Okrugli sto o strategiji poljoprivrede: Eutanazija agrarnog budžeta

Sindikalne organizacije PIK-a „Bečej“ u saradnji sa Granskim sindikatom Srbije PUT „Nezavisnost“, organizovali su početkom jula u bečejskom hotelu Bela lađa okrugli sto „Strategijom razvoja poljoprivrede do novih radnih mesta“ na kom su učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekre-tarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Privredne komore Srbije, lokalne samouprave, poljoprivrednih kombinata i sindikalnih organizacija.

Cilj skupa je bio da se od stručnjaka iz različitih oblasti poljoprivrede i predstavnika vlasti dobiju odgovori na pitanja o tome kakva je budućnost poljoprivrede u Srbiji i da li se u skorijoj budućnosti može očekivati boljitak u ovoj oblasti, s obzirom na to, kako je rekao Radoslav Čolić, potpredsednik Granskog sindikata Srbije PUT „Nezavisnost“, „da se država izgubila i zalutala u samoj privatizaciji i u svim sektorima po pitanju unapređenja poljoprivrede“. On je ukazao i na neophodnost da se u agrarnu politiku više uključi struka i da se obezbede veća ulaganja, jer u protivnom, prema njegovim rečima, doći će do „ozbiljnih otpora i problema sa svima onima koji proizvode hranu i rade pošteno, a za to pošteno nisu nagrađeni nimalo“.
Na skupu je bilo reči o državnim potencijalima za bavljenje poljoprivredom, o čemu je govorio Nenad Terzić, predstavnik Ministarstva poljoprivrede. On je prezentovao podatke da Srbija raspolaže sa oko 5.734.000 hektara od kojih su 4.867.000 hektara obradive poljoprivredne površine, a procenjuje se da u Srbiji trenutno postoji 778.891 poljoprivredno porodično gazdinstvo. Kao jedan od bitnih koraka ovog ministarstva naveo je pokretanje registra poljoprivrednih gazdinstava 2004. godine. „Za ovu godinu registrovano je 453.994 poljoprivrednih gazdinstava, od ovog broja 278.475 poljoprivrednih gazdinstava je u statusu aktivnih, dok je ostatak u pasivnom statusu, da li iz razloga nepoštovanja preuzetih obaveza kada su u pitanju mere podrške Ministarstva poljoprivrede ili su u pitanju problemi otplate kredita i slično“, rekao je Terzić.
Na skupu se govorilo i o primerima dobre prakse: kada je izbegnuta ili sanirana loša privatizacija pojedinih poljoprivrednih kombinata zajedničkim merama svih zainteresovanih strana.
Najoštrije kritike na trenutnu agrarnu politiku uputio je profesor na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu dr Miladin Ševarlić, koji je rekao da je 2009. godine došlo do ogromnog diskursa u konceptu agrarne politike jer u sistemu subvencija po hektaru ostaju samo registrovana poljoprivredna gazdinstva koja su kao zemljoradnici penzijski i invalidski osigurani. Prema njegovom tumačenju, to je dovelo do toga da je umesto više od 400.000 registrovanih gazdinstava subvencije iz agrarnog budžeta dobilo svega 84.000 korisnika, a u 2010. godini pored povećanja broj registrovanih gazdinstava na 451.000, broj korisnika subvencija se smanjuje na 74.000 korisnika koji raspolažu sa sopstvenim i zakupljenim poljoprivrednim zemljištem do 100 hektara, koji su iskoristili 10,8 od 12,6 milijardi dinara u prošloj godini. „Ljudi gube poverenje u smisao i svrsishodnost registracije, a ona nam je nužna jer u odsustvu popisa poljoprivrede mi ne raspolažemo nikakvim egzaktnim podacima izvan onih podataka koja nam registrovana poljoprivredna gazdinstva daju kroz sistem registracije i obnovu registracije i ne bismo mogli ništa egzaktno da planiramo da nije toga“, rekao je Ševarlić i podsetio da je istovremeno 65 hiljada radnika u ovom sektoru ostalo bez posla i pita se da li je i koliko od njih zaposleno kod onih koji su uzeli u zakup državno poljoprivredno zemljište. On je takođe rekao da postoji sektorski disbalans, da je sredstvima agrarnog budžeta favorizovana samo ekonomija obima u ratarskoj proizvodnji, a da je stočarstvo zapostavljeno i palo na najniže grane, sa svega 28 odsto učešća u vrednosti poljoprivredne proizvodnje, da ne postoji konstantnost mera agrarne politike, ni minimum socijalne odgovornosti prema sitnim gazdinstvima na području Vojvodine i centralne Srbije, i da je potrebna temeljna rekonstrukcija agrarne politike.

Uspeh u PIK-u recept za druge – neuspeh veliki problem

Iako je bilo planirano, izlaganje stečajnog upravnika PIK-a „Bečej“ Pavela Severinjija je izostalo jer je on ranije napustio skup, a ni najavljena konferencija za novinare po završetku okruglog stola nije održana, te smo se za informacije o PIK-u obratili Miroslavu Vasinu koji je uključen u proces sanacije poljoprivrednog kombinata.
Na pitanje šta se dešava u PIK-u od trenutka kada je pre nekoliko meseci pokrenut stečaj, Vasin je odgovorio: „Od momenta pokretanja stečajnog postupaka pre 6-7 meseci, konsolidovana je proizvodnja PIK-a, opasnost da poljoprivredne površine ostanu neposejane je otklonjena, setva je urađena u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada koji se uključio sa svojim stručnim resursima i mehanizacijom. Uspostavljena je saradnja sa Viktorija grupom i još nekim strateškim partnerima koji su se obavezali da farmu snabdevaju stočnom hranom, što je takođe bio izražen problem u jednom momentu. Stabilizovan je i broj svinja od 62.000 i oko 4.500 krava, prema informacijama kojima ja raspolažem, tako da je i ta proizvodnja obnovljena, kao i isporuka mesa klaničnoj industriji. Koliko znam, radnici dobijaju zaradu iz meseca u mesec, istina, na nivou minimalne. Prva faza stečaja koja se odnosila na stabilizaciju rada PIK-a je urađena, sada sledi teži deo posla, a to je kako finansijski stabilizovati PIK.“
Upitan da li je državna komisija uradila najavljeno dubinsko snimanje stanja u PIK-u, Vasin je odgovorio: „Komisija je uradila dubinsko snimanje i sad se upravo radi procena vrednosti PIK-a ’Bečej’. To su dva dokumenta koja moraju biti usaglašena da bi se prešlo na reorganizaciju. Ja sam više puta rekao, a mogu i sad ponoviti da je još u prvim koracima konstatovano da su ukupna dugovanja PIK-a oko 50-60 miliona evra. To izgleda na prvi pogled strašno, ali i resursi PIK-a ’Bečej’ su vredni, tako da ćemo, kad uporedimo obaveze i vrednost PIK-a, videti šta će se pokazati. Sada se završava proces procene imovine i plan reorganizacije, koji tokom sledećeg meseca stečajni sudija treba da usvoji i da se krene u njegovu realizaciju. Ta reorganizacija podrazumeva da država postane većinski vlasnik firme kroz pretvaranje potraživanja države u kapital države, da se napravi socijalni program kojim bi od 200 do 300 radnika otišlo iz PIK-a, čime bi se dostigao ekonomičniji broj zaposlenih u kombinatu. Trebalo bi da se nađe način da PIK stabilno zakupi još 5-6 hiljada hektara zemlje koliko mu je uz njegovu zemlju potrebno za poslovanje, zatim u tom programu će se morati ustanoviti i način postupanja sa sva četiri resora PIK-a, to su prerada voća i povrća, ribarstvo, poljoprivreda i stočarstvo. Poslednja faza, kada budemo to sve znali, biće traženje strateškog partnera ali sada od strane države, jedne značajne međunarodne asocijacije, fonda ili nekog ko će moći da isplati realnu cenu za PIK ’Bečej’ i da garantuje stabilno poslovanje firme, tu ćemo kao država tražiti određene garancije. Procenjujem da će izrada programa i procena u sledećih par meseci biti završena, ali ne bih žurio sa traženjem strateškog partnera, tu bih išao polako, dok se ne bi došlo do zaista sigurnog partnera koji bi garantovao i Bečeju i PIK-u da neće doći u ovakvu poziciju. Smatram da se na primeru PIK-a na neki način lomi cela situacija u poljoprivredi Vojvodine, a ako uspešno rešimo postupak u bečejskom kombinatu, onda ćemo otvoriti sva vrata da uspešno rešavamo i druge kolektive, a ako ne, onda smo u velikom problemu“.

„Budžet Srbije se prethodnih godina stalno povećavao u apsolutnom iznosu, a agrarni budžet se stalno smanjivao, posebno je izvršena budžetska eutanazija u poslednje tri godine. Očekivao sam da će u ovoj godini posle rekonstrukcije vlade biti izvršen i rebalans budžeta zbog spajanja ministarstava i da će se otkloniti neke anomalije koje su uočene u budžetskoj potrošnji u proteklim godinama, to je, nažalost, izostalo. Nikada do sada još nisam čuo da je neko izvršio analizu efekata mera agrarne politike, niti predlog da dobijemo zelenu knjigu u kojoj imamo analizu utrošenih sredstava i efekata agrarnog budžeta u prethodnoj godini, što je inače uobičajeno u drugim zemljama, niti sam čuo da iko spominje veliku konkurenciju koju ćemo imati, ne samo od strane članica Evropske unije, ona će biti posebno izražena od strane poljoprivrednih proizvođača iz Turske, ne samo u sektoru povrća, nego i voća. Posebno bih istakao deo koji se odnosi na privatizaciju. Mislim da je u poljoprivredi privatizacija bila preuranjena i neuobičajena u odnosu na modele i postupke privatizacije u drugim zemljama u tranziciji, jer je sprovedena pre restitucije u naturi koja je za poljoprivredu životno značajna. Sa druge strane, ako saberemo sva sredstva koja smo prikupili po osnovu privatizacije u poljoprivredi, barem kad se radi o naknadi za društveno poljoprivredno zemljište koje je prodato u procesu poljoprivredne privatizacije, pitam se da li se može po današnjim cenama kupiti više od 20 hiljada hektara? A ako uračunamo ekonomsku devastaciju koju je Srbija pretrpela zbog oko četrdeset poljoprivrednih preduzeća u kojima je poništena privatizacija, Srbija je na čistom gubitku u procesu privatizacije“, rekao je Miladin Ševarlić.
Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je govorio o merama i koracima u očuvanju radnih mesta i politike zapošljavanja u poljoprivredi, ali se osvrnuo i na reči Ševarlića. On se osvrnuo i na Bečej navodeći da u njemu postoje tri značajna privredna resursa sa aspekta države, PIK „Bečej“, Sojaprotein i Linde gas Srbija, i da Bečej nije primer „devastiranog grada u kojem je život stao nego je primer tipičnog grada u teškoćama“.
On je PIK naveo kao primer mogućeg rešenja problema nastalih lošom privatizacijom, u kojem je pokrenut tzv. namenski stečaj koji ima cilj „da se preduzeće oporavi, sanira, da ljudi ostanu na svojim radnim mestima i da se nakon sanacije nađe novi kvalitetan partner u procesu privatizacije“.

LJ.M.