Bečejski prosvetari u obustavi nastave od 19. marta nedeljno dva puta organizuju proteste kako bi iskazali podršku studentima i ohrabrili Bečejce – jer, kažu, strah je promenio stranu – da u što većem broju izađu na ulice i učestvuju u borbi za pravedno društvo. Prosvetari su započeli seriju okupljanja nakon što u Bečeju dve nedelje nije bilo protesta koje je do tada periodično organizovala neformalna grupa mladih.
Na dosad održanih pet protesta u organizaciji prosvetara, gosti govornici pokušali su da objasne građanima Bečeja zašto je važno da istraju u borbi u kojoj bi trebalo da učestvuju sve društvene strukture.
Ipak, na lokalnim protestima, zavisno od prilike i vremenskih uslova, prisustvuje od 200 do 400 građana, a zasad osim prosvetnih radnika i srednjoškolaca koji „nose“ proteste, nije bilo organizovanog pridruživanja zaposlenih u zdravstvu, sudstvu, javnim preduzećima, lokalnim ustanovama i lokalnoj samoupravi.
S druge strane, prosvetari, srednjoškolci, bečejska opozicija, ali i mediji koji od početka prate proteste, suočeni su, pre svega na društvenim mrežama, ali i na svojim radnim mestima s pritiscima, pretnjama, targetiranjem i uvredama.
Svetski dan autizma: „Inkluzija postoji samo na papiru“
Tema petog protesta prosvetnih radnika u obustavi nastave 2. aprila, na Svetski dan autizma, za razliku od svih ostalih protesta, osim borbe za pravedno društvo i sistem koji funkcioniše, bila je položaj dece i dece sa smetnjama u razvoju u Bečeju. Skup je, za razliku od prethodnih, održan ispred opštinske zgrade, oko koje su okupljeni građani formirali ljudski lanac.
Nastavnica srpskog jezika i književnosti, lektorka i majka troje dece Maja Milenković Pejović govorila je o sopstvenom iskustvu kao roditelj darovitog deteta i deteta sa smetnjama u razvoju, o sistemskim problemima u obrazovanju, o nepostojećoj inkluziji, o nepostojanju podrške iz opštine za decu sa smetnjama u razvoju i darovitu decu.
Po njenim rečima „inkluzija postoji samo na papiru. Lokalne institucije ne funkcionišu, a roditelji ostaju sami u borbi za prava svoje dece. Nema podrške. Preko osam godina sam predsednica Saveta roditelja Osnovne škole ’Zdravko Gložanski’ i članica lokalnog saveta. Savet roditelja opštine Bečej nikada nije zasedao, iako po zakonu mora“.
Milenković Pejović postavila je pitanja nadležnima u opštini kako je potrošen novac za inkluzivne programe, zašto lokalna samouprava nema Lokalni plan akcije za decu…
Ona je govorila i o borbi koju građani Bečeja i Srbije od novembra prošle godine vode kako bi živeli u državi u kojoj sistem funkcioniše, a korupcija ne ubija.
Potom je nastavnica Alisa Bajić postavila niz pitanja nadležnima u lokalnoj samoupravi: „Ko je odgovoran za obrazovanje u opštini Bečej? Kako su potrošena sredstva iz EU fondova za unapređenje inkluzije? Zašto lokalni savet roditelja ne funkcioniše? Kada će biti donet Lokalni akcioni plan za decu sa predviđenim budžetom?“, a okupljeni građani su na svojevrsnom zboru jednoglasno odlučili da se pitanja zvanično predaju opštini Bečej.
Učenice Gimnazije Bečej pročitale su zahteve gimnazijalaca u blokadi i studentske zahteve uz napomenu da zahtevi nisu ispunjeni.
Profesor engleskog jezika u Tehničkoj školi Siniša Avramov govorio je o razlozima zbog kojih su on i nekoliko profesora u toj srednjoj školi mesecima u obustavi nastave. Objasnio je i kada će ponovo da radi: „Pitanje na koje tražimo odgovor je jednostavno – da li je bezbedno ići u školu? Ministarstvo prosvete nam nije dalo jasan odgovor. Umesto toga bili smo izloženi pritiscima, targetiranju i neujednačenim kaznama – nekima su plate potpuno uskraćene, drugima delimično. Dok god ne dobijemo odgovor na to pitanje, ostajemo u obustavi“.
Učesnici protestne šetnje zastali su ispred škola u centru grada i predškolske ustanove i pred svakom vaspitno-obrazovnom ustanovom pravili su buku kako bi zaposlene „razbudili“.
„Nijedan čovek ne može biti primoran da postane nečovek“
Na protestu bečejskih prosvetara 28. marta gošća govornica bila je Bečejka, profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Gordana Subakov Simić.
Rekla je da „podrška učenicima i studentima u borbi za njihova prava je od suštinskog značaja, a prosvetni radnici moraju imati uslove koji će im omogućiti da obavljaju svoj posao savesno, posvećeno i bez straha“.
Subakov Simić govorila je i o odgovornosti pojedinaca citirajući patrijarha Pavla da među svim narodima i verama ima ljudi i neljudi, ali da nijedan čovek ne može biti primoran da postane nečovek ukoliko sam na to ne pristane.
Na skupu prosvetara 26. marta govorio je predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot.
Rekao je da su prosvetni radnici, uprkos pritiscima, istrajni u borbi za dostojanstvo i bolje uslove rada. Po njegovim rečima prethodnih meseci pokazana je velika i solidarnost i hrabrost i da je neophodno da se borba nastavi.
„Nema odustajanja dok ne napravimo Srbiju kakvom ćemo se ponositi“
Na protestu prosvetara 21. marta građanima se na Trgu oslobođenja obratio profesor istorije Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn“ iz Novog Sada Ivan Pivnički.
Ukazao je na važnost zajedničkog delovanja građana u borbi za pravedno društvo.
„Svima nama, studentima, prosvetarima, paorima, glumcima, advokatima, đacima treba vaša podrška. Budite uz nas, nemojte da odustajete. Nema nikakvog problema, jer imamo isti cilj, a to je da uredimo naše društvo, da bi svima bilo bolje. Budite uporni, budite dostojanstveni, idemo zajedno istim putem. Jer mi smo država i mi ovom državom upravljamo. Ova država nema vlast, jer u demokratskim društvima ne postoji vlast. Postoje državni službenici koji su izabrani od nas da upravljaju firmom koja se zove država, odnosno u ovom slučaju Srbija. Mi smo te državne službenike zaposlili i tražimo da se tom firmom, našom državom, upravlja najkvalitetnije moguće. Ko svoj posao ne radi dobro – može da dobije otkaz, može da prestane da ga radi. Mi tražimo da se Srbijom upravlja bolje nego do sada, nego sada. Hoćemo sređeno i uređeno društvo“, rekao je Pivnički.
On je kazao da sve treba da stane dok slika Srbije ne postane mnogo bolja.
„Nema nijednog razloga da se ovo što je pokrenuto početkom novembra nakon velike tragedije u Novom Sadu, završava zbog nekog ili nekakvog pritiska. Idemo dalje, roditelji uz svoje učenike, učenici zajedno sa prosvetnim radnicima, idemo svi zajedno dalje dok se posao ne završi. Nema odustajanja dok ne napravimo Srbiju kakvom ćemo se ponositi“.
Protesti u Bečeju se odvijaju uz pesme kao što je „Ovo je zemlja za nas“ i završavaju se šesnaestominutnom tišinom u znak sećanja na 16 žrtava pada nadstrešnice novosadske železničke stanice 1. novembra 2024. godine.
Naredni protest bečejskih prosvetara biće održan sutra, 4. aprila u 18 sati na Trgu oslobođenja.
K.D.F.
