„Odluke u ime građana 2017“ - Na zasedanju lokalnog parlamenta: Usvojeni završni račun, izveštaj o budžetu, izmenjen program rada Vodokanala

Na 19. sednici Skupštine opštine održanoj 15. juna usvojen je izveštaj o izvršenju budžeta opštine u 2016. godini i odluka o završnom računu prošlogodišnjeg opštinskog budžeta.

Ukupni rashodi i izdaci budžeta lokalne samouprave bili su prošle godine 1,38 milijardi dinara, a razlika ukupnih prihoda i primanja, iz prethodne godine prenetog novca i ukupnih rashoda i izdataka je 314,1 milion dinara – budžetski suficit od 61,4 miliona je neraspoređeni deo viška prihoda i primanja i prenosi se u 2017. godinu, piše u izveštaju o izvršenju budžeta 2016. godine.

Deo izveštaja su i podaci o aktuelnim kreditima lokalne samouprave: opština je u poslednjih 11 godina uzela pet kredita, od toga 2017. godine otplaćuje četiri. Prvi kredit, iz 2006. godine, bio je jedan od najvećih, iznosio je 1,25 miliona evra.

Poslednja rata stigla je na naplatu u novembru 2016. godine. Drugi kredit datira iz 2010. godine, realizovan je u iznosu od 874.117 evra, a plaćanje poslednje rate predviđeno je za septembar 2020. godine. Potom je aktuelna opštinska vlast 2014. godine zaključila tri nova ugovora o kreditima u ukupnoj vrednosti od oko 1,5 miliona evra. Ti krediti trebalo bi da budu otplaćeni do 2023. godine i najvećim delom su potrošeni ili se još uvek troše za sanaciju gradske deponije i za rekonstrukciju gradskog trga.

Po stanju iskorišćenosti svih aktuelnih kredita opštine, obaveze po kreditima su poslednjeg dana 2016. godine bile ukupno oko 160 miliona dinara. Iz budžeta opštine u toku 2016. godine plaćeno je 4,89 miliona dinara za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja i 27 miliona dinara za otplatu glavnice domaćim kreditorima.

U odluci o završnom računu budžeta za 2016. konstatuje se da je suma ukupnih tekućih prihoda i primanja s prenetim sredstvima iz prethodne godine bila 1,48 milijardi dinara, dok su tekući rashodi i izdaci bili 1,43 milijarde, te je razlika između primanja i izdataka 48 miliona dinara.

Iz SPO-a u POKS

Početkom sednice objavljeno je da petoro odbornika Srpskog pokreta obnove prelazi u novoformiranu odborničku grupu „Svi za Bečej – Pokret obnove Kraljevine Srbije“. Pre oko dve nedelje su pojedini funkcioneri SPO isključeni iz stranke, među njima i predsednik Skupštine opštine Bečej Nenad Tomašević, a bečejski odbor je ranije dao podršku inicijativi kojom su zatražene promene u SPO. Sada već nekadašnji bečejski odbornici SPO-a su oformili novu odborničku grupu u lokalnom parlamentu i ostaće u koaliciji sa SNS-om. Šef odborničke grupe je Nandor Tot.

Eksternu reviziju završnog računa opštinskog budžeta za 2016. godinu uradila je „Revizija Bojić“ iz Šapca. Revizor je konstatovao da „konsolidovani finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, konsolidovani finansijski položaj opštine Bečej na dan 31. decembra 2016. godine kao i konsolidovane rezultate njenog poslovanja i konsolidovane tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan“.
U izveštaju revizora, između ostalog, skreće se pažnja na to da postupak upisa javne svojine u korist opštine Bečej na nepokretnostima na kojima je upisano pravo korišćenja opštine Bečej, nije u potpunosti završen – lista opštinskih stanova i stanova solidarnosti Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine nije identična evidenciji Republičkog geodetskog zavoda. Revizor je preporučio da opština sačini jedinstveni registar javne svojine u kom bi bili potpuni podaci o nepokretnostima lokalne samouprave.

Na poziciji opštinskog budžeta o obavezama po osnovu dugoročnih kredita od domaćih poslovnih banaka iskazan je iznos od oko 161 milion dinara (četiri kredita), a nije obavljena reklasifikacija obaveza po kreditima, te se lokalnoj samoupravi preporučuje da otkloni taj propust.

Revizor je preporučio opštini da u najkraćem roku uspostavi nezavisnu organizacionu jedinicu za internu reviziju (lokalna samouprava je u postupku uspostavljanja interne revizije).

U raspravi o prošlogodišnjem budžetu i o izveštaju revizora učestvovao je predsednik opštine Dragan Tošić koji je u većini slučajeva odgovarao na zamerke i pitanja odbornika pokreta „Dosta je bilo“ Stevana Kosanovića, koji je rekao i da je budžet za 2016. godinu izvršen 68 odsto, da je više od 300 miliona dinara preneto u narednu godinu, da planirani projekti nisu urađeni, te da je budžet bio nerealno planiran. Njemu je odgovorio predsednik opštine konstatujući da izvršenje budžeta za prošlu godinu nije 68 odsto, već je više od 80 odsto, nego je Kosanović naveo samo jednu poziciju iz budžeta, a da, recimo, nije napomenuo da su prihodi od poreza prošle godine bili 104 odsto. Tošić je govorio i o tome da se preneta sredstva pre svega odnose na realizaciju opštinskih projekata, jer nisu ostvareni svi planirani projekti zavisno od toga šta lokalnoj samoupravi odgovara (u većini slučajeva je reč o tome da li je učešće opštine u sufinansiranju odobrenih projekata sa viših nivoa vlasti veće ili manje), a neki od odobrenih i planiranih projekata 2016. godine nisu mogli biti ostvareni u toj godini, već su preneti u aktuelnu godinu, ili su započeti prošle godine, ali nisu okončani.
Tošić je nekoliko puta istakao da je suficit budžeta 2016. godine bio oko 61 milion dinara i da to govori o tome da lokalna vlast dobro radi, jer umesto „manjka“, ima „višak“.
U vezi sa završnim računom opštinskog budžeta Kosanović je govorio o izveštaju revizora i apostrofirao zamerke revizora na račun opštine, rekavši da ne bi trebalo da bude prihvaćen izveštaj revizorske kuće zbog nekoliko nejasnoća, već bi ga trebalo uputiti na doradu. Predsednik opštine mu je odgovorio da je reč o licenciranom revizoru koji sigurno zna da radi svoj posao.
Dnevni red sednice Skupštine opštine je dopunjen prvim izmenama programa poslovanja Javnog preduzeća Vodokanal (u vezi sa prvim rebalansom budžeta opštine i na osnovu sufinansiranja projekata sa viših nivoa vlasti, kao i zbog presude po tužbi zaposlenog).

Krediti

Lokalna vlast je u septembru 2014. godine zaključila ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sa Unikredit bankom na iznos od 1,13 miliona evra po srednjem kursu Narodne banke. Po aneksu ugovora period raspoloživosti kredita produžen je do 30. juna 2017. godine. Period mirovanja kredita je 24 meseca, dakle prva rata treba da stigne na naplatu 30. juna ove godine. Datum plaćanja poslednje rate je 15. septembar 2023. godine. U toku 2016. godine plaćena je kamata u iznosu od 43.697 dinara, a do kraja te godine iskorišćeno je 70,35 miliona dinara, odnosno 570.488 evra i izvršen je prenos novca firmi „Put-invest“ PZP iz Bačkog Petrovca i plaćen je pripadajući PDV. Obaveze po kreditu 31. decembra 2016. godine bile su 70,43 miliona dinara (570.488 evra puta 123,4723 dinara).
U septembru 2014. godine lokalna samouprava je zaključila ugovor o dugoročnom investicionom kreditu i sa Unikredit bankom na iznos od 167.865 evra po srednjem kursu Narodne banke. Period mirovanja kredita je 24 meseca, dospeće prve rate je bio 31. decembar 2016. godine, a poslednje 15. septembar 2023. godine. U 2014. godini plaćena je kamata u iznosu od 36.473 dinara, u 2015. godini 501.117 dinara, a u 2016. godini 807.845 dinara: ukupno 1,34 miliona dinara. Do kraja 2016. godine kredit je realizovan u ukupnom iznosu od 16.658.943 dinara (136.855 evra). Školi „Zdravko Gložanski“ je za sanaciju sanitarnih čvorova i kanalizacije plaćeno 3,99 miliona, školi „Sever Đurkić“ za sanaciju sanitarnih čvorova 1,98 miliona, a školi „Petefi Šandor“ za treću fazu izgradnje fiskulturne sale 3,74 miliona dinara, firmi „Evropa elektro“ za kružni tok saobraćaja 4,72 miliona, a preduzeću „Ranđelović gradnja“ za rekonstrukciju zadužbine Bogdana Dunđerskog 2,2 miliona dinara. Obaveze po kreditu 31. decembra 2016. godine bile su 16,89 miliona dinara (136.855 evra puta 123,4723 dinara).
Opština je sa Bankom Intesom, takođe u septembru 2014. godine, zaključila ugovor o namenskom kreditu na iznos od 47,4 miliona dinara indeksirano u evrima po srednjem kursu Narodne banke na dan puštanja kredita u tečaj. Grejs period je bio 24 meseca, a dospeće plaćanja prvog mesečnog anuiteta je bio 19. oktobar 2016, a poslednjeg 19. septembar 2023. godine. U toku 2014. godine kredit je realizovan u iznosu od 99.000 dinara i novac je prenet firmi „Geco inženjering“ iz Beograda na osnovu računa za prvu privremenu situaciju za izradu projekta ispunjenosti uslova i mera održivog korišćenja podzemnih termomineralnih voda zahvaćenim bunarom BČHT-3/09 sa dobijanjem saglasnosti za korišćenje prirodnog obnovljivog resursa, podzemnih voda od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Od 1. januara do 31. decembra 2015. godine kredit je realizovan u iznosu od 20,9 miliona dinara, to jest 171.995 evra. „Geco inženjeringu“ je na osnovu računa za okončanu situaciju za izradu projekta ispunjenosti uslova i mera održivog korišćenja prirodnog resursa plaćeno 231.000 dinara i istoj firmi je, potom, na osnovu predračuna za avans za izradu tehničke dokumentacije radi dobijanja dozvole za geotermalnu bušotinu BČ-3H upućeno još 627.000 dinara. Preduzeću „Uniprotekt“ d.o.o. iz Novog Sada je za radove na iskopu i prevozu gline za sanaciju gradske deponije „Botra” plaćeno 7,2 miliona dinara, a firmi „Eko maber inženjering“ iz Pančeva za radove na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije komunalnog smetlišta „Botra” 12,03 miliona dinara. Tehničkoj školi je za radove na izgradnji podstanice za razmenu toplote obezbeđeno 818.420 dinara. Od 1. januara do 30. juna 2016. godine kredit je realizovan u iznosu od 12,33 miliona dinara, to jest 99.703 evra, a novac je potrošen da bi se „Geco inženjeringu“ na osnovu računa za okončanu situaciju za izradu tehničke dokumentacije radi dobijanja dozvole za geotermalnu bušotinu BČ-3H platilo 1,46 miliona dinara, a „Eko maber inženjeringu“ i „Uniprotektu“ za projekat u vezi sanacije deponije „Botra” 10,87 miliona dinara. U 2015. godini plaćena je kamata u iznosu od 19.774 dinara, a u 2016. godini 1,18 miliona: ukupno 1,2 miliona dinara.
Zahvaljujući grantu Nadzornog odbora projekta MEGLIP, finansiranog od Evropske unije i Nemačke razvojne banke KFW, za iznos od 32.305 evra umanjena je podignuta glavnica kredita od 272.521 evra 22. jula 2016. godine, a u 2016. godini otplaćena je glavnica kredita u iznosu od 7.292 evra. Obaveze po ovom kreditu poslednjeg dana 2016. godine bile su 28,75 miliona dinara, odnosno 232.923 evra puta 123,4723 dinara.

Predstavnici vlasti i opozicije polemisali su i u vezi sa izmenama programa rada Vodokanala. Naime, opozicioni odbornik pokreta „Dosta je bilo“ Milan Bokun pohvalio je rad Vodokanala u vezi sa realizacijom brojnih značajnih projekata (izgradnja kanalizacije, vodozahvat u Bačkom Petrovom Selu), međutim, odbornik je istakao da njegova odbornička grupa neće glasati za program rada Vodokanala zbog pravnosnažne presude Osnovnog suda u Bečeju po tužbi zaposlenog, kome sada javno preduzeće treba da isplati odštetu, uprkos tome što su direktor Vodokanala Zoran Grbić i predsednik opštine Dragan Tošić izjavili da je taj sudski spor od pre nekoliko godina, da je nasleđen od prethodnog rukovodstva preduzeća itd.

Naime, Vodokanal treba da plati 1,8 miliona dinara posle sudskog spora na osnovu tužbe nekadašnjeg zaposlenog T.J. Spor je okončan u novembru prošle godine, a T.J. je tražio da se poništi rešenje o otkazivanju ugovora o radu i da se vrati na rad u preduzeću. U izveštaju o prvoj izmeni programa poslovanja Vodokanala se navodi da obaveza plaćanja od 1,8 miliona dinara nije mogla biti predviđena u programu poslovanja javnog preduzeća, a sada je za plaćanje potrebna saglasnost lokalne samouprave (osnivač javnog preduzeća). Inače, navodi se, T.J. i Vodokanal su „u znak saglasnosti volja, 17. maja 2017. godine potpisale vansudsko poravnanje“, kojim se konstatuje da T.J. potražuje od Vodokanala 1,26 miliona dinara na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade od trenutka kada mu je prestao radni odnos (17. decembar 2013) do 7. аprila 2017, kada je, po presudi, rešenje o otkazu stavljeno van snage i aneksom ugovora formalno nastavio radni odnos, kao i 286.745 dinara za zakonsku zateznu kamatu. S obzirom na to da Vodokanal od T.J. potražuje 461.986 dinara, jer je ta suma zaposlenom isplaćena 16. decembra 2013. godine na ime otpremnine i 223.609 dinara na ime kamate na taj isplaćeni iznos, vansudskim poravnanjem je određeno da dve stranke međusobno kompenzuju potraživanja, te će Vodokanal zaposlenom T.J. da isplati 862.110 dinara, doprinose socijalnog osiguranja u iznosu od 783.737 dinara i troškove sudskog postupka od 175.550 dinara.

Na sednici lokalnog parlamenta nije usvojen Lokalni plan akcije za decu opštine Bečej od 2017. do 2020. godine zbog neadekvatnog prevoda na mađarski jezik. Po obećanju predsednika Skupštine opštine Nenada Tomaševića, LPA bi trebalo da bude usvojen krajem juna meseca, na narednoj sednici bečejskog parlamenta.
Odbornici su dali saglasnost na prve izmene programa rada PU „Labud Pejović“ i Centra za socijalni rad za 2017. godinu, a pokrenuli su postupak otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini (parcela 198 u katastarskoj opštini Bačko Petrovo Selo).

Na sednici su imenovani i novi članovi Komisije za planove opštine Bečej, a potom i predsednik nadzornog odbora Centra za socijalni rad, jer je prethodnoj predsednici Mili Žarić istekao četvorogodišnji mandat. Novi predsednik je po predlogu odborničke grupe SNS-a mašinski tehničar Dušan Rodić iz Bačkog Petrovog Sela. U vezi sa tim imenovanjem zamerke je imao Milan Bokun iz pokreta „Dosta je bilo“, koji je izrazio sumnju u tačnost jednog podatka navedenog u biografiji kandidata za predsednika nadzornog odbora.
Odbornik DZVM-a Ištvan Tari je nekoliko puta govorio o tome da lokalna skupština ne poštuje propise o službenoj upotrebi mađarskog jezika, jer program rada Vodokanala nije bio u celini preveden na mađarski jezik. Tari je, osim toga, zajedno sa odbornikom Milanom Bokunom zamolio predsednika Skupštine opštine Nenada Tomaševića, da ne podučava odbornike koji predstavljaju građane i koji imaju pravo da postavljaju pitanja i da iznose svoje mišljenje.

R.M.

Projekat „Odluke u ime građana 2017“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.