trg_fontane
Komunalno preduzeće „Potisje“ uskoro počinje radove koji su neophodni kako bi se postavio transformator na smetlištu „Botra“ koji bi obezbedio optimalno funkcionisanje deponije.
Opština, to jest komunalno preduzeće je dobilo trafo-stanicu iz Robnih rezervi, jer drugačije ne može da se obezbedi potrebna količina struje na deponiji. Da bi se trafo postavio potrebno je od Novobečejskog puta, od bivšeg KTC-a da se kopa kako bi se postavio podzemni vod visokog napona do trafo-stanice koja će biti na smetlištu. Trafo-stanica će struju visokog napona pretvoriti u struju koju može da koristi industrija ili domaćinstva. Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ rekao je da postupak obezbeđenja transformatora započet 2017. godine, ali tada nisu postojali tehnički uslovi.
– Kada je opštini „data“ ta trafo-stanica?
– Opština je, koliko znam, dobila dve trafo-stanice iz Robnih rezervi, jedna je za Bačko Petrovo Selo, za reku Čik, a druga za deponiju, koja treba ove godine da stigne i da se sledeće godine montira. To je, dakle, korišćen transformator? – Da, i ona neće biti samo za „Potisje“, mi ćemo je namestiti na deponiji, ali to će biti vlasništvo Elektroprivrede, koja će nama obezbediti potrebnu količinu struje, a preostale slobodne kapacitete sa te trafo-stanice će ustupiti nekom drugom. Šta će to značiti za smetlište? – Značiće nam mnogo, bićemo energetski donekle sigurniji, jer sada nemamo dovoljno struje na deponiji, a želimo da pravimo transfer stanicu, jer će nam to biti potrebno kada budemo nosili smeće na regionalnu deponiju. Sada ugrađujemo kancelarijske kontejnere, stavićemo gasne peći, jer ako uključimo TA peći da radnicima zimi bude toplo, neće moći da radi presa, neće moći da se osvetljava deponija. To je nekada tako funkcionisalo, ali smo u međuvremenu napravili tamo halu i dodatnu opremu i ukazala se veća potreba za strujom. Razmišljali smo o tome da pravimo solarne panele, pa da imamo struju iz obnovljivih izvora, ali ne možemo to tamo da napravimo, jer na smetlištu ima toliko prašine da ti solarni paneli ne bi efikasno funkcionisali.
– Koliko novca će komunalno preduzeće „Potisje“ da uloži u postavljanje trafoa?
– Po procenama će za visokonaponski vod koji mi moramo da vodimo, radove, projekat, dokumentaciju, ucrtavanje vodova, biti potrebno oko 6 miliona dinara. Tek kada dobijemo projektnu dokumentaciju od Elektrovojvodine, jer to oni rade, znaćemo pravu cenu.
– Ali je, okvirno, reč o oko šest miliona dinara…
– Oko 6 miliona, ali ćemo videti koje poslove ćemo moći mi sami da uradimo, da probamo da kopamo neke kanale, pa da bude jeftinije, da uštedimo nešto, da ne moramo sve radove platiti.
– Kako ćete obezbediti potreban novac?
– Iz sopstvenih prihoda. Zato sledeće godine nemamo u planu da investiramo u novo vozilo, mi imamo lizinge/ kredite što smo plaćali i plaćamo za kamione, ali nećemo praviti nova zaduženja, nećemo kupovati novu opremu, a ta sredstva koja smo planirali za ulaganje koristićemo za struju na deponiji.
– Kada bi taj posao trebalo da bude završen?
– Do kraja 2020. godine. Videćemo kakvi će uslovi biti prilikom kopanja, kakvih vodova ima, kuda će ići kabel, koji ćemo prioritet biti kod Elektrovojvodine. Ove zime to nećemo moći da završimo, ali je podnet zahtev, uplatili smo takse, sada je to u proceduri.
– Otežavajuća okolnost može biti ono što se često dešava u Srbiji prilikom ovakvih radova, to je činjenica da podzemni vodovi gotovo nigde nisu ucrtani. Da li postoji bojazan da će se to i sada desiti?
– Verovatno hoće. Ima tamo ulica Botra, pa nekoliko firmi, nadajmo se da je, kada je KTC pravljen, sve upisao kako treba i da to odgovara stvarnom stanju. Zato ćemo praviti ponovo pregled tih vodova. Neće to biti jednostavan posao i neće moći da se uradi preko noći, ali kad krenete, morate i da završite.
– Kada bude dovedena struja potrebnog kvaliteta na smetlište, „Botra“ će imati preduslove za ljude koji tamo rade, za reciklažu i buduću transfer stanicu, ali onda će doći vreme, za oko dve godine, da se smetliše mora zatvoriti, jer neće moći više da primi otpad.
– Neće biti više odlagalište smeća, ali na tom mestu i dalje će naši kamioni odnositi smeće u pretovarnu ili transfer stanicu, gde će se ono obraditi i onda će se utovarati u velike kontejnere i nositi na regionalnu deponiju.
– Koju?
– Zasad je to Kikinda.
– Postoji li neka računica koliko će to da košta?
– Zasad ne postoji računica. Bila je računica od pre dve godine za deponiju u Kikindi i tada je rečeno da će odnošenje smeća na regionalnu deponiju sa transportom koštati otprilike između 23 i 26 evra po jednoj toni. To je podatak iz 2017. godine.
– Koliko bi koštala izgradnja transfer stanice?
– Po odluci Vlade Srbije mi bi trebalo da nosimo u drugu lokalnu samoupravu naše smeće, u njihovu transfer stanicu, ali smatramo da je mnogo jednostavnije i efikasnije da se kod nas napravi transfer stanica. Zamislite, hipotetički govorim, da je transfer stanica u Srbobranu ili u Žablju, to svaki dan poskupljuje naš transport kamionom. Po našoj računici bolje je da se pravi stanica u Bečeju i to ćemo videti sa manjinskim vlasnikom, koji će da kupi manjinski deo „Potisja“ od „Aliska tere“. Neka mobilna, manja transfer stanica za kapacitete količine smeća koji mi imamo košta oko 250.000 evra. Naša želja je da to, eventualno, bude ulaganje novog manjinskog partnera, ili da probamo da konkurišemo kod evropskih fondova, kod naših sekretarijata i ministarstava…
– Ukoliko se to ne desi, onda će smeće biti transportovano u neku drugu transfer stanicu i na regionalnu deponiju i svakako se životni vek „Botre“ skraćuje.
– Životni vek „Botre“ je vezan i za zakone koje država može da donese, recimo, za godinu dana. „Botra“ nije deponija, već je zvanično odlagalište smeća, to jest nesanitarna deponija koja kao takva pitanje je samo kada će morati da se zatvori bez obzira na kapacitete. Niko neće da nosi smeće na regionalne deponije dok ne mora, da ne bi sebi pravio troškove. Transfer stanice se prave da se izdvoji smeće za reciklažu i da se manja količina nosi na regionalnu deponiju. Suština priče je to.
– „Potisje“ već donekle reciklira.
– Osim toga „Potisje“ razmišlja i o biorazgradivom otpadu. Vrbas je dobio sredstva od GIZ-a da pravi kompostilište i Vrbas još nema toliko biorazgradivog otpada da zadovolji kapacitete te stanice za odlaganje i preradu biorazgradivog otpada, pa ćemo pokušati sa njima da napravimo neki aranžman, da biorazgradiv otpad nosimo u Vrbas, pa kasnije da dobijemo kompost od njih i taj kompost ćemo moći da plasiramo kod nas.
– Šta je sa stajskim đubrivom, jer se brojni ljudi koji drže životinje žale na to da ne znaju šta da rade s tim otpadom, jer nikom ne treba.
– To nije kućno smeće. Mi za to nemamo kapacitete na „Botri“.
– Što se sanacije „Botre“ tiče, taj projekat nije završen, jer je nakon sanacije smetlišta predviđeno njegovo zatvaranje, a potom i rekultivacija tog mesta. Da li će ikada do toga da dođe?
– Hoće, ali ne znam kada. Nakon sanacije smetlišta nismo stali. Mi smo u skladu sa projektom koji je radio Institut „Kirilo Savić“ 2013. na pravili dodatni plan prilagođavanja postrojenja za otpad sa korektivnim merama o tome šta treba da radimo na našoj nesanitarnoj deponiji kako bi jednog dana došlo do zatvaranja, a kasnije i do rekultivacije. Od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine 1. novembra smo dobili obaveštenje da postrojenje može da nastavi sa radom i da sprovodi korektivne mere poštujući važeće propise. Mi smo predvideli kako ćemo dalje raditi, kako bi onog momenta kad nam kažu da treba da se zatvori deponija, mogli da je zatvorimo za mesec dana.
– Kakve su te mere?
– Predvideli smo mnogo toga, da pravimo transfer stanicu, pretovarnu stanicu, da produžavamo biotrnove, da smeće zatrpavamo zemljom. Mi to i sada radimo u skladu sa projektom. Sad smo u fazi pripreme zemljišta sa strane i uskoro ćemo zasejati travu, predvideli smo gde odlažemo pepeo, betonirali smo šahtove da se ne zapuše, očistili smo odvode…
– Da li je ikada rađeno ispitivanje zemljišta na i oko „Botre“ o tome koliko je štetnih materija u zemlji ispod i oko smetlišta?
– Otkad sam ja direktor „Potisja“ nije rađeno ispitivanje, a ne znam da li je pre toga rađeno. Pretpostavljam da je rađeno kada je Institut „Kirilo Savić“ radio projekat sanacije 2013. godine, pretpostavljam da su oni radili neka istraživanja, ali ne smem da tvrdim, nemam podatke o tome.
– Šta očekujete od novog manjinskog vlasnika „Potisja“ kome bi sadašnji manjinski vlasnik „Aliska tera“ do kraja novembra trebalo da proda svoj udeo od 49 odsto za 100.000 evra?
– „Aliska tera“ ima pravo da proda kome hoće svoj udeo i imala je tri potencijalna zainteresovana kupca, tako su nama rekli na skupštini „Potisja“. Mi ćemo 27. novembra ponovo imati skupštinu društva i očekujemo da će to biti poslednji put da na skupštinu dolazi „Aliska tera“ i da će nas obavestiti sa kim je sklopila ugovor. Tada ćemo zvanično znati da vam kažemo ko će biti novi manjinski vlasnik. Očekujem, ako bude neko ko se bavi našom delatnošću, a ima izgleda da će tako da bude, da se ne ponaša pasivno kao što se „Aliska tera“ ponašala nakon 2015. godine, a znamo kako se ponašala pre toga, a nije ni ulagala u „Potisje“. Od 2008. godine do sada oni nisu uložili ništa.
– Jesu, jedan korišćeni kamion za odnošenje smeća.
– Toliko, taj kamion je otpisan i sada je na otpadu. I nešto kanti su kupili, ali iz svojih osnivačkih sredstava, nisu oni osim toga doneli još neka sredstva da bi uložili u kante što im je bila obaveza. Najveći deo kanti za smeće obezbedili su pokrajina i opština – rekao je Zoltan Feješ.
K.D.F. – 14. deo (tekst je objavljen u 787. broju Bečejskog mozaika, 15. novembra)
Projekat „Odluke u ime građana 2019“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
