Ove godine interesantna naplata „obavezne“ poljarine: Platio, ne platio

Poljoprivrednici koji ove godine ne plate poljarinu od 514 dinara po hektaru zemlje kojom raspolažu (17 kilograma pšenice po hektaru, po ceni od 30,24 dinara), koliko je predvidela lokalna poreska administracija, neće snositi nikakve sankcije.

Onim gazdama koji su platili, a takvih ima nešto više od 1.000 od ukupno 3.000, novac neće biti vraćen, već će možda sledeće godine platiti poljarinu za jedan kvartal manje, rekao je u utorak predsednik opštine Peter Knezi novinarima, nakon što su predstavnici lokalne vlasti prošle nedelje primili predstavnike poljoprivrednika koji su lokalnoj samoupravi predali peticiju sa 400 potpisa, u kojoj traže smanjenje nerealno visoke cene poljarine (cena kilograma pšenice je oko 16-17 dinara, a ne 30,24) i efikasniju poljočuvarsku službu.

Do sada je naplaćeno 1,3 miliona dinara

Do početka ove nedelje je na ime poljarine naplaćeno 1,3 miliona dinara, a predviđeno je oko 20 miliona. Poljočuvarska služba, preduzeće Link FTO, sada zapošljava dvanaestak osoba, za čije plate (kako je rečeno, reč je o minimalcima) mesečno treba obezbediti oko pola miliona dinara, a godišnje oko 6 miliona. Druga velika stavka je benzin, međutim, predstavnici lokalne vlasti nisu znali da kažu koliko novca je potrebno za tu stavku. Veći deo potrebnog novca za funkcionisanje firme za sada se obezbeđuje iz budžeta opštine, mada postoji mogućnost da će deo novca biti obezbeđen iz drugog izvora. Služba bi do kraja godine trebala da ima još 3-4 nova zaposlena kako bi mogla efikasnije da obavlja poslove.
Kenzi i Boja su rekli da zaposleni u poljočuvarskoj službi imaju GPS uređaje, te njihov direktor Bojan Petković može da prati njihovo kretanje u toku radnog vremena. Zahvaljujući toj činjenici mogli bi da se demantuju ili potvrde tvrdnje poljoprivrednika iz Bečeja koji su rekli da su čuvari polja neefikasni, međutim, pošto direktor poljočuvarske službe nije prisustvovao konferenciji za novinare, nismo uspeli da saznamo da li zaposleni u službi zaista provode radno vreme na radnom mestu – u opštinskom ataru.
Sedište firme Link FTO koju je osnovala opština Bečej zajedno sa jednim zavisnim preduzećem PIK-a „Bečej“, je u zgradi PIK-a „Bečej“, a direktor Linka je Bojan Petković, nekadašnji radnik PIK-a.

Neplatiše neće biti sankcionisane, uprkos tome što u rešenjima poreske administracije piše da će poljarina biti naplaćena prinudnim putem ukoliko to obveznik ne učini milom.
Upitan da li po istom principu građani koji ne plate račune za vodu, parkiranje, iznošenje smeća itd. neće biti sankcionisani, Knezi je odgovorio da se te stavke moraju platiti, jer su cene realne, za razliku od cene poljarine koja je nerealna, a inače, dodao je, ovo je prva godina naplate poljarine (mislio je na početne poteškoće i nejasnoće).
Predsednik opštine se osvrnuo na peticiju poljoprivrednika rekavši da je sa njima dogovoreno da svoje zahteve u roku od oko mesec dana formulišu i da dostave lokalnoj samoupravi, pa će opštinska vlada da raspravlja o zahtevima poljoprivrednika. On je obećao i da će u toku jeseni biti promenjena opštinska odluka o poljočuvarskoj službi: visina poljarine će biti drugačije određena nego sada, a to bi značilo da će od sledeće godine cena poljarine biti određena realno, uzeće se prosek cene pšenice iz prethodne godine, a verovatno će količina, 17 kilograma pšenice po hektaru, ostati ista.
Što se tiče efikasnosti poljočuvara, svima treba da bude jasno da oni nisu policajci, da ne nose oružje (to će se verovatno promeniti, naravno, u skladu sa propisima) i da nemaju pravo da privode i hapse, objasnili su predsednik opštine i Andraš Boja, član Opštinskog veća koji se bavi poljoprivrednim pitanjima. On je rekao da poljočuvari imaju pravo da podnesu prekršajne prijave protiv lopova, što i čine, za poljske krađe ispod i iznad 15.000 dinara, ali je potrebna i bolja saradnja vlasnika zemljišta (potpis na zapisnik koji su sastavili poljočuvari) i policije. Boja je rekao da su poljočuvari od oktobra prošle godine do maja ove, podneli Prekršajnom sudu u Bečeju 65 prekršajnih prijava protiv lopova, od kojih je 60 rešeno pozitivno (u korist oštećenih).

Organizovani kriminal u poljoprivredi u Bečeju?

Predsednik opštine Peter Knezi i član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Andraš Boja govorili su i o tome da je u bečejskom ataru na delu organizovani kriminal u poljoprivredi, objasnivši da se u nekim slučajevima ne radi o lopovima „individualcima“, već o organizovanoj grupi ljudi koji kradu sa polja. Boja je rekao da su ti ljudi i naoružani. Novinari su pitali predstavnike lokalne vlasti da li su podnete krivične prijave protiv osoba koje se na organizovani način bave krađom na poljima, a dobili su odgovor da je to posao nadležnih organa države.
Ipak, svaki građanin koji ima saznanja o krivičnim delima ima i građansku dužnost da tu kriminalnu radnju prijavi nadležnim organima.

Član Opštinskog veća govorio je i o problemima koje uzrokuje nomadska ispaša ovaca u ataru opštine, jer i to spada među nedozvoljene radnje – sada je smanjen broj takvih prekršaja – jer životinje koje su „uhvaćene u prekršaju“ treba okupiti i odvesti u karantin, a taj postupak, između ostalog, i košta. On je podsetio i na činjenicu da, nažalost, bečejski poljočuvari ne mogu da čuvaju zemljišta u Medenjači i na Bisernom ostrvu, jer te površine katastarski pripadaju Novom Bečeju.
Predsednik opštine i član Opštinskog veća nabrojali su još pregršt problema u vezi sa radom poljočuvarske službe, te se stiče utisak da je lokalna samouprava relativno nespremno započela taj posao.

K.D.F.