trg_fontane
Antikorupcijski plan opštine Bečej, umesto predviđenog roka, u januaru 2019. godine, usvojen je 26. juna na sednici Skupštine opštine Bečej.
Za su glasali odbornici vlasti i opozicije, jednoglasno, uprkos tome što je odbornik GG „Samo lokalno“ Milan Bokun izneo niz primedaba u vezi sa sadržajem plana i izrazio je nadu da on, uprkos nedostacima – neće ostati samo mrtvo slovo na papiru.
To će se uskoro videti, jer su rokovi za realizaciju pojedinih aktivnosti u Lokalnom akcionom planu za borbu protiv korupcije opštine Bečej od 2019. do 2023. godine, 31. decembar ove godine.
Kako je na sednici lokalnog parlamenta 26. juna saopšteno, prezentacijom plana 14. juna je okončana javna rasprava o nacrtu tog dokumenta, da nije primljena nijedna primedba ili sugestija na sadržaj plana. Doduše, na javnoj raspravi bili su prisutni malobrojni zainteresovani, pre svega zaposleni u opštini Bečej.
Inače, do pre dve godine su opštine u Srbiji trebalo da usvoje lokalne antikorupcijske planove, ali se to u većini njih nije desilo.
Kako je počelo?
U septembru 2018. godine na konferenciji za novinare usvajanje antikorupcijskog plana u januaru ove, obećali su predsednik opštine Dragan Tošić i predsednik BUM-a Aleksandar Đekić.
Za izradu plana u saradnji sa opštinom, BUM-u je Agencija za borbu protiv korupcije obezbedila 1,5 miliona dinara za projekat „Zajedno ka održivim lokalnim antikorupcijskim politikama“.
Uprkos tome što se u antikorupcijskom planu insistira na transparentnosti u radu lokalne samouprave, u samom planu nisu navedena imena njegovih izrađivača, osim imena predsednice radne grupe za izradu plana, zamenice predsednika opštine Dalile Dujaković.
U projektu je predviđeno i jednogodišnje praćenje realizacije antikorupcijskog plana i uskoro bi trebalo da se formira radno telo koje bi trebalo da prati efekte tog dokumenta.
Transparentnost pre svega
Ciljevi koji su definisani u antikorupcijskom planu opštine predstavljaju poželjno buduće stanje u kom su rizici korupcije otklonjeni ili svedeni na minimum.
Koruptivni rizici, koji su zajednički celom javnom sektoru, odnosno koje se mogu identifikovati na nivou lokalne samouprave, su postojanje prevelikih i/ili nepotrebnih diskrecionih ovlašćenja u kojima organ, služba, telo ili službenik lokalne samouprave donosi određenu odluku, odsustvo jasnih, preciznih i unapred utvrđenih uslova, kriterijuma i merila za donošenje odluke… Pominje se i odsustvo javnosti rada, odnosno odsustvo transparentnosti u radu; jer će korupcija češće nastati tamo gde ne postoji mogućnosti da se ona otkrije. Povećanje javnosti rada je neophodna mera za prevenciju i otkrivanje korupcije, piše u planu.
Govori se i o odsustvu odgovornosti za rad, koje može sadržati, između ostalog, sledeće elemente: odsustvo obrazloženja donete odluke, nepostojanje mogućnosti preispitivanja donete odluke, odsustvo izveštavanja o radu i polaganja računa za rad, kao i odsustvo moralne, političke, disciplinske, prekršajne ili krivične odgovornosti. Pominju se zatim suvišne procedure i/ili nepotrebne interakcije između organa, službi, tela i službenika sa spoljnim subjektima, koje često ne ispunjavaju cilj zbog kojih postoje, već vremenom postaju same sebi svrha i kanal za koruptivne uticaje.
Navodi se u planu da transparentnost, s obzirom na to da se javnost rada promoviše kao jedna od osnovnih brana za nastanak korupcije, celokupan proces usvajanja, primene mera i praćenja LAP-a potrebno je učiniti što je moguće otvorenijim i dostupnim javnosti. Javnost treba da ima mogućnost i pravo da zna na koji način je usvojen ovaj važan dokument, kakav je status mera i aktivnosti koji se u njemu nalaze i kakvi su efekti onoga što je na osnovu njega sprovedeno.
Važno je i učešće građana i lokalne zajednice, iako je nosilac LAP-a lokalna samouprava i najveći broj mera treba da sprovedu njeni organi i službe, pozitivne efekte i rezultate ovog dokumenta treba da oseti čitava zajednica. Zbog toga su u proces njegove izrade, sa predstavnicima organa opštine Bečej, bili pozvani da se uključe predstavnici javnosti.
Ko su izrađivači plana?
Uprkos tome što se u planu insistira pre svega na transparentnosti, u tom dokumentu nisu objavljena imena osoba (radne grupe) koje su napravile plan.
Međutim, ta imena se znaju jer je odbornička većina Skupštine opštine Bečej prošle jeseni donela rešenje o formiranju radne grupe (16 članova) za izradu Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije opštine. Zadatak radne grupe je bio da u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji, čiji je „rok važenja“ inače istekao krajem 2018. godine, izradi nacrt Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije.
Za članstvo predstavnika građana u radnoj grupi je Bečejsko udruženje mladih (BUM) raspisalo javni poziv, a potom je komisija u kojoj su sedela po dva predstavnika BUM-a i opštine razmotrila prijave i donela odluku da se u radnu grupu za izradu Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije opštine Bečej imenuju četiri predstavnika građana od ukupno prijavljenih 7.
Građane Bečeja su predstavljali isključivo članovi BUM-a ili osobe koje sarađuju sa ovom organizacijom: Aleksandar Đekić (master ekonomista, predsednik BUM-a, koji je od 2015. do 2018. godine obavljao i posao sekretara Opšteg udruženja preduzetnika Bečej), Goran Relić (predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Bečej, aktivan u radu BUM-a, kako navodi u biografiji, vlasnik samostalne zanatske radnje „Sitograf“), Ana Aćimov (urednica portala MojBečej, čiji je osnivač BUM i koordinatorka programa za informisanje u BUM-u) i Goran Strajnić (profesor fizičkog vaspitanja, a u svojoj biografiji navodi da je učestvovao na brojnim seminarima, među ostalog i na nekoliko seminara u organizaciji BUM-a).
Zašto borba protiv korupcije?
Akcioni plan za pregovaranje Srbije o članstvu u Evropskoj uniji za Poglavlje broj 23 , koji je usvojen na sednici Vlade Srbije 2016. godine, predviđa jačanje preventivnih antikorupcijskih mehanizama na nivou lokalne samouprave, tako što je predviđeno da gradovi i opštine usvoje i primene lokalne akcione planove za borbu protiv korupcije, odnosno lokalne antikorupcijske planove (LAP). Ovi planovi predstavljaju dokumente u kojima se identifikuju nadležnosti, oblasti, procesi i procedure rizični za nastanak različitih oblika korupcije i kojima se predlažu načini za upravljanje ovim rizicima, odnosno načini za njihovo otklanjanje.
U bečejskom LAP-u piše da celokupan proces usvajanja, primene mera i praćenja LAP-a potrebno je učiniti što je moguće otvorenijim i dostupnim javnosti. Javnost treba da ima mogućnost i pravo da zna na koji način je usvojen ovaj važan dokument, kakav je status mera i aktivnosti koji se u njemu nalaze i kakvi su efekti onoga što je na osnovu njega sprovedeno.
Participacija, odnosno učešće građana i lokalne zajednice, iako je nosilac LAP-a lokalna samouprava i najveći broj mera treba da sprovedu njeni organi i službe, pozitivne efekte i rezultate ovog dokumenta treba da oseti čitava zajednica.
Kako ćemo smanjiti korupciju?
U antikorupcijskom planu najpre je predviđeno usvajanje propisa u organima opštine Bečej, jer proces usvajanja propisa sadrži određene rizike po ostvarivanje i zaštitu javnog interesa. Najčešći nedostaci u ovom procesu su odsustvo transparentnosti u svim fazama izrade i dostupnosti propisa, usvajanje „propisa sa odredištem“ (ili „propisa sa opredeljenim ciljem“), odnosno propisa koji se donose pod prividom regulisanja opšteg interesa, a za cilj imaju ostvarivanje pojedinačnih interesa, kao i usvajanje propisa sa odredbama koje sadrže rizike za nastanak korupcije, a do koje može doći u njihovoj primeni. Usled svojih specifičnosti i značaja, svaki od ovih pojedinačnih segmenata zahteva poseban tretman u okviru LAP-a.
Prvi cilj je povećati transparentnost u procesu usvajanja propisa. Naime, u trenutku izrade LAP-a, transparentnost procesa usvajanja propisa je definisana u dva pravna akta: Statutu opštine i Poslovniku Skupštine, kojima je propisano da je rad opštine javan, ali u periodu sprovođenja plana potrebno je usvojiti još najmanje tri opšta pravna akta koji će omogućiti punu transparentnost procesa usvajanja propisa i to: akta o oblastima/vrstama propisa za koje je obavezna javna rasprava prilikom donošenja propisa, akta o organizovanju i sprovođenju javnih rasprava i akta o sprovođenju javne ankete građana. Takođe treba doneti i novi Poslovnik Skupštine opštine koji će sadržati odredbe o javnom slušanju.
Treba, dakle, definisati oblasti/vrste propisa za koje je obavezna javna rasprava prilikom donošenja, propisati pravila održavanja javnih rasprava, objavljivati opšte akte na internet prezentaciji opštine, uspostaviti obavezu da se specifične ciljne grupe na koje se odnose pojedini akti dodatno obaveštavaju i informišu o usvojenim ili izmenjenim javnim politikama koje su od značaja za te ciljne grupe.
Rok za ostvarivanje navedenih mera je 31. decembar 2019. godine.
Propisi sa „opredeljenim ciljem“
Drugi cilj je otklanjanje rizika od korupcije uvođenjem mehanizama kojima se sprečava usvajanje „propisa sa opredeljenim ciljem“, odnosno „propisa sa odredištem“.
U trenutku izrade LAP-a opština nema usvojene javne politike kojima su uvedeni mehanizmi za sprečavanje usvajanja „propisa sa opredeljenim ciljem“, odnosno „propisa sa odredištem“.
U periodu sprovođenja LAP-a potrebno je usvojiti Odluku o obavezi prijavljivanja interesa za usvajanje opštih akata i Uputstvo za izradu obrazloženja nacrta lokalnih propisa, uspostaviti obavezu prijavljivanja interesa za usvajanje opštih akata.
Javni funkcioneri, predsednik opštine, odbornici/članovi Opštinskog veća, su obavezni da prilikom učestvovanja u usvajanju opštih akata izveste skupštinu/Opštinsko veće i javnost o tome da u oblasti na koju se akt odnosi on/ona ili sa njim/njom povezana lica (u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije) imaju privatni interes ili korist, treba da bude uspostavljen i javno dostupan registar ovih prijava. Rok za izradu ovih mera je 30. jun 2020. godine.
Za slučajeve neprijavljivanja interesa, propisane su sankcije finansijske prirode koje su najmanje u rangu sankcija za povrede poslovnika o radu skupštine/Opštinskog veća.
U procesu uspostavljanja registra definisani su sledeći elementi: organizaciona jedinica/telo u okviru opštine Bečej koje vodi registar; način vođenja registra; način praćenja izvršenja obaveze prijavljivanja interesa; način vođenja postupka zbog kršenja obaveze prijavljivanja; objavljivanje odluka o kršenju ovih obaveza. Rok za ostvarenje navedenog je 30. jun 2020. godine.
Potrebno je, zatim, da izrada obrazloženja nacrta propisa, sa posebnim akcentom na obrazloženje javnog interesa koji će biti ostvaren i/ili zaštićen konkretnim propisom, odnosno sa obrazloženjem razloga, potreba i okolnosti u kojima se usvaja propis, postane obaveza. Rok za ove mere je 31. decembar 2019. godine.
Bečej nema „papir“ o rizicima korupcije
Sledeći cilj je da budu otklonjeni rizici od korupcije kroz uvođenje mehanizama za sprečavanje usvajanjem propisa koji sadrže rizike od korupcije. U tom cilju treba usvojiti javne politike kojima se uvode mehanizmi za sprečavanje usvajanja propisa koji sadrže rizike od korupcije.
U trenutku izrade LAP-a nema usvojenih javnih politika na nivou opštine Bečej kojima su uvedeni mehanizmi za sprečavanje usvajanja propisa koji sadrže rizike od korupcije.
U periodu sprovođenja LAP-a potrebno je doneti Rešenje o imenovanju lica nadležnog za analizu rizika i definisati obavezu da se analiza rizika od korupcije dostavlja zajedno sa nacrtom propisa prilikom usvajanja.
Treba da budu stvorene i organizacione pretpostavke za bavljenje ovom nadležnošću/imenovano lice/lica nadležna za analizu rizika od korupcije u lokalnim propisima itd. Rok za ovo je 31. decembar 2019. godine.
Što se oblasti sukoba interesa u opštini tiče, slučajevi sukoba interesa na lokalnom nivou moraju biti prepoznati i lokalnim dokumentima, jer je uvek pitanje koliko takvih slučajeva uopšte dospe do Agencije za borbu protiv korupcije na postupanje, ukoliko ih lokalna sredina ne prepoznaje. Lokalna zajednica mora biti prvi nivo koji će takve modele ponašanja prepoznavati, sprečavati i upućivati na za to predviđeno postupanje.
Cilj je povećati transparentnost u pogledu postojanja privatnog interesa javnih funkcionera ili privatnog interesa sa njima povezanih lica, kao okolnosti koja može voditi sukobu interesa.
Za to treba da budu usvojene ili izmenjene javne politike koje omogućavaju punu transparentnost u pogledu postojanja privatnog interesa javnih funkcionera ili privatnog interesa sa njima povezanih lica.
Privatni interesi javnih funkcionera
U trenutku izrade LAP-a transparentnost u pogledu postojanja privatnog interesa javnih funkcionera ili privatnog interesa sa njima povezanih lica nije definisana aktima opštine Bečej. Po republičkim propisima, funkcioneri su u obavezi da prijave sukob interesa Agenciji za borbu protiv korupcije.
U periodu sprovođenja LAP-a potrebno je usvojiti Odluku o obavezi prijavljivanja privatnih interesa funkcionera opštine Bečej i privatnih interesa sa njima povezanih lica, uspostaviti obavezu prijavljivanja privatnih interesa javnih funkcionera i privatnih interesa sa njima povezanih lica.
Predviđeno je da funkcioneri opštine (predsednik opštine, odbornici/članovi Opštinskog veća) su obavezni da organu/službi opštine prilikom stupanja na funkciju prijave svoje i za njih povezana lica privatne interese u sledećem smislu reči: vlasništvo nad preduzetničkom radnjom i vlasništvo nad privatnim preduzećima, kao i vlasničke udele u privatnim preduzećima; članstvo u drugim organima upravljanja/nadzora nad privatnim preduzećima; ostale veze i odnose sa subjektima iz privatnog sektora koji mogu imati uticaj na vršenje javne funkcije.
Treba da bude uspostavljen i javno dostupan registar ovih prijava. Rok za ostvarivanje predviđenog je 31. decembar 2019. godine.
Za slučajeve neprijavljivanja interesa propisane su sankcije finansijske prirode koje su najmanje u rangu sankcija za povrede Poslovnika o radu skupštine/Opštinskog veća opštine.
Sprečiti trgovinu javnim ovlašćenjima
Treba zatim da postoji mehanizam za sprečavanje „trgovine javnim ovlašćenjima“, a to znači da će biti omogućen uvid javnosti u sve ugovore koje su organi opštine, kao i sve javne službe, javna preduzeća, druge organizacije kojima je osnivač opština zaključili sa funkcionerima (funkcionerima u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije) i sa zaposlenima u organima opštine Bečej (svih ugovora osim ugovora o radu). U trenutku izrade LAP-a procenat objavljenih ugovora u odnosu na broj sklopljenih ugovora funkcionera opštine Bečej je 0 procenta.
U periodu sprovođenja LAP- na osnovu donete Odluke o obavezi objavljivanja ugovora treba da bude 100 odsto.
U sklopu ovog cilja organi opštine, javne službe, javna preduzeća, druge organizacije kojima je osnivač opština treba da objave sve ugovore koje su zaključili sa funkcionerima i sa zaposlenima u organima opštine Bečej (ugovori o delu, ugovori o privremenim i povremenim poslovima i slično).
Treba da budu usvojeni akti koji će regulisati ovu obavezu i da svi ugovori budu objavljeni na internet prezentaciji opštine Bečej, u skladu sa odredbama propisa koji regulišu zaštitu podataka o ličnosti
Rok je 31. decembar 2019. godine.
Smanjenje sukoba interesa
Cilj je i smanjenje slučajeva sukoba interesa zaposlenih u organima opštine, tako što će biti uspostavljeni delotvorni mehanizmi za upravljanje sukobom interesa zaposlenih. U trenutku izrade LAP-a procenat okončanih postupaka o sukobu interesa u odnosu na broj slučajeva sumnje o postojanju sukoba interesa zaposlenih je 0 odsto, a u toku sprovođenja plana planirano je da procenat okončanih postupaka o sukobu interesa u odnosu na broj slučajeva sumnje o postojanju sukoba interesa zaposlenih iznosi 50 odsto.
Opštim aktom treba regulisati materiju sukoba interesa zaposlenih u organima opštine, definisati proceduru za postupanje u slučajevima sumnje o postojanju sukoba interesa, definisati procedura za prijavljivanje sumnje o sukobu interesa itd., a rok je 31. decembar 2019. godine. U tom roku je predviđeno i formiranje tela za primenu pravila o sukobu interesa zaposlenih u organima opštine, donošenje Pravilnika o proceduri za izbor članova tela za primenu pravila o sukobu interesa, treba da budu objavljeni i izveštaji o radu tog tela itd.
K.D.F.
Projekat „Odluke u ime građana 2019“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Tekst je objavljen 12. jula u 780. broju Bečejskog mozaika)
