trg_fontane
Sve je više Bečejaca na obali Tise, tome doprinosi prijatno vreme, ali i želja za slobodom nakon godinu dana nametnute i/ili samovoljne izolacije kojoj se još ne nazire kraj.
Tu je reka, Šlajz, tu su labudovi, tu je šumica, u šumici nekadašnji Loštrand, zemljani put do Žute kuće…
Sve to asocira na slobodu, na nesputanost, na lepotu, na mogućnosti. Ipak, ne oseća se miris slobode.
Obala reke i deo oko Tise sve više liči na smetlište i džunglu.
U krivini između stepeništa i kamp naselja nagomilalo se svakojako smeće, u oktobru prošle godine delimično uništena mala marina stoji na istom mestu, nepipnuta, neki od čamaca su u blatu, rastinje je divlje, neorezano, sve deluje haotično.
Takozvano kamp naselje polako i sigurno gubi nekadašnju draž.
To mesto više ne liči na lokaciju okupljanja i opuštenog druženja porodica, prijatelja i komšija na obali reke, uz nekoliko kafića i restorana.
Iznikli su ugostiteljski objekti – neki završeni, neki ne – za obalu reke megalomanskih razmera, grade se i dograđuju kuće, koje i ne pokušavaju da liče na vikendice i to u prvom redu do vode…
Iza tih građevina sakrilo se nekoliko dražesnih vikendica, s divnim prozorima, malim kapijama i mestima za sedenje, a onda, u lavirintu kamp naselja šetač nailazi na oronule, polusrušene, u korov zarasle, napuštene kućice.
Neki od njih su bili kampovi radnika i sindikata nekadašnjih bečejskih giganata.
Većina tih preduzeća više ne postoji, ili ne egzistira na nekadašnji način.
Nekadašnji, ako se pisac ovih redova ne vara, kamp Univerzala danas je samo kostur, a nekoliko decenija ranije bio je stecište glumaca i umetnika iz Bečeja i drugih gradova Srbije.
U drugom ruševnom, nekada „društvenom“ kampu, ne tako davno su živeli beskućnici. Danas je prazan.
Treći je kamp nekadašnjeg PIK-a. Prozori bez stakala gledaju u nebo, a rastinje, kao zmija, penje se stepenicama koje ne vode nikuda. Te građevine velikih razmera, dražesne kućice i napušteni ruševni kampovi slikovito pričaju priče o nama samima, o tome gde smo i kakvi smo danas kao društvo, pa makar i u mikrosredini.
Tako danas izgleda obala Tise i kamp naselje, koje je moglo biti kao Itaka za građane Bečeja, da imaju gde da odu i gde da se vrate nakon lutanja koje se zove život.
Sada, u rano proleće, to mesto liči na igralište nekog džina, koji je razbacao svoje ogromne lego kocke i otišao.
K.D.F
