trg_fontaneBudžet opštine Bečej je u krizi. Primera za ovu konstataciju je mnogo, školama se ne isplaćuju materijalni i režijski troškovi, pa su u nekima od njih bili ili su još uvek isključeni telefoni, učenici na takmičenja iz raznih oblasti idu o trošku učitelja, nastavnika ili profesora, prosvetni radnici sami kupuju potrošni materijal, nema novca ni za održavanje vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije, zimsku službu, krpljenje rupa u ulicama u gradu, duguje se i za javnu rasvetu, o (ne)čistoći grada i zelenilu da ne govorimo… Većina direktnih i indirektnih budžetskih korisnika ne dobija potreban novac za nesmetano funkcionisanje.
O ovoj situaciji na konferenciji za novinare govorio je Peter Knezi, predsednik opštine: „Crne slutnje koje smo imali prilikom predlaganja budžeta za ovu godinu su se, nažalost, i obistinile. Naime, ovogodišnji budžet je pravljen na nivou punjenja prošlogodišnjeg (529 miliona dinara). Međutim, za prva dva meseca ove godine dobili smo sredstava samo za jedan mesec, što je tragično u tolikoj meri da ne znamo na koji način ćemo ’isplivati’ iz finansijskih problema u koje smo zapali. Imamo neisplaćene dugove iz prošle godine za Toplanu, Stankom i još mnoge druge zakonske i ugovorne obaveze. Trenutni prihod budžeta u skoro 80 procenata koristimo za plate budžetskih korisnika, tako da za ostale materijalne i ugovorne obaveze ne preostaje mnogo novca“.
Knezi je najavio i rebalans budžeta: „Priliv novca u budžet je katastrofalan i sigurno je da ćemo uskoro morati da napravimo rebalans. Privreda u Bečeju je u potpunosti stala i ne znam odakle možemo da očekujemo priliv u budžet, osim transfera iz republike. Ideja koju ćemo sprovesti kod rebalansa je da usmerimo novac za plate 28 radnika koji su napustili opštinu u druge namene, a najverovatnije ćemo morati preći i na zakonski minimum finansiranja svih budžetskih korisnika“.
Na pitanje da li se ove godine osećaju „rezultati“ trošenja budžetskih para, jer je deo dugova iz 2009. godine prenet u 2010. godinu, te da li misli da je finansiranje manifestacija kao što su „Torđanski dani kulture“, „Dani mimoze“, upućivanje novca medijima van Bečeja, plaćanje nekoliko hiljada evra advokatima u inostranstvu, nedomaćinsko raspolaganje novcem poreskih obveznika u kriznoj godini, Knezi je odgovorio da su advokati u inostranstvu angažovani kako bi isposlovali povraćaj imovine opštine u Hrvatskoj. „Advokata iz Hrvatske smo iznajmili na dve godine da sredi pravne poslove oko objekata koje posedujemo u toj državi i da tuži Republiku Hrvatsku da ne bismo izgubili pravo povraćaja imovine. To je mogao da učini samo advokat odande, jer najbolje zna hrvatsko zakonodavstvo. Da smo angažovali naše advokate ne bi bilo ništa jeftinije, a ne bi znali da se snađu. Što se tiče medija van Bečeja mi smo to uradili i ne vidim nikakav problem. Takođe, ne vidim razliku između bečejskih medija i onih van njega. To nema veze sa nedomaćinskim poslovanjem. I ove godine smo ponudili određen iznos medijima, pa ni bečejski nisu potpisali ugovore. Za sve su krivi loši prilivi u budžetu, podsetiću vas da smo prošle godine imali tri rebalansa, a slično ćemo imati i u 2010. godini. Želim da kažem i da nemamo obavezu plaćanja i donacija sportskim klubovima i civilnim društvima, ali to ipak činimo na domaćinski način, jer ne bi bilo pametno da celu tu sferu okrenemo protiv nas. Od ovogodišnjih 529 miliona dinara za ta udruženja i društva smo predvideli 10 miliona, što, morate priznati da je mali novac, koji nam neće pomoći, ali ni odmoći“, kazao je Knezi.
Iako ne postoji obaveza opštine da iz budžeta finansira sportske klubove i udruženja građana, ipak su decenijama finansirane plate zaposlenih u Sportskom savezu opštine Bečej (SSOB), koje nije opštinski organ, već udruženje građana (osnovali su ga sportski klubovi). Knezi je rekao da će i u toj sferi biti promena: „SSOB bi trebalo da radi u interesu klubova koji su ga i osnovali i koji treba da se izjasne o tome da li im treba ili ne. Ove godine klubovi će se finansirati na osnovu projekata, a to važi i za SSOB. Koliko znam, nisu se prijavili na konkurs, tako da će ostati bez novca za ovu godinu“.
Građani i deo privrede su u budžet uplatili 31 milion dinara za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. Međutim, opština je Stankomu za „vazdušarinu“ iz koje se finansira održavanje i plaćanje javne rasvete, zimska služba, održavanje saobraćajne signalizacije, putevi i trotoari u gradu, transferisala samo 18 miliona dinara. Knezi je pokušao da objasni zašto je ostatak tog namenskog novca u iznosu od 13 miliona usmeren negde drugde, a ne u Stankom: „U slučaju kada se budžet ne puni u predviđenom procentu kao što je to sada slučaj, prelazi se na minimum zakonskog finansiranja budžetskih korisnika i namenski ili nenamenski novac može da se usmeri i u druge namene. Ako mene pitate da li ću sredstva prebaciti Stankomu kome treba novac na sto mesta, ili ću da isplatim plate u dečjem vrtiću, nemam dilemu gde da usmerim novac. Usmerio sam ga u dečji vrtić. Kada god budem morao da biram, uvek ću se odlučiti za ljude koji rade sa našom decom, obezbediti materijalne troškove za škole i vrtiće, a udarnih rupa na putevima ima sada i biće ih uvek“, rekao je Knezi.
S.M.
