trg_fontaneTeško je razložno i smisleno odgovoriti nekom ko nije uspeo da pročita ispravno tekst na koji je reagovao (čitaj kako piše, na to je ukazao još Vuk Karadžić), kao što je slučaj sa v.d. direktora PIK-a „Bečej“ Živanom Gavrilovićem.
Upravo zato postoji bojazan da je došlo i da će i ubuduće dolaziti do „šumova na vezi“. Evo, zašto to kažemo: Gavrilović, naime, u reakciji na tekst „Para nema, plata nema, dugovi veliki, za setvu se još ne zna“ objavljenog u 541. broju Bečejskog mozaika, u maniru nekoga ko je vlast stekao u vreme zlatnih godina SPS-a, osim što zamenjuje teze i podučava novinare, ne čita to što piše, nego to što njemu odgovara.
Na jednom mestu on kaže, misleći da citira deo teksta „Para nema, plata nema, dugovi veliki, za setvu se još ne zna“ iz Bečejskog mozaika: „Kakvi su Vam ’izvori’, a i autor članka, vidi se u delu gde se kaže ’završavaju se nepostojeći izveštaji o poslovanju PIK-a’. G-đo Demeter Filipčev, to što ne postoji i ne mora da se završava“.
I tu je problem, treba čitati kako piše, što v.d. direktora PIK-a Gavrilović nije učinio. Naime, u tekstu koji je objavljen u Bečejskom mozaiku, pisalo je: „Izvori Bečejskog mozaika navode da se upravo završavaju NEDOSTAJUĆI IZVEŠTAJI o poslovanju PIK-a i da je sve bliži trenutak kada će biti obelodanjeno šta država planira da uradi sa ovim preduzećem“. Nadamo se da će NEDOSTAJUĆI, a ne NEPOSTOJEĆI izveštaji uskoro biti završeni.
Na većinu navoda iz tzv. demantija Gavrilovića nema potrebe da se odgovori, to treba da učine državni organi. Što se tiče izvora Bečejskog mozaika, oni su verodostojni i ozbiljni.
I hajde sada o dinamici isplate zarada zaposlenima u PIK-u: Gavrilović kaže – krajem februara! – da „zarade radnika za novembar su u potpunosti isplaćene a isplaćeno je i više od 70% zarada za prvi deo decembra, sa završetkom isplata do 20. februara i da se krene sa isplatom drugog dela decembarske zarade“. Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u PIK-u, Aleksandar Pešić, međutim, 28. februara je rekao da je drugi deo decembarske plate trebalo da bude isplaćen do kraja februara, što se nije desilo, doduše delu zaposlenih jeste isplaćen, a delu nije. Toliko o platama i dinamici.
Gavrilović kaže i da se o svakom dinaru vodi računa u PIK-u. Bilo bi interesantno videti sa kojim firmama je PIK sarađivao i/ili sarađuje, od koga kupuje kukuruz (zašto ga ne gaji sam u dovoljnoj količini?!), ko mu popravlja ili je popravljao mehanizaciju (i to može sam). Tu su, prema našim „izvorima“, umešani razni posrednici, a ta priča neodoljivo podseća na aktuelnu priču o Kolubari – samo u malom…
U vezi blokiranih računa PIK-a Gavrilović tvrdi da se svaki dan blokada PIK-a smanjuje u proseku za 200 hiljada dinara.
Recimo, 7. februara PIK-ovi računi bili su blokirani za iznos od 1.933.052.178 dinara, a 1. marta iznos blokade je 1.915.237.521 dinar. Postoji izvesno smanjenje, tačno je, ali je blokada firme koja proizvodi nešto što svakom čoveku treba, a to je hrana, i dalje skoro dve milijarde dinara (!).
I vreme je zaista da nadležni organi države ispitaju ko i šta je radio u PIK-u „Bečej“ od devedesetih godina prošlog veka do danas (taj period obuhvata i prethodno direktorovanje Gavrilovića), tim pre, što, ukoliko država (a država su građani) uskoro preuzme dugove PIK-a, građani Bečeja imaju pravo da znaju šta je prouzrokovalo propast takozvanog giganta i dragulja Bečeja iz koje su prasići – više od 1.000 komada – i ko zna šta još, tek tako i bez traga znali da nestaju. Možda još uvek to znaju da rade…
Redakcija Bečejskog mozaika
