ga kasnije poneti u svoju kancelariju.
Mobilni tim je neophodan
Dopunjena je i odluka o pravima u socijalnoj zaštiti iz nadležnosti opštine, tako što je predviđeno postojanje mobilnog tima za intervenciju i borbu protiv nasilja, a tim bi postupao u situacijama kada je neodložna intervencija van radnog vremena Centra.
Odbornik Bokun je izneo primedbu u vezi sa finansiranjem usluga novouspostavljenog mobilnog tima, a direktorka Centra za socijalni rad Ivona Božović je istakla da je prošle godine bilo 200 žrtava nasilja, da se taj broj u svakoj novoj godini udvostručava, te je neophodno formiranje mobilnog tima koji može da deluje u toku 24 časa u interesu građana opštine kojima je pomoć potrebna.
Cena animalnog otpada
Na dnevnom redu sednice bila je odluka o pečatima organa lokalne samouprave i neznatna izmena odluke o opštinskom javnom pravobranilaštvu.
Doneto je rešenje o izmeni naziva Lovačke ulice u Bečeju – od sada ulica Dimitrije – Mita Milovanov. Inicijativu za promenu naziva nadležnoj opštinskoj komisiji podneo je DTD „Srednja Bačka“: Milovanov je rođen 1912. godine u Bečeju i bio je direktor Direkcije za izgradnju kanala DTD, a bio je i nosilac državnih odlikovanja, a sedište DTD-a se danas upravo nalazi u Lovačkoj ulici.
Većina odbornika usvojila je prve izmene i dopune programa poslovanja Komunalca za 2019. godinu, prve izmene posebnog programa korišćenja sredstava iz opštinskog budžeta Komunalca – nakon rebalansa opštinskog budžeta iznos predviđen za ozelenjavanje i sezonsko cveće je 4,6 miliona dinara, dok su sredstva za animalni otpad 12 miliona, a za drumski saobraćaj 35,2 miliona dinara.
O novcu koji opština obezbeđuje za Komunalac govorio je odbornik Bokun, pre svega imao je primedbe na iznos i na to koja firma odnosi animalni otpad sa teritorije opštine (o tome je Bečejski mozaik u ranijim brojevima već pisao).
Usvojen je izveštaj o radu Centra za socijalni rad za 2018. godinu, plan rada Centra za socijalni rad za 2019. godinu, izveštaj o poslovanju sportskog centra „Đorđe Predin Badža“ za 2018. godinu, izveštaj o radu Gradskog muzeja za 2018. godinu, izveštaj o poslovanju „Potisja“ u 2018. godini.
Dobit „Potisja“ za gubitak
Odbornici su dali saglasnost i o raspodeli dobiti „Potisja“ iz 2018. godine – dobit u iznosu od 4,6 miliona dinara biće raspoređena za pokriće gubitka iz ranijih godina, a on iznosi 22,1 milion dinara, a nakon pokrića dela, ostaje još gubitak u iznosu od 17,5 miliona dinara.
Doneta su brojna rešenja o otuđenju građevinskog zemljišta javne svojine opštine Bečej i o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine opštine (nakon objavljenih oglasa).
Recimo, zemljište u industrijskoj zoni od 2 hektara i 36 ari biće prodato jedinom zainteresovanom, firmi „Bimal agri“ d.o.o. koja već posluje na bliskoj parceli u industrijskoj zoni, za ukupan iznos od 13,7 miliona dinara.
Na dnevnom redu sednice bilo je i razrešenje i imenovanje člana Saveta za budžet i finansije, imenovanje članova u Upravnom i Nadzornom odboru Centra za socijalni rad, dopuna rešenja o određivanju doktora medicine Doma zdravlja za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti, razrešenje i imenovanje članova Upravnog odbora Gradskog muzeja i konstatovanje ostavki predsednika i člana Upravnog odbora sportskog centra.
B.M.
Projekat „Odluke u ime građana 2019“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekst je objavljen u štampanom izdanju Bečejskog mozaika 28. juna 2019.
