trg_fontane
Na zvaničnom internet sajtu opštine Bečej, doduše u prilično „zabačenom“ delu sajta, nalaze se izveštaji Instituta vatrogas – laboratorija iz Novog Sada o ispitivanju uzoraka zemljišta u dvorištima pojedinih obrazovnih ustanova u Bečeju 2017, 2018. i 2019. godine.
Zemljište nijednom nije ispitivano u školama i vrtićima u naseljenim mestima opštine Bečej.
U izveštaju pomenutog instituta iz avgusta 2017. godine se konstatuje da izmerene vrednosti bakra u uzorku koji je identifikovan kao uzorak iz zemljišta centralnog objekta predškolske ustanove i kadmijuma u uzorcima predškolske ustanove i škole „Šamu Mihalj“ prelaze granične vrednosti prema Uredbi o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa. Navodi se da se rezultati odnose isključivo na ispitani uzorak.
Naime, u izveštaju o ispitivanju zemljišta piše da je izmerena vrednost kadmijuma u dvorištu OŠ „Šamu Mihalj“ 7,11 (merna nesigurnost je plus/minus 2,56), a kadmijuma u dvorištu Predškolske ustanove „Labud Pejović“ 5,66 (merna nesigurnost je plus/minus 2,04).
Granična vrednost je 0,8, a to znači da u oba uzorka zemljišta vrednosti kadmijuma prelaze graničnu vrednost.
Osim kadmijuma, u dvorištu centralnog objekta dečjeg vrtića povećana je i granična vrednost bakra, izmerena vrednost je bila 62,45 (merna nesigurnost je plus/minus 19,36), a granična vrednost je 36.
U Uredbi o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa piše da granične remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta što se kadmijuma (Cd) tiče granična vrednost je 0,8 mg/kg apsolutno suve materije, a remedijaciona vrednost je 12. U slučaju bakra remedijaciona (Cu) vrednost je 190.
U junu 2018. godine Institut vatrogas uradio je ispitivanje uzoraka zemljišta na tri lokacije u Bečeju, u OŠ „Šamu Mihalj“, OŠ „Petefi Šandor“ i u PU „Labud Pejović“ i konstatovao da izmerene vrednosti bakra prelaze graničnu vrednost u uzorku zemljišta PU „Labud Pejović“ (56,72 je izmerena vrednost sa mernom nesigurnošću plus/minus 17,58, a granična vrednost je 36), a da vrednosti kadmijuma u svim uzorcima prelaze granične vrednosti.
U izveštaju piše da je 2018. godine izmerena vrednost kadmijuma u dvorištu OŠ „Petefi Šandor“ bila 5,34 (merna nesigurnost je plus/minus 1,92), u dvorištu OŠ „Šamu Mihalj“ 6,74 (merna nesigurnost je plus/ minus 2,43), a u dvorištu Predškolske ustanove „Labud Pejović“ 4,35 (merna nesigurnost je plus/minus 1,57). Granična vrednost je 0,8, a to znači da u svim uzorcima zemljišta vrednosti kadmijuma prelaze graničnu vrednost po Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu („Službeni glasnik RS“ 30/2018) Isti institut je uradio i ispitivanje zemljišta u julu 2019. godine.
Ove godine uzorci su uzeti iz zemljišta u dvorištima OŠ „Šamu Mihalj“, OŠ „Petefi Šandor“, iz dvorišta PU „Labud Pejović“ i iz dvorišta Gimnazije.
Izmerene vrednosti kadmijuma u svim uzorcima prelaze granične vrednosti prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu („Službeni glasnik RS“ 30/2018), u dvorištu OŠ „Petefi Šandor“ vrednost je bila 5,30 (merna nesigurnost je plus/minus 1,90), u dvorištu OŠ „Šamu Mihalj“ 6,68 (merna nesigurnost je plus/minus 2,40), u dvorištu Predškolske ustanove „Labud Pejović“ 4,30 (merna nesigurnost je plus/minus 1,54), a u dvorištu Gimnazije 5,21 (merna nesigurnost je plus/minus1,87), granična vrednost je 0,8, a remedijaciona 12.
Izmerene vrednosti bakra i ove godine prelaze granične vrednosti u dvorištu PU „Labud Pejović“ (55,41 je izmerena vrednost sa mernom nesigurnošću plus/minus 17,18, a granična vrednost je 36).
„Rezultati koji su dati sasvim su jasni za onog ko je u struci“
Novinarka Bečejskog mozaika još 2017. godine, kada su ove novine počele da prate vrednosti teških metala u dvorištima obrazovnih ustanova u Bečeju, pitala je predstavnika Instituta vatrogas o vrednostima koje prelaze granične vrednosti.
Predstavnik Instituta nije želeo da kaže svoje ime, ali je istakao da je urađena analiza zemljišta i „dobijene vrednosti smo uporedili sa graničnim vrednostima i to iskazali u izveštaju. Tu se završava posao laboratorije, Akreditaciono telo Srbije ne priznaje tumačenje rezultata“.
Upitan da li bi trebalo da opština koja je angažovala laboratoriju za ispitivanje zemljišta traži i tumačenje rezultata, predstavnik te laboratorije je izjavio: „Ne mora opština Bečej, opština Bečej je svoj deo uradila, uradila je ispitivanje što je po zakonu, to su vrednosti koje su konstatovane. Ne radi se o tome da nas opština Bečej treba da angažuje. Ona u svom kadrovskom kapacitetu ima ljude koji se bave životnom sredinom i njima je jasno šta ovo znači“.
Na opasku novinara da šefica nadležnog odseka nije uspela da objasni to, on je rekao: „Nisu dužni da vam objasne, zato što to je jedna analiza, zemljište nije voda ili vazduh, zemljište je tu godinama unazad, pojavljivanje nekih elemenata u zemljištu je dug proces. Nije bilo reči u analizi o tome da li je to u redu ili nije. Postoje standardi koji to detaljno objašnjavaju, zemljište nije parametar koji se menja na osnovu vremenskih prilika. Rezultati koji su dati sasvim su jasni za onog ko je u struci. Ko nije u struci i ko ne poznaje tu materiju, može da traži studiju procene uticaja na životnu sredinu, na primer, za određenu lokaciju, o tome koji su parametri koji utiču na rad određene ustanove. Da biste tumačili zemljište, potrebno je 30-40 analiza tog zemljišta da biste imali opipljivu studiju“.
Trebalo bi imati mišljenje – ali nema ga
S obzirom na to da su prilikom uzorkovanja zemljišta 2017. godine vrednosti bakra i kadmijuma prešle granične vrednosti u vrtiću, a kadmijuma u školi „Šamu Mihalj“, ali rezultati nisu tumačeni, predstavniku Instituta vatrogas prilikom ponovnog uzorkovanja zemljišta u junu 2018. godine postavljeno je pitanje o tome da li su prethodne godine izmerene vrednosti opasne po zdravlje dece.
On je odgovorio da nema precizan rezultat, ali su vrednosti bile povišene. „Trebalo je svakako da imate odgovarajući komentar, odnosno mišljenje koje može da prati same rezultate ispitivanja. Ono što laboratorija radi je da iz uzetih uzoraka radi ispitivanja i rezultate komentariše, odnosno daje ocenu usaglašenosti sa graničnim vrednostima koje su predviđene zakonskom regulativom. Mi izveštaj šaljemo naručiocu posla, a to je Opštinska uprava, a vi treba njima da se obratite i da od njih dobijete odgovor. Naravno, posao bi išao dalje tako što bi oni koji su nas angažovali kao stručnu kuću, zatražili odgovarajuće mišljenje o kvalitetu zemljišta“, rekao je Vladimir Stjepanović, rukovodilac laboratorije Instituta vatrogas.
Ukoliko bi rezultati 2018. godine bili viši nego 2017. godine, to bi po mišljenju Stjepanovića „bio razlog da se zatraži tumačenje rezultata i mišljenje“.
Tada je načelnik Opštinske uprave Zoran Kovač koji je prisustvovao uzorkovanju zemljišta u dečjem vrtiću, istakao da je 200.000 dinara obezbeđeno u budžetskom Fondu za zaštitu životne sredine da bi se ponovilo ispitivanje zemljišta u obrazovnim ustanovama, jer se prošlogodišnji rezultati smatraju nultom vrednošću. „Pošto je to bilo prvo merenje, neophodno je utvrditi sada da li ima značajnijih razlika u odnosu na prošlu godinu da bi se mogle preduzeti mere ukoliko je to potrebno, ili da se ne preduzima ništa. Nakon ovog merenja zatražićemo mišljenje Instituta vatrogas u vezi dobijenih referentnih vrednosti sa ovog merenja sa predlogom njihovih mera. Ukoliko dođe do potrebe preduzimanja mera u cilju zaštite zdravlja stanovništva, mi ćemo se obratiti Savetu za zdravlje opštine Bečej da preko Doma zdravlja i viših instanci u oblasti zdravstva, kao što je Ministarstvo zdravlja, predloži koje mere je potrebno preduzeti u cilju zaštite zdravlja stanovništva, mada mislimo da će promili prilikom sadašnjeg uzorkovanja biti otprilike na visini kao i prošle godine. Meni je žao što ranije niko nikada nije obavljao ovakva merenja. U svakom slučaju, interes nam je zbog građana i naše dece da se ova stvar završi do kraja i da se preduzmu one mere koje lokalna samouprava može da preduzme“, rekao je Kovač.
Međutim, po informacijama novinara, mišljenje i tumačenje nije zatraženo 2018, ali ni 2019. godine, a po izveštajima instituta izmerene vrednosti kadmijuma se donekle smanjuju, ali i dalje višestruko prelaze granične vrednosti prema važećim propisima.
Kako deluje kadmijum?
Olovo i kadmijum spadaju u neesencijalne elemente koji u vrlo niskim koncentracijama mogu da deluju toksično na biljke i na živi svet uopšte.
Kadmijum je element sa vrlo toksičnim delovanjem za biljku, životinje i čoveka. Ima ga naročito u magmatskim i sedimentnim matičnim supstratima gde je uglavnom vezan za cink (Zn), ali ima jak afinitet i prema sumporu (S). Rastvorljivost kadmijuma u zemljištu je u visokoj zavisnosti od pH vrednosti zemljišta.
Kod brojnih biljnih vrsta intenzitet transporta kadmijuma u nadzemnim organima je u korelaciji sa njegovom koncentracijom u hranljivoj podlozi. Kadmijum usvojen iz hranljive podloge uglavnom se zadržava u korenu. Neke biljke (detelina) imaju sposobnost da akumuliraju kadmijum usvojen iz zemlje.
U semenu žitarica, gajenih na veoma kontaminiranim zemljištima, najčešće ne prelazi 1mg/kg suve materije.
Ovaj element najviše se apsorbuje u paradajzu, salati i spanaću.
Na sajtu www.ipohem.gov.rs (sajt Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine) navodi se da se kadmijum nalazi i u punjivim baterijama, umetničkim bojama, elektronskoj opremi, nakitu, tekstilu, odeći i staroj plastici. Kao zagađivač može biti prisutan i u prehrambenim proizvodima, duvanu, veštačkom đubrivu i gorivu. Kadmijum je opasan po životnu sredinu i može da izazove osteoporozu, oštećenje bubrega i karcinom.
Kadmijum se najčešće unosi u ljudski organizam preko hrane biljnog porekla, s obzirom da biljke lako apsorbuju ovaj metal iz zemljišta. On inače dospeva u zemljište nakon emisije pri proizvodnji električne energije ili pri radu toplana, ali i prilikom neadekvatnog spaljivanja punjivih baterija i korišćenja određenih đubriva koja ga sadrže.
Darinka Bogdanović u radu „Izvori zagađenja zemljišta kadmijumom“ iz 2002. godine u rezimeu navodi da je u radu dat pregled izvora dospevanja kadmijuma (Cd) u zemljište i njegovo moguće zagađenje u ovom elementu. „Matični supstrat je prirodni izvor Cd u zemljištu i na njega čovek ne može da utiče. Međutim, razvojem industrije antropogeni izvori teških metala su postali značajni zagađivači zemljišta i njihovo dospevanje čovek mora sprečiti ili bar kontrolisati, kako bi u sistemu zemljište-biljka-čovek, krajnji korisnik imao biološki ispravnu hranu. Od antropogenih zagađivača zemljišta u Cd značajno mesto imaju mineralna đubriva, posebno P-đubriva, te je potrebna stalna kontrola sirovina za njihovu proizvodnju. Otpadni muljevi sadrže visoke koncentracije teških metala, a unose se kao organska đubriva u zemljište, prvenstveno kao način njihovog odlaganja. Atmosfera predstavlja značajan transportni medijum za metale iz različitih izvora. Pepeo nastao sagorevanjem fosilnih goriva je značajan zagađivač zemljišta u mnogim teškim metalima, pa i u Cd. Rudnici i industrije metala zagađuju zemljište emisijom dima i prašine, koja sadrži teške metale, a koji se iz vazduha talože na zemljište i vegetaciju“. Bogdanović u stručnom radu navodi i da sa istraživačkog stanovišta za praćenje rezidualnog efekta Cd potrebno je pratiti pristupačnost teških metala na zemljištima tretiranim otpadnim muljevima 10 godina posle poslednje primene, međutim, dodaje da većina publikovanih radova odnosi se na period praćenja rezidualnog dejstva Cd manji od 10 godina od unošenja, te se ne dobija prava slika o kontaminaciji zemljišta ovim elementom.
K.D.F. – 13. deo (tekst je objavljen u 787. broju Bečejskog mozaika, 15. novembra; početna fotografija: pixabay.com)
Projekat „Odluke u ime građana 2019“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
